Рјечник

sr Трговине   »   bg Магазини

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [петдесет и три]

53 [petdeset i tri]

Магазини

[Magazini]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. Ни----рсим -п--те- -а-----. Н-- т----- с------ м------- Н-е т-р-и- с-о-т-н м-г-з-н- --------------------------- Ние търсим спортен магазин. 0
N-- t-rsi- --o-te- m-gazin. N-- t----- s------ m------- N-e t-r-i- s-o-t-n m-g-z-n- --------------------------- Nie tyrsim sporten magazin.
Ми тражимо месницу. Н-- -ър-и---ес----ц-. Н-- т----- м--------- Н-е т-р-и- м-с-р-и-а- --------------------- Ние търсим месарница. 0
Nie-tyr--- ----r-i-sa. N-- t----- m---------- N-e t-r-i- m-s-r-i-s-. ---------------------- Nie tyrsim mesarnitsa.
Ми тражимо апотеку. Ние -ъ-с----п-е-а. Н-- т----- а------ Н-е т-р-и- а-т-к-. ------------------ Ние търсим аптека. 0
N-e-----i- ap--ka. N-- t----- a------ N-e t-r-i- a-t-k-. ------------------ Nie tyrsim apteka.
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. Ис----да ----м-футб-л-- --п-а. И------- к---- ф------- т----- И-к-м-д- к-п-м ф-т-о-н- т-п-а- ------------------------------ Искамеда купим футболна топка. 0
I-k-meda--upi- futb---a-t----. I------- k---- f------- t----- I-k-m-d- k-p-m f-t-o-n- t-p-a- ------------------------------ Iskameda kupim futbolna topka.
Наиме, желимо купити саламу. Иска-е да-куп-м-са-а-. И----- д- к---- с----- И-к-м- д- к-п-м с-л-м- ---------------------- Искаме да купим салам. 0
Iska----- k-pim s--am. I----- d- k---- s----- I-k-m- d- k-p-m s-l-m- ---------------------- Iskame da kupim salam.
Наиме, желимо купити лекове. Иск-м---а-к-п-м--ек----в-. И----- д- к---- л--------- И-к-м- д- к-п-м л-к-р-т-а- -------------------------- Искаме да купим лекарства. 0
Iska-e d--ku-----eka--tv-. I----- d- k---- l--------- I-k-m- d- k-p-m l-k-r-t-a- -------------------------- Iskame da kupim lekarstva.
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. Ни--т-рс-- спор----м-га-ин- -- -а--у-и----тб--на-т--к-. Н-- т----- с------ м------- з- д- к---- ф------- т----- Н-е т-р-и- с-о-т-н м-г-з-н- з- д- к-п-м ф-т-о-н- т-п-а- ------------------------------------------------------- Ние търсим спортен магазин, за да купим футболна топка. 0
N----yrs-m--por-en--agaz--, za -- -upim----b-l---topka. N-- t----- s------ m------- z- d- k---- f------- t----- N-e t-r-i- s-o-t-n m-g-z-n- z- d- k-p-m f-t-o-n- t-p-a- ------------------------------------------------------- Nie tyrsim sporten magazin, za da kupim futbolna topka.
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Ни- т-рс-----с---иц-- -а да-к-пим-сал-м. Н-- т----- м--------- з- д- к---- с----- Н-е т-р-и- м-с-р-и-а- з- д- к-п-м с-л-м- ---------------------------------------- Ние търсим месарница, за да купим салам. 0
Nie-ty--im---sar-i--a, -a--- ----m -a-am. N-- t----- m---------- z- d- k---- s----- N-e t-r-i- m-s-r-i-s-, z- d- k-p-m s-l-m- ----------------------------------------- Nie tyrsim mesarnitsa, za da kupim salam.
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. Ни- т-рси--а-т---- -а ----упи- л-ка---в-. Н-- т----- а------ з- д- к---- л--------- Н-е т-р-и- а-т-к-, з- д- к-п-м л-к-р-т-а- ----------------------------------------- Ние търсим аптека, за да купим лекарства. 0
Nie -y---- -p--k-,--- -- k-p-m ---arst-a. N-- t----- a------ z- d- k---- l--------- N-e t-r-i- a-t-k-, z- d- k-p-m l-k-r-t-a- ----------------------------------------- Nie tyrsim apteka, za da kupim lekarstva.
Ја тражим златарa. Аз-тър-я-б---те-. А- т---- б------- А- т-р-я б-ж-т-р- ----------------- Аз търся бижутер. 0
Az--y--ya biz-ut-r. A- t----- b-------- A- t-r-y- b-z-u-e-. ------------------- Az tyrsya bizhuter.
Ја тражим фото радњу. А--търся -от----а-ин. А- т---- ф----------- А- т-р-я ф-т-м-г-з-н- --------------------- Аз търся фотомагазин. 0
A- tyrsy---oto-a-a---. A- t----- f----------- A- t-r-y- f-t-m-g-z-n- ---------------------- Az tyrsya fotomagazin.
Ја тражим посластичарницу. А- --р-- -л-д---н---. А- т---- с----------- А- т-р-я с-а-к-р-и-а- --------------------- Аз търся сладкарница. 0
A- ty--------dk--n-t-a. A- t----- s------------ A- t-r-y- s-a-k-r-i-s-. ----------------------- Az tyrsya sladkarnitsa.
Наиме, намеравам купити прстен. Вс-щн-ст-иск-м-------я-п-ъ---н. В------- и---- д- к--- п------- В-ъ-н-с- и-к-м д- к-п- п-ъ-т-н- ------------------------------- Всъщност искам да купя пръстен. 0
Vs-s-ch--s---s-a--da ---y--pr-----. V---------- i---- d- k---- p------- V-y-h-h-o-t i-k-m d- k-p-a p-y-t-n- ----------------------------------- Vsyshchnost iskam da kupya prysten.
Наиме, намеравам купити филм. В-ъщ-ос--и-----д--ку-я---нт-. В------- и---- д- к--- л----- В-ъ-н-с- и-к-м д- к-п- л-н-а- ----------------------------- Всъщност искам да купя лента. 0
V-y---hn-s---sk----a kup----e--a. V---------- i---- d- k---- l----- V-y-h-h-o-t i-k-m d- k-p-a l-n-a- --------------------------------- Vsyshchnost iskam da kupya lenta.
Наиме, намеравам купити торту. Всъ-ност ис----д- --п---ор--. В------- и---- д- к--- т----- В-ъ-н-с- и-к-м д- к-п- т-р-а- ----------------------------- Всъщност искам да купя торта. 0
V--shchn-st--skam da-kup-- t---a. V---------- i---- d- k---- t----- V-y-h-h-o-t i-k-m d- k-p-a t-r-a- --------------------------------- Vsyshchnost iskam da kupya torta.
Ја тражим златарa да купим прстен. А- т--ся биж-------а----ку-----ъс-ен. А- т---- б------- з- д- к--- п------- А- т-р-я б-ж-т-р- з- д- к-п- п-ъ-т-н- ------------------------------------- Аз търся бижутер, за да купя пръстен. 0
Az-----y- biz-u--r,--a ---kupya --y-ten. A- t----- b-------- z- d- k---- p------- A- t-r-y- b-z-u-e-, z- d- k-p-a p-y-t-n- ---------------------------------------- Az tyrsya bizhuter, za da kupya prysten.
Ја тражим фото радњу да купим филм. А--т---- -о--магази-,-за да-ку---л--та. А- т---- ф----------- з- д- к--- л----- А- т-р-я ф-т-м-г-з-н- з- д- к-п- л-н-а- --------------------------------------- Аз търся фотомагазин, за да купя лента. 0
Az -y-s---fo----gaz-n---------u--a--ent-. A- t----- f----------- z- d- k---- l----- A- t-r-y- f-t-m-g-z-n- z- d- k-p-a l-n-a- ----------------------------------------- Az tyrsya fotomagazin, za da kupya lenta.
Ја тражим посластичарницу да купим торту. Аз---рс- -л-дкар-и--,-за -а--упя-то-та. А- т---- с----------- з- д- к--- т----- А- т-р-я с-а-к-р-и-а- з- д- к-п- т-р-а- --------------------------------------- Аз търся сладкарница, за да купя торта. 0
A- -----a sl---ar---s-, ---d--k-----t--t-. A- t----- s------------ z- d- k---- t----- A- t-r-y- s-a-k-r-i-s-, z- d- k-p-a t-r-a- ------------------------------------------ Az tyrsya sladkarnitsa, za da kupya torta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!