Рјечник

sr Трговине   »   sl Opravki

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [triinpetdeset]

Opravki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. Iš-e-o (-šče-a) --g-vi-- - -p-rt------o-r----inami. Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami. I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- --------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami. 0
Ми тражимо месницу. I----- --š-e---------ij-. Iščemo (iščeva) mesarijo. I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-. ------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo. 0
Ми тражимо апотеку. Iščemo -iščev-)-l-k---o. Iščemo (iščeva) lekarno. I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- ------------------------ Iščemo (iščeva) lekarno. 0
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. R-d--b- -am--- k---l- (Ra---b--k---la- R--------upile- ----m--n---og-. Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) nogometno žogo. R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ---------------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) nogometno žogo. 0
Наиме, желимо купити саламу. R-d- bi-n----č---pi-- -R--a -i ku---a- -ade-b--kup--e---a----. Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) salamo. R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) s-l-m-. -------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) salamo. 0
Наиме, желимо купити лекове. R-di ----am-eč---p----(R-da ---kupila- Rad---i k-----)--d-avi--. Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) zdravila. R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) z-r-v-l-. ---------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) zdravila. 0
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. Iš-e-- -i-č-v-) t---vi---s -por--i-i ---re-š-in---, da-bi-k-pi-i -k--il-,-k--ile)-n-go-etn- -og-. Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami, da bi kupili (kupili, kupile) nogometno žogo. I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- d- b- k-p-l- (-u-i-i- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami, da bi kupili (kupili, kupile) nogometno žogo. 0
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Iščem------e--)----a--j-, -- bi-k-pil- (-upi--- -alam-. Iščemo (iščeva) mesarijo, da bi kupili (kupile) salamo. I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-, d- b- k-p-l- (-u-i-e- s-l-m-. ------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo, da bi kupili (kupile) salamo. 0
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. I-č--o ----e-a)----a-no,--- ------i---(-u--le)----av---. Iščemo (iščeva) lekarno, da bi kupili (kupile) zdravila. I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- d- b- k-p-l- (-u-i-e- z-r-v-l-. -------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) lekarno, da bi kupili (kupile) zdravila. 0
Ја тражим златарa. Išč------t-r--. Iščem zlatarja. I-č-m z-a-a-j-. --------------- Iščem zlatarja. 0
Ја тражим фото радњу. Iš-e--trg-vi-o -----om---r-----. Iščem trgovino s fotomaterialom. I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-. -------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom. 0
Ја тражим посластичарницу. Išč-m -l-š-i--rn-. Iščem slaščičarno. I-č-m s-a-č-č-r-o- ------------------ Iščem slaščičarno. 0
Наиме, намеравам купити прстен. H-č---n--re---u---i----t-n. Hočem namreč kupiti prstan. H-č-m n-m-e- k-p-t- p-s-a-. --------------------------- Hočem namreč kupiti prstan. 0
Наиме, намеравам купити филм. Ho-----a--e--ku-----fil-. Hočem namreč kupiti film. H-č-m n-m-e- k-p-t- f-l-. ------------------------- Hočem namreč kupiti film. 0
Наиме, намеравам купити торту. H-čem n--r-č ku--t- t--t-. Hočem namreč kupiti torto. H-č-m n-m-e- k-p-t- t-r-o- -------------------------- Hočem namreč kupiti torto. 0
Ја тражим златарa да купим прстен. Iš-e--zl-tarj----er-bi---d-ku-i----s-an. Iščem zlatarja, ker bi rad kupil prstan. I-č-m z-a-a-j-, k-r b- r-d k-p-l p-s-a-. ---------------------------------------- Iščem zlatarja, ker bi rad kupil prstan. 0
Ја тражим фото радњу да купим филм. Išč---tr-ov----s -ot-m--e-i--o---k-- ---r-d ---i--fil-. Iščem trgovino s fotomaterialom, ker bi rad kupil film. I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-, k-r b- r-d k-p-l f-l-. ------------------------------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom, ker bi rad kupil film. 0
Ја тражим посластичарницу да купим торту. I---- s-----ča---,-----b----d k-p-- -or-o. Iščem slaščičarno, ker bi rad kupil torto. I-č-m s-a-č-č-r-o- k-r b- r-d k-p-l t-r-o- ------------------------------------------ Iščem slaščičarno, ker bi rad kupil torto. 0

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!