Рјечник

sr требати – хтети   »   sl potrebovati – hoteti

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [devetinšestdeset]

potrebovati – hoteti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ја требам кревет. Po--ebuj-m--oste-j-. P--------- p-------- P-t-e-u-e- p-s-e-j-. -------------------- Potrebujem posteljo. 0
Ја хоћу спавати. Ho-e- ---t-. H---- s----- H-č-m s-a-i- ------------ Hočem spati. 0
Има ли овде кревет? J--t-k-j-kak--a--o-te-ja? J- t---- k----- p-------- J- t-k-j k-k-n- p-s-e-j-? ------------------------- Je tukaj kakšna postelja? 0
Ја требам лампу. P-t-ebu--m----t-lko. P--------- s-------- P-t-e-u-e- s-e-i-k-. -------------------- Potrebujem svetilko. 0
Ја хоћу читати. H-č-m brati. H---- b----- H-č-m b-a-i- ------------ Hočem brati. 0
Има ли овде лампа? J- t-kaj k-kš-- --et----? J- t---- k----- s-------- J- t-k-j k-k-n- s-e-i-k-? ------------------------- Je tukaj kakšna svetilka? 0
Ја требам телефон. Po-r-b-j-- t-le---. P--------- t------- P-t-e-u-e- t-l-f-n- ------------------- Potrebujem telefon. 0
Ја желим телефонирати. Hoč-- -ele-o-ir--i. H---- t------------ H-č-m t-l-f-n-r-t-. ------------------- Hočem telefonirati. 0
Има ли овде телефон? J- -uk-j --k--n tel----? J- t---- k----- t------- J- t-k-j k-k-e- t-l-f-n- ------------------------ Je tukaj kakšen telefon? 0
Ја требам једну камеру. P--re---em---m--o. P--------- k------ P-t-e-u-e- k-m-r-. ------------------ Potrebujem kamero. 0
Ја хоћу фотографисати. H-čem---t--r-f-----. H---- f------------- H-č-m f-t-g-a-i-a-i- -------------------- Hočem fotografirati. 0
Има ли овде камера? J--t--a----k-na ka-era? J- t---- k----- k------ J- t-k-j k-k-n- k-m-r-? ----------------------- Je tukaj kakšna kamera? 0
Ја требам компјутер. P-t---uj-- -a-----nik. P--------- r---------- P-t-e-u-e- r-č-n-l-i-. ---------------------- Potrebujem računalnik. 0
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Ho--- p--l-ti e-mail. H---- p------ e------ H-č-m p-s-a-i e-m-i-. --------------------- Hočem poslati e-mail. 0
Има ли овде компјутер? J--tu----k--š---rač--alnik? J- t---- k----- r---------- J- t-k-j k-k-e- r-č-n-l-i-? --------------------------- Je tukaj kakšen računalnik? 0
Ја требам хемијску оловку. Po---buj-m --li. P--------- k---- P-t-e-u-e- k-l-. ---------------- Potrebujem kuli. 0
Ја хоћу да пишем нешто. Hoče- nek---n-pisa-i. H---- n---- n-------- H-č-m n-k-j n-p-s-t-. --------------------- Hočem nekaj napisati. 0
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? A-i j---- -a--en---- ------- i------e---uli? A-- j- t- k----- k-- p------ i- k----- k---- A-i j- t- k-k-e- k-s p-p-r-a i- k-k-e- k-l-? -------------------------------------------- Ali je tu kakšen kos papirja in kakšen kuli? 0

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...