Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   hi प्रश्न – भूतकाल २

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

८६ [छियासी]

86 [chhiyaasee]

प्रश्न – भूतकाल २

[prashn – bhootakaal 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Коју кравату си носио / носила? तु-न----- सी-ट-- प-न--है? त-मन- क-न स- ट-ई पहन- ह-? त-म-े क-न स- ट-ई प-न- ह-? ------------------------- तुमने कौन सी टाई पहनी है? 0
tum--- ka---s-e-ta----ah--ee hai? tumane kaun see taee pahanee hai? t-m-n- k-u- s-e t-e- p-h-n-e h-i- --------------------------------- tumane kaun see taee pahanee hai?
Који ауто си купио / купила? तु--े-क---सी --ड़ी-खरी-- है? त-मन- क-न स- ग-ड़- खर-द- ह-? त-म-े क-न स- ग-ड़- ख-ी-ी ह-? --------------------------- तुमने कौन सी गाड़ी खरीदी है? 0
tu---e k----see -aadee --a--e-ee -a-? tumane kaun see gaadee khareedee hai? t-m-n- k-u- s-e g-a-e- k-a-e-d-e h-i- ------------------------------------- tumane kaun see gaadee khareedee hai?
На које новине си претплаћен / претплаћена? त--न--कौन -ा---ब-र ल--ा-ा-ह-आ ह-? त-मन- क-न स- अखब-र लगव-य- ह-आ ह-? त-म-े क-न स- अ-ब-र ल-व-य- ह-आ ह-? --------------------------------- तुमने कौन सा अखबार लगवाया हुआ है? 0
t--an--k-un -a --haba-r-la-a---ya-hua-h-i? tumane kaun sa akhabaar lagavaaya hua hai? t-m-n- k-u- s- a-h-b-a- l-g-v-a-a h-a h-i- ------------------------------------------ tumane kaun sa akhabaar lagavaaya hua hai?
Кога сте видели? आप-े--ि--ो --खा --? आपन- क-सक- द-ख- थ-? आ-न- क-स-ो द-ख- थ-? ------------------- आपने किसको देखा था? 0
aa-a---kis-k- ---h--t--? aapane kisako dekha tha? a-p-n- k-s-k- d-k-a t-a- ------------------------ aapane kisako dekha tha?
Кога сте срели? आप-किस---मि-- थे? आप क-सक- म-ल- थ-? आ- क-स-ो म-ल- थ-? ----------------- आप किसको मिले थे? 0
aa------k--m--- -h-? aap kisako mile the? a-p k-s-k- m-l- t-e- -------------------- aap kisako mile the?
Кога сте препознали? आप----िसक---ह-ाना--ै? आपन- क-सक- पहच-न- ह-? आ-न- क-स-ो प-च-न- ह-? --------------------- आपने किसको पहचाना है? 0
aap--- ---a-o-p---c--a-- --i? aapane kisako pahachaana hai? a-p-n- k-s-k- p-h-c-a-n- h-i- ----------------------------- aapane kisako pahachaana hai?
Када сте устали? आप--- उठे हैं? आप कब उठ- ह--? आ- क- उ-े ह-ं- -------------- आप कब उठे हैं? 0
a-- ------he -ai-? aap kab uthe hain? a-p k-b u-h- h-i-? ------------------ aap kab uthe hain?
Када сте почели? आपने -- आरम-- कि-ा ह-? आपन- कब आरम-भ क-य- ह-? आ-न- क- आ-म-भ क-य- ह-? ---------------------- आपने कब आरम्भ किया है? 0
a--an--kab--a---bh-k--a----? aapane kab aarambh kiya hai? a-p-n- k-b a-r-m-h k-y- h-i- ---------------------------- aapane kab aarambh kiya hai?
Када сте престали? आपने -- खत-म क--- -ै? आपन- कब खत-म क-य- ह-? आ-न- क- ख-्- क-य- ह-? --------------------- आपने कब खत्म किया है? 0
aapa-e ka- khatm--i----ai? aapane kab khatm kiya hai? a-p-n- k-b k-a-m k-y- h-i- -------------------------- aapane kab khatm kiya hai?
Зашто сте се пробудили? आ--- नींद कब -ु-- थी? आपक- न--द कब ख-ल- थ-? आ-क- न-ं- क- ख-ल- थ-? --------------------- आपकी नींद कब खुली थी? 0
aap-kee ------k-b -hulee--h--? aapakee neend kab khulee thee? a-p-k-e n-e-d k-b k-u-e- t-e-? ------------------------------ aapakee neend kab khulee thee?
Зашто сте постали учитељ? आ- शि--षक-क्य-ं ब---थ-? आप श-क-षक क-य-- बन- थ-? आ- श-क-ष- क-य-ं ब-े थ-? ----------------------- आप शिक्षक क्यों बने थे? 0
a----h--s-ak ky-n----- t-e? aap shikshak kyon bane the? a-p s-i-s-a- k-o- b-n- t-e- --------------------------- aap shikshak kyon bane the?
Зашто сте узели такси? आपने-ट-क--- क्य-ं ली-ह-? आपन- ट-क-स- क-य-- ल- ह-? आ-न- ट-क-स- क-य-ं ल- ह-? ------------------------ आपने टैक्सी क्यों ली है? 0
aap--e ------e--yo---------? aapane taiksee kyon lee hai? a-p-n- t-i-s-e k-o- l-e h-i- ---------------------------- aapane taiksee kyon lee hai?
Одакле сте дошли? आ--क----स- आये? आप कह-- स- आय-? आ- क-ा- स- आ-े- --------------- आप कहाँ से आये? 0
aa- k-h--n se-aa--? aap kahaan se aaye? a-p k-h-a- s- a-y-? ------------------- aap kahaan se aaye?
Где сте ишли? आप कह-- ग----े? आप कह-- गय- थ-? आ- क-ा- ग-े थ-? --------------- आप कहाँ गये थे? 0
a---k--------y--the? aap kahaan gaye the? a-p k-h-a- g-y- t-e- -------------------- aap kahaan gaye the?
Где сте били? आ- ---ँ--े? आप कह-- थ-? आ- क-ा- थ-? ----------- आप कहाँ थे? 0
a----ah--n t--? aap kahaan the? a-p k-h-a- t-e- --------------- aap kahaan the?
Коме си помогао / помогла? आ----कि- -ी --द-क- है? आपन- क-स क- मदद क- ह-? आ-न- क-स क- म-द क- ह-? ---------------------- आपने किस की मदद की है? 0
aap--- -i- -e- -ad-d---e -a-? aapane kis kee madad kee hai? a-p-n- k-s k-e m-d-d k-e h-i- ----------------------------- aapane kis kee madad kee hai?
Коме си писао / писала? आपन--क-स -ो ल-ख- है? आपन- क-स क- ल-ख- ह-? आ-न- क-स क- ल-ख- ह-? -------------------- आपने किस को लिखा है? 0
a-p--e--i- ko li-ha--ai? aapane kis ko likha hai? a-p-n- k-s k- l-k-a h-i- ------------------------ aapane kis ko likha hai?
Коме си одговорио / одговорила? आपन--कि---------- -ि-- है? आपन- क-स क- उत-तर द-य- ह-? आ-न- क-स क- उ-्-र द-य- ह-? -------------------------- आपने किस को उत्तर दिया है? 0
a----e --- ko ---a----ya-h-i? aapane kis ko uttar diya hai? a-p-n- k-s k- u-t-r d-y- h-i- ----------------------------- aapane kis ko uttar diya hai?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...