Рјечник

sr Читати и писати   »   kk Оқу және жазу

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [алты]

6 [altı]

Оқу және жазу

[Oqw jäne jazw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ja читам. М-н--қим-н. М__ о______ М-н о-и-ы-. ----------- Мен оқимын. 0
M---oqïm--. M__ o______ M-n o-ï-ı-. ----------- Men oqïmın.
Ја читам једно слово. Мен б------- -қ-мы-. М__ б__ ә___ о______ М-н б-р ә-і- о-и-ы-. -------------------- Мен бір әріп оқимын. 0
M-- bi- -ri---qï--n. M__ b__ ä___ o______ M-n b-r ä-i- o-ï-ı-. -------------------- Men bir ärip oqïmın.
Ја читам једну реч. Ме----р--өз ------. М__ б__ с__ о______ М-н б-р с-з о-и-ы-. ------------------- Мен бір сөз оқимын. 0
M-n--i- -ö--oqï--n. M__ b__ s__ o______ M-n b-r s-z o-ï-ı-. ------------------- Men bir söz oqïmın.
Ја читам једну реченицу. М-- бі- -ө--ем-о-----. М__ б__ с_____ о______ М-н б-р с-й-е- о-и-ы-. ---------------------- Мен бір сөйлем оқимын. 0
M-- -----ö-lem oqï-ı-. M__ b__ s_____ o______ M-n b-r s-y-e- o-ï-ı-. ---------------------- Men bir söylem oqïmın.
Ја читам једно писмо. М---бір-х-т оқи-ы-. М__ б__ х__ о______ М-н б-р х-т о-и-ы-. ------------------- Мен бір хат оқимын. 0
Men--i- xa- --ï--n. M__ b__ x__ o______ M-n b-r x-t o-ï-ı-. ------------------- Men bir xat oqïmın.
Ја читам једну књигу. Мен---р--іта- -қим-н. М__ б__ к____ о______ М-н б-р к-т-п о-и-ы-. --------------------- Мен бір кітап оқимын. 0
Men---r -itap-oqïmı-. M__ b__ k____ o______ M-n b-r k-t-p o-ï-ı-. --------------------- Men bir kitap oqïmın.
Ја читам. Мен-о---ын. М__ о______ М-н о-и-ы-. ----------- Мен оқимын. 0
M---o---ı-. M__ o______ M-n o-ï-ı-. ----------- Men oqïmın.
Ти читаш. Се---қисың. С__ о______ С-н о-и-ы-. ----------- Сен оқисың. 0
S-- oq--ı-. S__ o______ S-n o-ï-ı-. ----------- Sen oqïsıñ.
Он чита. О- --и-ы. О_ о_____ О- о-и-ы- --------- Ол оқиды. 0
Ol--q-dı. O_ o_____ O- o-ï-ı- --------- Ol oqïdı.
Ја пишем. Мен---за---. М__ ж_______ М-н ж-з-м-н- ------------ Мен жазамын. 0
M-n jaza--n. M__ j_______ M-n j-z-m-n- ------------ Men jazamın.
Ја пишем једно слово. М-- -ір-әр-п жа-амы-. М__ б__ ә___ ж_______ М-н б-р ә-і- ж-з-м-н- --------------------- Мен бір әріп жазамын. 0
Me- -ir -ri--jaza---. M__ b__ ä___ j_______ M-n b-r ä-i- j-z-m-n- --------------------- Men bir ärip jazamın.
Ја пишем једну реч. Мен -ір --з -аз--ын. М__ б__ с__ ж_______ М-н б-р с-з ж-з-м-н- -------------------- Мен бір сөз жазамын. 0
M-n b----ö- ja-----. M__ b__ s__ j_______ M-n b-r s-z j-z-m-n- -------------------- Men bir söz jazamın.
Ја пишем једну реченицу. Ме- -ір сө-л-- жа-а-ын. М__ б__ с_____ ж_______ М-н б-р с-й-е- ж-з-м-н- ----------------------- Мен бір сөйлем жазамын. 0
M-n-b-r-sö--em-ja-a-ın. M__ b__ s_____ j_______ M-n b-r s-y-e- j-z-m-n- ----------------------- Men bir söylem jazamın.
Ја пишем једно писмо. М---б-р хат--азам--. М__ б__ х__ ж_______ М-н б-р х-т ж-з-м-н- -------------------- Мен бір хат жазамын. 0
Men-b-r-xa- j--amı-. M__ b__ x__ j_______ M-n b-r x-t j-z-m-n- -------------------- Men bir xat jazamın.
Ја пишем једну књигу. М-н --р кіт----а--м--. М__ б__ к____ ж_______ М-н б-р к-т-п ж-з-м-н- ---------------------- Мен бір кітап жазамын. 0
Me- -i- k-t---j--a--n. M__ b__ k____ j_______ M-n b-r k-t-p j-z-m-n- ---------------------- Men bir kitap jazamın.
Ја пишем. М-н--аз-м-н. М__ ж_______ М-н ж-з-м-н- ------------ Мен жазамын. 0
M-- jaza---. M__ j_______ M-n j-z-m-n- ------------ Men jazamın.
Ти пишеш. Сен жа-асың. С__ ж_______ С-н ж-з-с-ң- ------------ Сен жазасың. 0
S---j-z----. S__ j_______ S-n j-z-s-ñ- ------------ Sen jazasıñ.
Он пише. Ол -----ы. О_ ж______ О- ж-з-д-. ---------- Ол жазады. 0
O--j---dı. O_ j______ O- j-z-d-. ---------- Ol jazadı.

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!