Рјечник

sr Читати и писати   »   be Чытаць і пісаць

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шэсць]

6 [shests’]

Чытаць і пісаць

[Chytats’ і pіsats’]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ja читам. Я ---аю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я чытаю. 0
Y- c-yt-yu. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- Ya chytayu.
Ја читам једно слово. Я--ытаю л---ру. Я ч____ л______ Я ч-т-ю л-т-р-. --------------- Я чытаю літару. 0
Ya-ch-t--u-l-----. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ Ya chytayu lіtaru.
Ја читам једну реч. Я ч--а- -ло-а. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-а- -------------- Я чытаю слова. 0
Ya --yt--u--lo--. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-a- ----------------- Ya chytayu slova.
Ја читам једну реченицу. Я--ы-----каз. Я ч____ с____ Я ч-т-ю с-а-. ------------- Я чытаю сказ. 0
Y- -hy---- ---z. Y_ c______ s____ Y- c-y-a-u s-a-. ---------------- Ya chytayu skaz.
Ја читам једно писмо. Я--ы--ю-л--т. Я ч____ л____ Я ч-т-ю л-с-. ------------- Я чытаю ліст. 0
Ya -hyt-y- --st. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- Ya chytayu lіst.
Ја читам једну књигу. Я-ч-та------у. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-і-у- -------------- Я чытаю кнігу. 0
Y---h---y--k----. Y_ c______ k_____ Y- c-y-a-u k-і-u- ----------------- Ya chytayu knіgu.
Ја читам. Я -ыта-. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я чытаю. 0
Ya ----ayu. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- Ya chytayu.
Ти читаш. Т- чы--е-. Т_ ч______ Т- ч-т-е-. ---------- Ты чытаеш. 0
T----yt-es-. T_ c________ T- c-y-a-s-. ------------ Ty chytaesh.
Он чита. Ён-ч--ае. Ё_ ч_____ Ё- ч-т-е- --------- Ён чытае. 0
E- -hy-a-. E_ c______ E- c-y-a-. ---------- En chytae.
Ја пишем. Я--ішу. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пішу. 0
Ya pі---. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- Ya pіshu.
Ја пишем једно слово. Я-п-ш- -----у. Я п___ л______ Я п-ш- л-т-р-. -------------- Я пішу літару. 0
Y-----hu -іt---. Y_ p____ l______ Y- p-s-u l-t-r-. ---------------- Ya pіshu lіtaru.
Ја пишем једну реч. Я-п--у с--ва. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-а- ------------- Я пішу слова. 0
Ya --s---s--va. Y_ p____ s_____ Y- p-s-u s-o-a- --------------- Ya pіshu slova.
Ја пишем једну реченицу. Я--і-у-ск-з. Я п___ с____ Я п-ш- с-а-. ------------ Я пішу сказ. 0
Y- -іs----kaz. Y_ p____ s____ Y- p-s-u s-a-. -------------- Ya pіshu skaz.
Ја пишем једно писмо. Я--ішу --ст. Я п___ л____ Я п-ш- л-с-. ------------ Я пішу ліст. 0
Ya -іs-u---s-. Y_ p____ l____ Y- p-s-u l-s-. -------------- Ya pіshu lіst.
Ја пишем једну књигу. Я-п-ш--кн-гу. Я п___ к_____ Я п-ш- к-і-у- ------------- Я пішу кнігу. 0
Y--pіsh--k--g-. Y_ p____ k_____ Y- p-s-u k-і-u- --------------- Ya pіshu knіgu.
Ја пишем. Я-пі-у. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пішу. 0
Y------u. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- Ya pіshu.
Ти пишеш. Ты ---а-. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ты пішаш. 0
Ty pі----h. T_ p_______ T- p-s-a-h- ----------- Ty pіshash.
Он пише. Ён--і--. Ё_ п____ Ё- п-ш-. -------- Ён піша. 0
En----ha. E_ p_____ E- p-s-a- --------- En pіsha.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!