Рјечник

sr Читати и писати   »   hi पढ़ना और लिखना

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

६ [छः]

6 [chhah]

पढ़ना और लिखना

[padhana aur likhana]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Ja читам. म-ं----त- - --़-ी --ँ म-- पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं प-़-ा / प-़-ी ह-ँ --------------------- मैं पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
m--- pa----a----a--atee -o-n main padhata / padhatee hoon m-i- p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- ---------------------------- main padhata / padhatee hoon
Ја читам једно слово. म-- -क --्-र-पढ़त- ----़ती ह-ँ म-- एक अक-षर पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं ए- अ-्-र प-़-ा / प-़-ी ह-ँ ------------------------------ मैं एक अक्षर पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
m-i- -k aksh-r-p---a-a-- pa--a--e h-on main ek akshar padhata / padhatee hoon m-i- e- a-s-a- p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- -------------------------------------- main ek akshar padhata / padhatee hoon
Ја читам једну реч. मै- ए---ब्- पढ-ता /-प-़-- हूँ म-- एक शब-द पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं ए- श-्- प-़-ा / प-़-ी ह-ँ ----------------------------- मैं एक शब्द पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
ma-n -k sh-bd-pa-ha-- / p-d--tee--oon main ek shabd padhata / padhatee hoon m-i- e- s-a-d p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- ------------------------------------- main ek shabd padhata / padhatee hoon
Ја читам једну реченицу. म-ं-एक-व---- पढ़त--/ -ढ-त- ह-ँ म-- एक व-क-य पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं ए- व-क-य प-़-ा / प-़-ी ह-ँ ------------------------------ मैं एक वाक्य पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
m-in ek-----y-p---at-----a-ha-ee -oon main ek vaaky padhata / padhatee hoon m-i- e- v-a-y p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- ------------------------------------- main ek vaaky padhata / padhatee hoon
Ја читам једно писмо. म-ं--क-प-्र प-़-ा - प---ी-ह-ँ म-- एक पत-र पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं ए- प-्- प-़-ा / प-़-ी ह-ँ ----------------------------- मैं एक पत्र पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
m-in----patr--a----- / --dha-ee --on main ek patr padhata / padhatee hoon m-i- e- p-t- p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- ------------------------------------ main ek patr padhata / padhatee hoon
Ја читам једну књигу. म-- एक---स--- पढ-त----पढ़ती --ँ म-- एक प-स-तक पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं ए- प-स-त- प-़-ा / प-़-ी ह-ँ ------------------------------- मैं एक पुस्तक पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
mai---k pus-a- pad-a-a / --dhat-e---on main ek pustak padhata / padhatee hoon m-i- e- p-s-a- p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- -------------------------------------- main ek pustak padhata / padhatee hoon
Ја читам. म---पढ़ता-- पढ--ी-ह-ँ म-- पढ-त- / पढ-त- ह-- म-ं प-़-ा / प-़-ी ह-ँ --------------------- मैं पढ़ता / पढ़ती हूँ 0
m--n ------a - p-dhat----oon main padhata / padhatee hoon m-i- p-d-a-a / p-d-a-e- h-o- ---------------------------- main padhata / padhatee hoon
Ти читаш. तुम---़-- - प--त- -ो त-म पढ-त- / पढ-त- ह- त-म प-़-े / प-़-ी ह- -------------------- तुम पढ़ते / पढ़ती हो 0
t---padh-te / p-d-a--e -o tum padhate / padhatee ho t-m p-d-a-e / p-d-a-e- h- ------------------------- tum padhate / padhatee ho
Он чита. वह--ढ़-ा है वह पढ-त- ह- व- प-़-ा ह- ----------- वह पढ़ता है 0
v---p-d--t----i vah padhata hai v-h p-d-a-a h-i --------------- vah padhata hai
Ја пишем. म-ं लि-ता /-लिखती ह-ँ म-- ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ --------------------- मैं लिखता / लिखती हूँ 0
ma-- li-hat- - ------ee h-on main likhata / likhatee hoon m-i- l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- ---------------------------- main likhata / likhatee hoon
Ја пишем једно слово. मैं ए- -क्ष--लिखत--/-लि--- ह-ँ म-- एक अक-षर ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ए- अ-्-र ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ ------------------------------ मैं एक अक्षर लिखता / लिखती हूँ 0
m--n-e- a-s--r--i--a-a-/ li-hat-- -o-n main ek akshar likhata / likhatee hoon m-i- e- a-s-a- l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- -------------------------------------- main ek akshar likhata / likhatee hoon
Ја пишем једну реч. म----क शब्द लि--- ---िखती-ह-ँ म-- एक शब-द ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ए- श-्- ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ ----------------------------- मैं एक शब्द लिखता / लिखती हूँ 0
ma-- ek-sha-d-l--ha-- ---i-hat------n main ek shabd likhata / likhatee hoon m-i- e- s-a-d l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- ------------------------------------- main ek shabd likhata / likhatee hoon
Ја пишем једну реченицу. मैं -- ---्--ल---ा----ि-ती ह-ँ म-- एक व-क-य ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ए- व-क-य ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ ------------------------------ मैं एक वाक्य लिखता / लिखती हूँ 0
m--n ek-v--k--l--ha-- --l-k---ee -o-n main ek vaaky likhata / likhatee hoon m-i- e- v-a-y l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- ------------------------------------- main ek vaaky likhata / likhatee hoon
Ја пишем једно писмо. मैं -क-पत---लिखत--- -ि-त- ह-ँ म-- एक पत-र ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ए- प-्- ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ ----------------------------- मैं एक पत्र लिखता / लिखती हूँ 0
mai- -- ---- li-ha-- / -ik--tee ---n main ek patr likhata / likhatee hoon m-i- e- p-t- l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- ------------------------------------ main ek patr likhata / likhatee hoon
Ја пишем једну књигу. मै- -----स-त- -िखता---ल-ख-ी---ँ म-- एक प-स-तक ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ए- प-स-त- ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ ------------------------------- मैं एक पुस्तक लिखता / लिखती हूँ 0
m-i- -k-pu-ta- -i-hat- /-li-----e h--n main ek pustak likhata / likhatee hoon m-i- e- p-s-a- l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- -------------------------------------- main ek pustak likhata / likhatee hoon
Ја пишем. म-- ----ा-/ ----ी ह-ँ म-- ल-खत- / ल-खत- ह-- म-ं ल-ख-ा / ल-ख-ी ह-ँ --------------------- मैं लिखता / लिखती हूँ 0
main l--hata / l--hatee --on main likhata / likhatee hoon m-i- l-k-a-a / l-k-a-e- h-o- ---------------------------- main likhata / likhatee hoon
Ти пишеш. त-म लिखत- - लिखत- हो त-म ल-खत- / ल-खत- ह- त-म ल-ख-े / ल-ख-ी ह- -------------------- तुम लिखते / लिखती हो 0
tu- ---h-te-/ l--h--e---o tum likhate / likhatee ho t-m l-k-a-e / l-k-a-e- h- ------------------------- tum likhate / likhatee ho
Он пише. वह ल--त---ै वह ल-खत- ह- व- ल-ख-ा ह- ----------- वह लिखता है 0
v-h-----a-a hai vah likhata hai v-h l-k-a-a h-i --------------- vah likhata hai

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!