Рјечник

sr нешто морати   »   ku Divêtiya tiştina

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [heftê û du]

Divêtiya tiştina

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
морати D--ê-î--n D________ D-v-t-b-n --------- Divêtîbûn 0
Ја морам послати писмо. D-v-----na-e-- bi---im. D___ e_ n_____ b_______ D-v- e- n-m-y- b-ş-n-m- ----------------------- Divê ez nameyê bişînim. 0
Ја морам платити хотел. D-vê -z-h----o-ê-ê-bi--m -e. D___ e_ h___ o____ b____ m__ D-v- e- h-q- o-ê-ê b-d-m m-. ---------------------------- Divê ez heqê otêlê bidim me. 0
Ти мораш рано устати. Divê -u--i-ê -- ra-î. D___ t_ s___ z_ r____ D-v- t- s-b- z- r-b-. --------------------- Divê tu sibê zû rabî. 0
Ти мораш пуно радити. D-vê-t----d---ixe-i-î. D___ t_ z___ b________ D-v- t- z-d- b-x-b-t-. ---------------------- Divê tu zêde bixebitî. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. D-vê tu bi--êkû-ê- b-. D___ t_ b_ r______ b__ D-v- t- b- r-k-p-k b-. ---------------------- Divê tu bi rêkûpêk bî. 0
Он мора напунити резервоар. D-v---u--e-z-- ---ir-. D___ t_ b_____ b______ D-v- t- b-n-î- b-k-r-. ---------------------- Divê tu benzîn bikirî. 0
Он мора поправити ауто. Di-ê--w ti-i-pêl- t-m-r--i-e. D___ e_ t________ t____ b____ D-v- e- t-r-m-ê-ê t-m-r b-k-. ----------------------------- Divê ew tirimpêlê temir bike. 0
Он мора oпрати ауто. D--ê-e--t--i---lê ---oye. D___ e_ t________ b______ D-v- e- t-r-m-ê-ê b-ş-y-. ------------------------- Divê ew tirimpêlê bişoye. 0
Она мора куповати. Di-- e- -ik--e. D___ e_ b______ D-v- e- b-k-r-. --------------- Divê ew bikire. 0
Она мора чистити стан. Di-ê-------ê-p---j bi-e. D___ e_ m___ p____ b____ D-v- e- m-l- p-q-j b-k-. ------------------------ Divê ew malê paqij bike. 0
Она мора прати веш. D--ê ew-fira--n-b----ê. D___ e_ f______ b______ D-v- e- f-r-x-n b-ş-y-. ----------------------- Divê ew firaxan bişoyê. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Di-ê em b--e- bi--n-dibistan-. D___ e_ b____ b____ d_________ D-v- e- b-l-z b-ç-n d-b-s-a-ê- ------------------------------ Divê em bilez biçin dibistanê. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. D--ê ---b---z -i-i----r. D___ e_ b____ b____ k___ D-v- e- b-l-z b-ç-n k-r- ------------------------ Divê em bilez biçin kar. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Di-- e- -i-e--------b-jî-k. D___ e_ b____ b____ b______ D-v- e- b-l-z b-ç-n b-j-ş-. --------------------------- Divê em bilez biçin bijîşk. 0
Ви морате чекати аутобус. Di-- h-- li -e-d- oto-u-- b--. D___ h__ l_ b____ o______ b___ D-v- h-n l- b-n-a o-o-u-ê b-n- ------------------------------ Divê hûn li benda otobusê bin. 0
Ви морате чекати воз. Di----ûn-l--be-----r----bin. D___ h__ l_ b____ t____ b___ D-v- h-n l- b-n-a t-ê-ê b-n- ---------------------------- Divê hûn li benda trênê bin. 0
Ви морате чекати такси. D--ê h-n -i -en-a-texsiy-----. D___ h__ l_ b____ t______ b___ D-v- h-n l- b-n-a t-x-i-ê b-n- ------------------------------ Divê hûn li benda texsiyê bin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 курдски (курмањи) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...