Рјечник

sr нешто морати   »   hi अनिवार्य क्रिया

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

७२ [बहत्तर]

72 [bahattar]

अनिवार्य क्रिया

[anivaary kriya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
морати अ-----्य -ात-ं अन-व-र-य ब-त-- अ-ि-ा-्- ब-त-ं -------------- अनिवार्य बातें 0
ani--a-y-baa-en anivaary baaten a-i-a-r- b-a-e- --------------- anivaary baaten
Ја морам послати писмо. मुझे प-्-----न---ै म-झ- पत-र भ-जन- ह- म-झ- प-्- भ-ज-ा ह- ------------------ मुझे पत्र भेजना है 0
m---- pa----he-ana --i mujhe patr bhejana hai m-j-e p-t- b-e-a-a h-i ---------------------- mujhe patr bhejana hai
Ја морам платити хотел. म-झ- ह-----ो पैस- द-न--ह-ं म-झ- ह-टल क- प-स- द-न- ह-- म-झ- ह-ट- क- प-स- द-न- ह-ं -------------------------- मुझे होटल को पैसे देने हैं 0
muj-e h-----k--pai----en--h--n mujhe hotal ko paise dene hain m-j-e h-t-l k- p-i-e d-n- h-i- ------------------------------ mujhe hotal ko paise dene hain
Ти мораш рано устати. तुम---- -ल--ी-ज-ना-है त-म-ह-- जल-द- जगन- ह- त-म-ह-ं ज-्-ी ज-न- ह- --------------------- तुम्हें जल्दी जगना है 0
t-mh-- ja-d--------- h-i tumhen jaldee jagana hai t-m-e- j-l-e- j-g-n- h-i ------------------------ tumhen jaldee jagana hai
Ти мораш пуно радити. त----े--बह----ा- करन---ै त-म-ह-- बह-त क-म करन- ह- त-म-ह-ं ब-ु- क-म क-न- ह- ------------------------ तुम्हें बहुत काम करना है 0
tu--e------- kaam --rana--ai tumhen bahut kaam karana hai t-m-e- b-h-t k-a- k-r-n- h-i ---------------------------- tumhen bahut kaam karana hai
Ти мораш бити тачан / тачнa. तुम--े--सम---र जाना-है त-म-ह-- समय पर ज-न- ह- त-म-ह-ं स-य प- ज-न- ह- ---------------------- तुम्हें समय पर जाना है 0
t-m--n--ama--pa- j-a-- --i tumhen samay par jaana hai t-m-e- s-m-y p-r j-a-a h-i -------------------------- tumhen samay par jaana hai
Он мора напунити резервоар. उ-को पेट-र-ल-ल--ा--ै उसक- प-ट-र-ल ल-न- ह- उ-क- प-ट-र-ल ल-न- ह- -------------------- उसको पेट्रोल लेना है 0
u-ako --tr-l le-- hai usako petrol lena hai u-a-o p-t-o- l-n- h-i --------------------- usako petrol lena hai
Он мора поправити ауто. उ--ो अ--ी ग-ड-ी--ीक-क-न---ै उसक- अपन- ग-ड-- ठ-क करन- ह- उ-क- अ-न- ग-ड-ी ठ-क क-न- ह- --------------------------- उसको अपनी गाड़ी ठीक करनी है 0
usak--ap--ee ga--e- -h--k-k--a-ee --i usako apanee gaadee theek karanee hai u-a-o a-a-e- g-a-e- t-e-k k-r-n-e h-i ------------------------------------- usako apanee gaadee theek karanee hai
Он мора oпрати ауто. उ-क- अ-न- गा--- -ोनी है उसक- अपन- ग-ड-- ध-न- ह- उ-क- अ-न- ग-ड-ी ध-न- ह- ----------------------- उसको अपनी गाड़ी धोनी है 0
u-ak- ap-ne- -aad-- ---n----ai usako apanee gaadee dhonee hai u-a-o a-a-e- g-a-e- d-o-e- h-i ------------------------------ usako apanee gaadee dhonee hai
Она мора куповати. उ-क--ख---ा---क-न- -ै उसक- खर-द-र- करन- ह- उ-क- ख-ी-ा-ी क-न- ह- -------------------- उसको खरीदारी करनी है 0
usako--har-edaa------rane- -ai usako khareedaaree karanee hai u-a-o k-a-e-d-a-e- k-r-n-e h-i ------------------------------ usako khareedaaree karanee hai
Она мора чистити стан. उ--ो--- साफ़ -रना--ै उसक- घर स-फ़ करन- ह- उ-क- घ- स-फ़ क-न- ह- ------------------- उसको घर साफ़ करना है 0
usa-- --ar-sa-f--ara---hai usako ghar saaf karana hai u-a-o g-a- s-a- k-r-n- h-i -------------------------- usako ghar saaf karana hai
Она мора прати веш. उ-क--कपड़----ने--ैं उसक- कपड़- ध-न- ह-- उ-क- क-ड़- ध-न- ह-ं ------------------ उसको कपड़े धोने हैं 0
usa-o-k---de-dh-ne h--n usako kapade dhone hain u-a-o k-p-d- d-o-e h-i- ----------------------- usako kapade dhone hain
Ми морамо одмах ићи у школу. ह-ें--ुर---प--श--ा ज----है हम-- त-र-त प-ठश-ल- ज-न- ह- ह-े- त-र-त प-ठ-ा-ा ज-न- ह- -------------------------- हमें तुरंत पाठशाला जाना है 0
h--e- -u-a-t-paatha--a--a---a-----i hamen turant paathashaala jaana hai h-m-n t-r-n- p-a-h-s-a-l- j-a-a h-i ----------------------------------- hamen turant paathashaala jaana hai
Ми морамо одмах ићи на посао. ह-ें-----त---- पर -ान- -ै हम-- त-र-त क-म पर ज-न- ह- ह-े- त-र-त क-म प- ज-न- ह- ------------------------- हमें तुरंत काम पर जाना है 0
h-m-- ----nt k--m par --an- --i hamen turant kaam par jaana hai h-m-n t-r-n- k-a- p-r j-a-a h-i ------------------------------- hamen turant kaam par jaana hai
Ми морамо одмах ићи лекару. हमे--तुर-त----्टर--- प-स--ान- -ै हम-- त-र-त ड-क-टर क- प-स ज-न- ह- ह-े- त-र-त ड-क-ट- क- प-स ज-न- ह- -------------------------------- हमें तुरंत डॉक्टर के पास जाना है 0
ha-en --r-n- do-tar -- ---- j-a-a-hai hamen turant doktar ke paas jaana hai h-m-n t-r-n- d-k-a- k- p-a- j-a-a h-i ------------------------------------- hamen turant doktar ke paas jaana hai
Ви морате чекати аутобус. त-म---ग-ं----बस की--्--ी--षा--रनी--ै त-म ल-ग-- क- बस क- प-रत-क-ष- करन- ह- त-म ल-ग-ं क- ब- क- प-र-ी-्-ा क-न- ह- ------------------------------------ तुम लोगों को बस की प्रतीक्षा करनी है 0
t-- --g-- ---b-s k-e-pr--ee-sh- -ar-------i tum logon ko bas kee prateeksha karanee hai t-m l-g-n k- b-s k-e p-a-e-k-h- k-r-n-e h-i ------------------------------------------- tum logon ko bas kee prateeksha karanee hai
Ви морате чекати воз. तुम-लो--- को ट-र-न क--प-र-ी-्ष--क-न- -ै त-म ल-ग-- क- ट-र-न क- प-रत-क-ष- करन- ह- त-म ल-ग-ं क- ट-र-न क- प-र-ी-्-ा क-न- ह- --------------------------------------- तुम लोगों को ट्रेन की प्रतीक्षा करनी है 0
t-m--o-on k- -re--kee -----eks-a-k-ran-- -ai tum logon ko tren kee prateeksha karanee hai t-m l-g-n k- t-e- k-e p-a-e-k-h- k-r-n-e h-i -------------------------------------------- tum logon ko tren kee prateeksha karanee hai
Ви морате чекати такси. त-म-लोगो---- टै-्-ी -----र--क--ा करन---ै त-म ल-ग-- क- ट-क-स- क- प-रत-क-ष- करन- ह- त-म ल-ग-ं क- ट-क-स- क- प-र-ी-्-ा क-न- ह- ---------------------------------------- तुम लोगों को टैक्सी की प्रतीक्षा करनी है 0
t----ogon--o taik-ee ke- --a-----h--ka--ne--h-i tum logon ko taiksee kee prateeksha karanee hai t-m l-g-n k- t-i-s-e k-e p-a-e-k-h- k-r-n-e h-i ----------------------------------------------- tum logon ko taiksee kee prateeksha karanee hai

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...