Рјечник

sr Делови тела   »   hi शरीर के अंग

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

५८ [अठ्ठावन]

58 [aththaavan]

शरीर के अंग

[shareer ke ang]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Ја цртам мушкарца. म-- ए--आदम- क- च-त्---न--- /---ा-ी --ँ म-- ए- आ--- क- च---- ब---- / ब---- ह-- म-ं ए- आ-म- क- च-त-र ब-ा-ा / ब-ा-ी ह-ँ -------------------------------------- मैं एक आदमी का चित्र बनाता / बनाती हूँ 0
mai------a---e- -a-chi-- b-naata - -an-a-e--ho-n m--- e- a------ k- c---- b------ / b------- h--- m-i- e- a-d-m-e k- c-i-r b-n-a-a / b-n-a-e- h-o- ------------------------------------------------ main ek aadamee ka chitr banaata / banaatee hoon
Прво главу. स-स- --ल- मस--क स--- प--- म---- स-स- प-ल- म-्-क --------------- सबसे पहले मस्तक 0
saba-- -a-a-e mastak s----- p----- m----- s-b-s- p-h-l- m-s-a- -------------------- sabase pahale mastak
Мушкарац носи шешир. आ--- न- --पी-पह-ी -ै आ--- न- ट--- प--- ह- आ-म- न- ट-प- प-न- ह- -------------------- आदमी ने टोपी पहनी है 0
aa--m-e n--t-p-- pa-a-ee-hai a------ n- t---- p------ h-- a-d-m-e n- t-p-e p-h-n-e h-i ---------------------------- aadamee ne topee pahanee hai
Коса се не види. उस-----ल नह-- द-खते उ--- ब-- न--- द---- उ-क- ब-ल न-ी- द-ख-े ------------------- उसके बाल नहीं दिखते 0
u-ak----a- na--n-d--h-te u---- b--- n---- d------ u-a-e b-a- n-h-n d-k-a-e ------------------------ usake baal nahin dikhate
Уши се такође не виде. उसक- का--भ--नही- ---ते उ--- क-- भ- न--- द---- उ-क- क-न भ- न-ी- द-ख-े ---------------------- उसके कान भी नहीं दिखते 0
u-ak- -a-n b-e--na--n---k--te u---- k--- b--- n---- d------ u-a-e k-a- b-e- n-h-n d-k-a-e ----------------------------- usake kaan bhee nahin dikhate
Леђа се такође не виде. उसक----ठ भी --ीं दिख-ी उ--- प-- भ- न--- द---- उ-क- प-ठ भ- न-ी- द-ख-ी ---------------------- उसकी पीठ भी नहीं दिखती 0
u-ake--pe--- b-e---a-i---ik-a--e u----- p---- b--- n---- d------- u-a-e- p-e-h b-e- n-h-n d-k-a-e- -------------------------------- usakee peeth bhee nahin dikhatee
Ја цртам очи и уста. म-ं-आ-खे---र ---ह-ब--ता --बनाती ह-ँ म-- आ---- औ- म--- ब---- / ब---- ह-- म-ं आ-ख-ं औ- म-ँ- ब-ा-ा / ब-ा-ी ह-ँ ----------------------------------- मैं आंखें और मूँह बनाता / बनाती हूँ 0
m----a-------a-r-m-o-- -an-ata-/ -------- -o-n m--- a------ a-- m---- b------ / b------- h--- m-i- a-n-h-n a-r m-o-h b-n-a-a / b-n-a-e- h-o- ---------------------------------------------- main aankhen aur moonh banaata / banaatee hoon
Мушкарац плеше и смеје се. आ-मी---- -हा-है और -ु--कुरा--हा--ै आ--- न-- र-- ह- औ- म------- र-- ह- आ-म- न-च र-ा ह- औ- म-स-क-र- र-ा ह- ---------------------------------- आदमी नाच रहा है और मुस्कुरा रहा है 0
aa-a--e -a-ch-ra----a- au- m--ku-a-rah- --i a------ n---- r--- h-- a-- m------ r--- h-- a-d-m-e n-a-h r-h- h-i a-r m-s-u-a r-h- h-i ------------------------------------------- aadamee naach raha hai aur muskura raha hai
Мушкарац има дуг нос. आ-मी--ी-न-- -म-ब- -ै आ--- क- न-- ल---- ह- आ-म- क- न-क ल-्-ी ह- -------------------- आदमी की नाक लम्बी है 0
a-d-m-e---e-n-a- la-be- -ai a------ k-- n--- l----- h-- a-d-m-e k-e n-a- l-m-e- h-i --------------------------- aadamee kee naak lambee hai
Он носи штап у рукама. उसके-हाथो--में-ए- -ड़- है उ--- ह---- म-- ए- छ-- ह- उ-क- ह-थ-ं म-ं ए- छ-ी ह- ------------------------ उसके हाथों में एक छड़ी है 0
usake--aat-on-m-i- e- c-h---e--ai u---- h------ m--- e- c------ h-- u-a-e h-a-h-n m-i- e- c-h-d-e h-i --------------------------------- usake haathon mein ek chhadee hai
Он такође носи шал око врата. उस-े गले मे--ए- ----ओढी -ुई -ै उ--- ग-- म-- ए- श-- ओ-- ह-- ह- उ-न- ग-े म-ं ए- श-ल ओ-ी ह-ई ह- ------------------------------ उसने गले में एक शाल ओढी हुई है 0
u-a-e g--e m--- -k--h-a----h-e-h-ee--ai u---- g--- m--- e- s---- o---- h--- h-- u-a-e g-l- m-i- e- s-a-l o-h-e h-e- h-i --------------------------------------- usane gale mein ek shaal odhee huee hai
Зима је и хладно је. ज-ड़--क----य -- ----------्- -ै ज--- क- स-- ह- औ- क--- ठ--- ह- ज-ड़- क- स-य ह- औ- क-फ़- ठ-्- ह- ------------------------------ जाड़े का समय है और काफ़ी ठण्ड है 0
ja-de k- s-----ha----r-k-afe-----nd-h-i j---- k- s---- h-- a-- k----- t---- h-- j-a-e k- s-m-y h-i a-r k-a-e- t-a-d h-i --------------------------------------- jaade ka samay hai aur kaafee thand hai
Руке су снажне. ब-ह----ज़बू--हैं ब---- म----- ह-- ब-ह-ं म-़-ू- ह-ं ---------------- बाहें मज़बूत हैं 0
b-a--n---za---t hain b----- m------- h--- b-a-e- m-z-b-o- h-i- -------------------- baahen mazaboot hain
Ноге су такође снажне. ट-ँग-ं -- ---ब-----ं ट----- भ- म----- ह-- ट-ँ-े- भ- म-़-ू- ह-ं -------------------- टाँगें भी मज़बूत हैं 0
taange- --ee ma---o------n t------ b--- m------- h--- t-a-g-n b-e- m-z-b-o- h-i- -------------------------- taangen bhee mazaboot hain
Мушкарац је од снега. य--ए- -िम-म--व -ै य- ए- ह------- ह- य- ए- ह-म-म-न- ह- ----------------- यह एक हिम-मानव है 0
y-h -k-h-m-maanav---i y-- e- h--------- h-- y-h e- h-m-m-a-a- h-i --------------------- yah ek him-maanav hai
Он не носи панталоне и мантил. उसने-पत--न-औ---ोट -ह-- -हन---ै उ--- प---- औ- क-- न--- प--- ह- उ-न- प-ल-न औ- क-ट न-ी- प-न- ह- ------------------------------ उसने पतलून और कोट नहीं पहना है 0
usan-----al-----u- kot --h---p-h--a h-i u---- p------- a-- k-- n---- p----- h-- u-a-e p-t-l-o- a-r k-t n-h-n p-h-n- h-i --------------------------------------- usane pataloon aur kot nahin pahana hai
Али мушкарац се не смрзава. ल--ि- उ-- -र्-- नह-------ही -ै ल---- उ-- स---- न--- ल- र-- ह- ल-क-न उ-े स-्-ी न-ी- ल- र-ी ह- ------------------------------ लेकिन उसे सर्दी नहीं लग रही है 0
l--i- u-- -ar--------n --- rahe----i l---- u-- s----- n---- l-- r---- h-- l-k-n u-e s-r-e- n-h-n l-g r-h-e h-i ------------------------------------ lekin use sardee nahin lag rahee hai
Он је Снешко Белић. य- -- -िम--ा-- -ै य- ए- ह------- ह- य- ए- ह-म-म-न- ह- ----------------- यह एक हिम-मानव है 0
y-h -k-hi---aanav --i y-- e- h--------- h-- y-h e- h-m-m-a-a- h-i --------------------- yah ek him-maanav hai

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.