Рјечник

sr Трговине   »   ro Magazine

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [cincizeci şi trei]

Magazine

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. C-ută---n--agazin-de---ti-ol- s-o---v-. C----- u- m------ d- a------- s-------- C-u-ă- u- m-g-z-n d- a-t-c-l- s-o-t-v-. --------------------------------------- Căutăm un magazin de articole sportive. 0
Ми тражимо месницу. Cău--- - ----l-rie. C----- o m--------- C-u-ă- o m-c-l-r-e- ------------------- Căutăm o măcelărie. 0
Ми тражимо апотеку. Căut-m-o--a-m--i-. C----- o f-------- C-u-ă- o f-r-a-i-. ------------------ Căutăm o farmacie. 0
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. V--m s- -u---r-m-- min-e -- f-tb--. V--- s- c------- o m---- d- f------ V-e- s- c-m-ă-ă- o m-n-e d- f-t-a-. ----------------------------------- Vrem să cumpărăm o minge de fotbal. 0
Наиме, желимо купити саламу. V--- -ă --mpă--m-s-la-. V--- s- c------- s----- V-e- s- c-m-ă-ă- s-l-m- ----------------------- Vrem să cumpărăm salam. 0
Наиме, желимо купити лекове. Vr----- ----ărăm -e-i------e. V--- s- c------- m----------- V-e- s- c-m-ă-ă- m-d-c-m-n-e- ----------------------------- Vrem să cumpărăm medicamente. 0
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. C--tăm un-m-ga-i- -e-artic-le -p----ve-c--s--cum------- --nge--e fo----. C----- u- m------ d- a------- s------- c- s- c------- o m---- d- f------ C-u-ă- u- m-g-z-n d- a-t-c-l- s-o-t-v- c- s- c-m-ă-ă- o m-n-e d- f-t-a-. ------------------------------------------------------------------------ Căutăm un magazin de articole sportive ca să cumpărăm o minge de fotbal. 0
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. C--tăm o-măce---------s- --mpă--- salam. C----- o m-------- c- s- c------- s----- C-u-ă- o m-c-l-r-e c- s- c-m-ă-ă- s-l-m- ---------------------------------------- Căutăm o măcelărie ca să cumpărăm salam. 0
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. C-utăm----a-m-ci- ca-s---u--ără- -ed--ame---. C----- o f------- c- s- c------- m----------- C-u-ă- o f-r-a-i- c- s- c-m-ă-ă- m-d-c-m-n-e- --------------------------------------------- Căutăm o farmacie ca să cumpărăm medicamente. 0
Ја тражим златарa. C-------biju-i--. C--- u- b-------- C-u- u- b-j-t-e-. ----------------- Caut un bijutier. 0
Ја тражим фото радњу. Caut -n-m-g---- fot-. C--- u- m------ f---- C-u- u- m-g-z-n f-t-. --------------------- Caut un magazin foto. 0
Ја тражим посластичарницу. C-ut-- co-e--rie. C--- o c--------- C-u- o c-f-t-r-e- ----------------- Caut o cofetărie. 0
Наиме, намеравам купити прстен. A---e----- s-----păr--- i--l. A- d- g--- s- c----- u- i---- A- d- g-n- s- c-m-ă- u- i-e-. ----------------------------- Am de gând să cumpăr un inel. 0
Наиме, намеравам купити филм. Am----g--d să cu-----u- film. A- d- g--- s- c----- u- f---- A- d- g-n- s- c-m-ă- u- f-l-. ----------------------------- Am de gând să cumpăr un film. 0
Наиме, намеравам купити торту. A---e -â---să -umpăr -n-tor-. A- d- g--- s- c----- u- t---- A- d- g-n- s- c-m-ă- u- t-r-. ----------------------------- Am de gând să cumpăr un tort. 0
Ја тражим златарa да купим прстен. Ca-t -n---j---er pen-ru - cumpăr- un ----. C--- u- b------- p----- a c------ u- i---- C-u- u- b-j-t-e- p-n-r- a c-m-ă-a u- i-e-. ------------------------------------------ Caut un bijutier pentru a cumpăra un inel. 0
Ја тражим фото радњу да купим филм. Ca-- ----a--z-n--o-o -en-r- - cum--r- -n f-lm. C--- u- m------ f--- p----- a c------ u- f---- C-u- u- m-g-z-n f-t- p-n-r- a c-m-ă-a u- f-l-. ---------------------------------------------- Caut un magazin foto pentru a cumpăra un film. 0
Ја тражим посластичарницу да купим торту. C-u- ---ofe--r---pent---a -u---------to--. C--- o c-------- p----- a c------ u- t---- C-u- o c-f-t-r-e p-n-r- a c-m-ă-a u- t-r-. ------------------------------------------ Caut o cofetărie pentru a cumpăra un tort. 0

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!