Рјечник

sr требати – хтети   »   uk потребувати – хотіти

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [шістдесят дев’ять]

69 [shistdesyat devʺyatʹ]

потребувати – хотіти

[potrebuvaty – khotity]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја требам кревет. Мені-потрі-н- -----. М--- п------- л----- М-н- п-т-і-н- л-ж-о- -------------------- Мені потрібне ліжко. 0
Men- ---r-b------hko. M--- p------- l------ M-n- p-t-i-n- l-z-k-. --------------------- Meni potribne lizhko.
Ја хоћу спавати. Я--о-у-спати. Я х--- с----- Я х-ч- с-а-и- ------------- Я хочу спати. 0
Y- --ochu--pat-. Y- k----- s----- Y- k-o-h- s-a-y- ---------------- YA khochu spaty.
Има ли овде кревет? Т-- є ---к-? Т-- є л----- Т-т є л-ж-о- ------------ Тут є ліжко? 0
Tut -e-liz-ko? T-- y- l------ T-t y- l-z-k-? -------------- Tut ye lizhko?
Ја требам лампу. Мен-----рібн----м--. М--- п------- л----- М-н- п-т-і-н- л-м-а- -------------------- Мені потрібна лампа. 0
M-----ot----a l--p-. M--- p------- l----- M-n- p-t-i-n- l-m-a- -------------------- Meni potribna lampa.
Ја хоћу читати. Я -оч- -и-ати. Я х--- ч------ Я х-ч- ч-т-т-. -------------- Я хочу читати. 0
Y- -h-c----hy-aty. Y- k----- c------- Y- k-o-h- c-y-a-y- ------------------ YA khochu chytaty.
Има ли овде лампа? Чи є -у- л-мп-? Ч- є т-- л----- Ч- є т-т л-м-а- --------------- Чи є тут лампа? 0
Ch- y- tu- --m-a? C-- y- t-- l----- C-y y- t-t l-m-a- ----------------- Chy ye tut lampa?
Ја требам телефон. М--- --т-і-е-----е--н. М--- п------- т------- М-н- п-т-і-е- т-л-ф-н- ---------------------- Мені потрібен телефон. 0
Men--p-tr-ben----efon. M--- p------- t------- M-n- p-t-i-e- t-l-f-n- ---------------------- Meni potriben telefon.
Ја желим телефонирати. Я х--у з---л-фон-в-т-. Я х--- з-------------- Я х-ч- з-т-л-ф-н-в-т-. ---------------------- Я хочу зателефонувати. 0
YA ---c----ate-ef-n---t-. Y- k----- z-------------- Y- k-o-h- z-t-l-f-n-v-t-. ------------------------- YA khochu zatelefonuvaty.
Има ли овде телефон? Т-- є--еле--н? Т-- є т------- Т-т є т-л-ф-н- -------------- Тут є телефон? 0
Tu- ye t---fo-? T-- y- t------- T-t y- t-l-f-n- --------------- Tut ye telefon?
Ја требам једну камеру. М--і-по-р-бн-й--о-о--а--т. М--- п-------- ф---------- М-н- п-т-і-н-й ф-т-а-а-а-. -------------------------- Мені потрібний фотоапарат. 0
Meni --t-i-ny-̆-f-t----r-t. M--- p--------- f---------- M-n- p-t-i-n-y- f-t-a-a-a-. --------------------------- Meni potribnyy̆ fotoaparat.
Ја хоћу фотографисати. Я хо-у фо------у-ати. Я х--- ф------------- Я х-ч- ф-т-г-а-у-а-и- --------------------- Я хочу фотографувати. 0
YA-khochu f-t-h--fuvat-. Y- k----- f------------- Y- k-o-h- f-t-h-a-u-a-y- ------------------------ YA khochu fotohrafuvaty.
Има ли овде камера? Ту- є-фото-па-а-? Т-- є ф---------- Т-т є ф-т-а-а-а-? ----------------- Тут є фотоапарат? 0
Tu--y---o---p-ra-? T-- y- f---------- T-t y- f-t-a-a-a-? ------------------ Tut ye fotoaparat?
Ја требам компјутер. Ме-- -от--бен----п’ю---. М--- п------- к--------- М-н- п-т-і-е- к-м-’-т-р- ------------------------ Мені потрібен комп’ютер. 0
Me-i p-tri-en ------ut--. M--- p------- k---------- M-n- p-t-i-e- k-m-ʺ-u-e-. ------------------------- Meni potriben kompʺyuter.
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Я-хоч- п-с-а-и --ві-о---нн--елек---н-о- по-т--. Я х--- п------ п----------- е---------- п------ Я х-ч- п-с-а-и п-в-д-м-е-н- е-е-т-о-н-ю п-ш-о-. ----------------------------------------------- Я хочу послати повідомлення електронною поштою. 0
YA-k-o-hu --slaty -o--d---en--a---e-t-on--y---osh-oyu. Y- k----- p------ p------------ e----------- p-------- Y- k-o-h- p-s-a-y p-v-d-m-e-n-a e-e-t-o-n-y- p-s-t-y-. ------------------------------------------------------ YA khochu poslaty povidomlennya elektronnoyu poshtoyu.
Има ли овде компјутер? Ч- - ту--ком-’ю---? Ч- є т-- к--------- Ч- є т-т к-м-’-т-р- ------------------- Чи є тут комп’ютер? 0
Chy--e -u---o-pʺ---er? C-- y- t-- k---------- C-y y- t-t k-m-ʺ-u-e-? ---------------------- Chy ye tut kompʺyuter?
Ја требам хемијску оловку. М--- ----іб-а к-л-к-в----чк-. М--- п------- к------- р----- М-н- п-т-і-н- к-л-к-в- р-ч-а- ----------------------------- Мені потрібна кулькова ручка. 0
M--i-po-r---a -ul---v----c-k-. M--- p------- k------- r------ M-n- p-t-i-n- k-l-k-v- r-c-k-. ------------------------------ Meni potribna kulʹkova ruchka.
Ја хоћу да пишем нешто. Я х-чу д-що-н----ат-. Я х--- д--- н-------- Я х-ч- д-щ- н-п-с-т-. --------------------- Я хочу дещо написати. 0
Y-----chu----hc-- --py-aty. Y- k----- d------ n-------- Y- k-o-h- d-s-c-o n-p-s-t-. --------------------------- YA khochu deshcho napysaty.
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? Ту-----ркуш -а---у і-к-ль-ов- р-ч--? Т-- є а---- п----- і к------- р----- Т-т є а-к-ш п-п-р- і к-л-к-в- р-ч-а- ------------------------------------ Тут є аркуш паперу і кулькова ручка? 0
T-- -----kus- --pe-u i --lʹ---a-----k-? T-- y- a----- p----- i k------- r------ T-t y- a-k-s- p-p-r- i k-l-k-v- r-c-k-? --------------------------------------- Tut ye arkush paperu i kulʹkova ruchka?

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...