Рјечник

нешто морати   »   to have to do something / must

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [heftê û du]

+

to have to do something / must

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски курдски (курмањи) Игра Више
морати Di------n Divêtîbûn 0 +
Ја морам послати писмо. Di-- e- n----- b------. Divê ez nameyê bişînim. 0 +
Ја морам платити хотел. Di-- e- h--- o---- b---- m-. Divê ez heqê otêlê bidim me. 0 +
     
Ти мораш рано устати. Di-- t- s--- z- r---. Divê tu sibê zû rabî. 0 +
Ти мораш пуно радити. Di-- t- z--- b-------. Divê tu zêde bixebitî. 0 +
Ти мораш бити тачан / тачнa. Di-- t- b- r------ b-. Divê tu bi rêkûpêk bî. 0 +
     
Он мора напунити резервоар. Di-- t- b----- b-----. Divê tu benzîn bikirî. 0 +
Он мора поправити ауто. Di-- e- t-------- t---- b---. Divê ew tirimpêlê temir bike. 0 +
Он мора oпрати ауто. Di-- e- t-------- b-----. Divê ew tirimpêlê bişoye. 0 +
     
Она мора куповати. Di-- e- b-----. Divê ew bikire. 0 +
Она мора чистити стан. Di-- e- m--- p---- b---. Divê ew malê paqij bike. 0 +
Она мора прати веш. Di-- e- f------ b-----. Divê ew firaxan bişoyê. 0 +
     
Ми морамо одмах ићи у школу. Di-- e- b---- b---- d--------. Divê em bilez biçin dibistanê. 0 +
Ми морамо одмах ићи на посао. Di-- e- b---- b---- k--. Divê em bilez biçin kar. 0 +
Ми морамо одмах ићи лекару. Di-- e- b---- b---- b-----. Divê em bilez biçin bijîşk. 0 +
     
Ви морате чекати аутобус. Di-- h-- l- b---- o------ b--. Divê hûn li benda otobusê bin. 0 +
Ви морате чекати воз. Di-- h-- l- b---- t---- b--. Divê hûn li benda trênê bin. 0 +
Ви морате чекати такси. Di-- h-- l- b---- t------ b--. Divê hûn li benda texsiyê bin. 0 +
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...