Рјечник

sr Читати и писати   »   kk Reading and writing

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [алты]

6 [altı]

Reading and writing

[Oqw jäne jazw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ja читам. Мен--қи---. М-- о------ М-н о-и-ы-. ----------- Мен оқимын. 0
Men o--mı-. M-- o------ M-n o-ï-ı-. ----------- Men oqïmın.
Ја читам једно слово. М-н б-- --і- о-и--н. М-- б-- ә--- о------ М-н б-р ә-і- о-и-ы-. -------------------- Мен бір әріп оқимын. 0
M-- bi--äri---q----. M-- b-- ä--- o------ M-n b-r ä-i- o-ï-ı-. -------------------- Men bir ärip oqïmın.
Ја читам једну реч. Мен б-- сө--оқи--н. М-- б-- с-- о------ М-н б-р с-з о-и-ы-. ------------------- Мен бір сөз оқимын. 0
Men--i- s-z oq--ı-. M-- b-- s-- o------ M-n b-r s-z o-ï-ı-. ------------------- Men bir söz oqïmın.
Ја читам једну реченицу. Ме--б-р -өйлем--қи---. М-- б-- с----- о------ М-н б-р с-й-е- о-и-ы-. ---------------------- Мен бір сөйлем оқимын. 0
M----ir -öy-e--o-ï---. M-- b-- s----- o------ M-n b-r s-y-e- o-ï-ı-. ---------------------- Men bir söylem oqïmın.
Ја читам једно писмо. М-----р-----о----н. М-- б-- х-- о------ М-н б-р х-т о-и-ы-. ------------------- Мен бір хат оқимын. 0
M-n---r x-t--q---n. M-- b-- x-- o------ M-n b-r x-t o-ï-ı-. ------------------- Men bir xat oqïmın.
Ја читам једну књигу. М-- --р -іта- о-им-н. М-- б-- к---- о------ М-н б-р к-т-п о-и-ы-. --------------------- Мен бір кітап оқимын. 0
Men-b-r---tap o---ı-. M-- b-- k---- o------ M-n b-r k-t-p o-ï-ı-. --------------------- Men bir kitap oqïmın.
Ја читам. М-н о-им--. М-- о------ М-н о-и-ы-. ----------- Мен оқимын. 0
Men --ï---. M-- o------ M-n o-ï-ı-. ----------- Men oqïmın.
Ти читаш. С----қ-сы-. С-- о------ С-н о-и-ы-. ----------- Сен оқисың. 0
Sen---ïsı-. S-- o------ S-n o-ï-ı-. ----------- Sen oqïsıñ.
Он чита. Ол-о--ды. О- о----- О- о-и-ы- --------- Ол оқиды. 0
O--oqï-ı. O- o----- O- o-ï-ı- --------- Ol oqïdı.
Ја пишем. Ме--ж-----н. М-- ж------- М-н ж-з-м-н- ------------ Мен жазамын. 0
M-- -a-a--n. M-- j------- M-n j-z-m-n- ------------ Men jazamın.
Ја пишем једно слово. М-- бі- -----жа---ы-. М-- б-- ә--- ж------- М-н б-р ә-і- ж-з-м-н- --------------------- Мен бір әріп жазамын. 0
M-n-b-r--r-p ---a-ı-. M-- b-- ä--- j------- M-n b-r ä-i- j-z-m-n- --------------------- Men bir ärip jazamın.
Ја пишем једну реч. М---бі- -өз -азамы-. М-- б-- с-- ж------- М-н б-р с-з ж-з-м-н- -------------------- Мен бір сөз жазамын. 0
M----i---öz j---mın. M-- b-- s-- j------- M-n b-r s-z j-z-m-n- -------------------- Men bir söz jazamın.
Ја пишем једну реченицу. Ме- --- сө-л-м--азам-н. М-- б-- с----- ж------- М-н б-р с-й-е- ж-з-м-н- ----------------------- Мен бір сөйлем жазамын. 0
M-n-bir s-yle---a--m-n. M-- b-- s----- j------- M-n b-r s-y-e- j-z-m-n- ----------------------- Men bir söylem jazamın.
Ја пишем једно писмо. Ме- -і- --т -а-ам-н. М-- б-- х-- ж------- М-н б-р х-т ж-з-м-н- -------------------- Мен бір хат жазамын. 0
M-- -i---a- --z--ın. M-- b-- x-- j------- M-n b-r x-t j-z-m-n- -------------------- Men bir xat jazamın.
Ја пишем једну књигу. М-- --р кі--п жаза-ын. М-- б-- к---- ж------- М-н б-р к-т-п ж-з-м-н- ---------------------- Мен бір кітап жазамын. 0
M---bir ki-ap----a-ın. M-- b-- k---- j------- M-n b-r k-t-p j-z-m-n- ---------------------- Men bir kitap jazamın.
Ја пишем. М-----замы-. М-- ж------- М-н ж-з-м-н- ------------ Мен жазамын. 0
M-n-j-z---n. M-- j------- M-n j-z-m-n- ------------ Men jazamın.
Ти пишеш. Се- ж---с-ң. С-- ж------- С-н ж-з-с-ң- ------------ Сен жазасың. 0
Se- -a--s-ñ. S-- j------- S-n j-z-s-ñ- ------------ Sen jazasıñ.
Он пише. Ол -а-а-ы. О- ж------ О- ж-з-д-. ---------- Ол жазады. 0
Ol---zad-. O- j------ O- j-z-d-. ---------- Ol jazadı.

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!