Рјечник

sr Прошлост 2   »   ku Dema borî 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [heştê û du]

Dema borî 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Di---te --ngî -m-û-an-ê ki-i--? D___ t_ b____ a________ k______ D-v- t- b-n-î a-b-l-n-ê k-r-b-? ------------------------------- Divê te bangî ambûlansê kiriba? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Di----e g-zî -ij-şk k--ib-? D___ t_ g___ b_____ k______ D-v- t- g-z- b-j-ş- k-r-b-? --------------------------- Divê te gazî bijîşk kiriba? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Di-- -- -an-î-po-îs-k-ri--? D___ t_ b____ p____ k______ D-v- t- b-n-î p-l-s k-r-b-? --------------------------- Divê te bangî polîs kiriba? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Li ----w--hejm--a-te-ef-n----y-?-N------n --a--. L_ g__ w_ h______ t_______ h____ N___ m__ s_____ L- g-l w- h-j-a-a t-l-f-n- h-y-? N-h- m-n s-a-d- ------------------------------------------------ Li gel we hejmara telefunê heye? Niha min stand. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. L--g-- -e n-v--ş---h-ye? N-h- min-s-a-d. L_ g__ w_ n_______ h____ N___ m__ s_____ L- g-l w- n-v-î-a- h-y-? N-h- m-n s-a-d- ---------------------------------------- Li gel we navnîşan heye? Niha min stand. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Li--el ---p-a-a baj-r-he--? -i-a--in -ta--. L_ g__ w_ p____ b____ h____ N___ m__ s_____ L- g-l w- p-a-a b-j-r h-y-? N-h- m-n s-a-d- ------------------------------------------- Li gel we plana bajêr heye? Niha min stand. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Ew d---e---xw- ---ha-? -- n-----bû -i-d-m--x-e de ----. E_ d_ d___ x__ d_ h___ W_ n_______ d_ d___ x__ d_ w____ E- d- d-m- x-e d- h-t- W- n-k-r-b- d- d-m- x-e d- w-r-. ------------------------------------------------------- Ew di dema xwe de hat? Wî nikarîbû di dema xwe de were. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Wî-r- ---? Wî -i--rî-û r- b--ît-. W_ r_ d___ W_ n_______ r_ b______ W- r- d-t- W- n-k-r-b- r- b-d-t-. --------------------------------- Wî rê dît? Wî nikarîbû rê bidîta. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Wî-t----m-ki---W--n-k----û min-f-- bi-e. W_ t_ f__ k___ W_ n_______ m__ f__ b____ W- t- f-m k-r- W- n-k-r-b- m-n f-m b-k-. ---------------------------------------- Wî te fêm kir? Wî nikarîbû min fêm bike. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Tu--i-b- -- di--e-a -we-d--neha--? T_ j_ b_ ç_ d_ d___ x__ d_ n______ T- j- b- ç- d- d-m- x-e d- n-h-t-? ---------------------------------- Tu ji bo çi di dema xwe de nehatî? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? T- -- bo çi-r---ed--? T_ j_ b_ ç_ r_ n_____ T- j- b- ç- r- n-d-t- --------------------- Te ji bo çi rê nedît? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Te ji bo--i-e---eh--n-k-r? T_ j_ b_ ç_ e_ f___ n_____ T- j- b- ç- e- f-h- n-k-r- -------------------------- Te ji bo çi ew fehm nekir? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. M---n--ar--- -- de-a --- -e w--im j--ber -- -t--u--ti-e -û. M__ n_______ d_ d___ x__ d_ w____ j_ b__ k_ o_____ t___ b__ M-n n-k-r-b- d- d-m- x-e d- w-r-m j- b-r k- o-o-u- t-n- b-. ----------------------------------------------------------- Min nikarîbû di dema xwe de werim ji ber ku otobus tine bû. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. M-n --ka--b- -ê --b--i---i---r -u---ana --n-e------ t--e bû. M__ n_______ r_ b______ j_ b__ k_ p____ m__ e b____ t___ b__ M-n n-k-r-b- r- b-b-n-m j- b-r k- p-a-a m-n e b-j-r t-n- b-. ------------------------------------------------------------ Min nikarîbû rê bibînim ji ber ku plana min e bajêr tine bû. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. M-n--i--rî-- ---fêm--ik-m j---e--ku-d-n-ê--uzîkê bili-d-b-. M__ n_______ w_ f__ b____ j_ b__ k_ d____ m_____ b_____ b__ M-n n-k-r-b- w- f-m b-k-m j- b-r k- d-n-ê m-z-k- b-l-n- b-. ----------------------------------------------------------- Min nikarîbû wî fêm bikim ji ber ku dengê muzîkê bilind bû. 0
Ја сам морао / морала узети такси. Divê mi- --xsi--- b-g-rta. D___ m__ t_______ b_______ D-v- m-n t-x-i-e- b-g-r-a- -------------------------- Divê min texsiyek bigirta. 0
Ја сам морао / морала купити план града. Divê -in p-----b-j-r b-ki---a. D___ m__ p____ b____ b________ D-v- m-n p-a-a b-j-r b-k-r-y-. ------------------------------ Divê min plana bajêr bikiriya. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. D---y--m-n--adyo b---rt-. D_____ m__ r____ b_______ D-v-y- m-n r-d-o b-g-r-a- ------------------------- Diviya min radyo bigirta. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 курдски (курмањи) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!