Рјечник

sr Читати и писати   »   tl Reading and writing

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [anim]

Reading and writing

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тагалог Игра Више
Ja читам. N-gbaba-a-ak-. Nagbabasa ako. N-g-a-a-a a-o- -------------- Nagbabasa ako. 0
Ја читам једно слово. N-gba-----a---ng-le---. Nagbabasa ako ng letra. N-g-a-a-a a-o n- l-t-a- ----------------------- Nagbabasa ako ng letra. 0
Ја читам једну реч. Na-baba---ak--n- -san---al---. Nagbabasa ako ng isang salita. N-g-a-a-a a-o n- i-a-g s-l-t-. ------------------------------ Nagbabasa ako ng isang salita. 0
Ја читам једну реченицу. N--b-b--- ako----i--ng-pa----gu-ap. Nagbabasa ako ng isang pangungusap. N-g-a-a-a a-o n- i-a-g p-n-u-g-s-p- ----------------------------------- Nagbabasa ako ng isang pangungusap. 0
Ја читам једно писмо. N-gb-------ko-ng i-an- li--m. Nagbabasa ako ng isang liham. N-g-a-a-a a-o n- i-a-g l-h-m- ----------------------------- Nagbabasa ako ng isang liham. 0
Ја читам једну књигу. Na--a-asa---o n- i--n---i---. Nagbabasa ako ng isang libro. N-g-a-a-a a-o n- i-a-g l-b-o- ----------------------------- Nagbabasa ako ng isang libro. 0
Ја читам. N-gba---- a-o. Nagbabasa ako. N-g-a-a-a a-o- -------------- Nagbabasa ako. 0
Ти читаш. Na-b-b------. Nagbabasa ka. N-g-a-a-a k-. ------------- Nagbabasa ka. 0
Он чита. N-g-a-a-- siy-. Nagbabasa siya. N-g-a-a-a s-y-. --------------- Nagbabasa siya. 0
Ја пишем. Na-su-ula---k-. Nagsusulat ako. N-g-u-u-a- a-o- --------------- Nagsusulat ako. 0
Ја пишем једно слово. Na--u--lat-ako -g i--n--l-t--. Nagsusulat ako ng isang letra. N-g-u-u-a- a-o n- i-a-g l-t-a- ------------------------------ Nagsusulat ako ng isang letra. 0
Ја пишем једну реч. N-gsu--l-t-ak- -g--sa---s-l-t-. Nagsusulat ako ng isang salita. N-g-u-u-a- a-o n- i-a-g s-l-t-. ------------------------------- Nagsusulat ako ng isang salita. 0
Ја пишем једну реченицу. Na--usu-at--k--n--isa----angung-sa-. Nagsusulat ako ng isang pangungusap. N-g-u-u-a- a-o n- i-a-g p-n-u-g-s-p- ------------------------------------ Nagsusulat ako ng isang pangungusap. 0
Ја пишем једно писмо. N-gsu-ul-- -ko -----a-g --h--. Nagsusulat ako ng isang liham. N-g-u-u-a- a-o n- i-a-g l-h-m- ------------------------------ Nagsusulat ako ng isang liham. 0
Ја пишем једну књигу. Na-susul------ ng is-n- -ibr-. Nagsusulat ako ng isang libro. N-g-u-u-a- a-o n- i-a-g l-b-o- ------------------------------ Nagsusulat ako ng isang libro. 0
Ја пишем. Nags--u--- -k-. Nagsusulat ako. N-g-u-u-a- a-o- --------------- Nagsusulat ako. 0
Ти пишеш. Na--us---t --. Nagsusulat ka. N-g-u-u-a- k-. -------------- Nagsusulat ka. 0
Он пише. N--s--ul-t--iy-. Nagsusulat siya. N-g-u-u-a- s-y-. ---------------- Nagsusulat siya. 0

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!