Рјечник

sr Радити   »   ku Xebitîn

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [pêncî û pênc]

Xebitîn

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Шта сте по занимању? P--ey---e ç--y-? P_____ w_ ç_ y__ P-ş-y- w- ç- y-? ---------------- Pîşeyê we çi ye? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-r- -in-b-------. M___ m__ b_____ e_ M-r- m-n b-j-ş- e- ------------------ Mêrê min bijîşk e. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Ez--îvro-- --k---e---re-d-x--it-m. E_ n______ w___ h______ d_________ E- n-v-o-ê w-k- h-m-î-e d-x-b-t-m- ---------------------------------- Ez nîvrojê weke hemşîre dixebitim. 0
Ускоро ћемо добити пензију. D-mek---êz d---m-- -eqe--d--ibi-. D_____ n__ d_ e_ ê t______ b_____ D-m-k- n-z d- e- ê t-q-w-d b-b-m- --------------------------------- Demeke nêz de em ê teqewîd bibim. 0
Али су порези високи. L----ê --- -ê----. L_____ b__ z______ L-b-l- b-c z-d-y-. ------------------ Lêbelê bac zêdeye. 0
И здравствено осигурање је високо. Û m-so-e-iy- -e-----yê-z-de --. Û m_________ n________ z___ y__ Û m-s-g-r-y- n-x-e-î-ê z-d- y-. ------------------------------- Û misogeriya nexweşîyê zêde ye. 0
Шта желиш једном постати? Tû----wa-- --b- çi? T_ d______ b___ ç__ T- d-x-a-î b-b- ç-? ------------------- Tû dixwazî bibî çi? 0
Ја желим постати инжењер. E- -i---zi----bi-------y-r. E_ d_______ b____ e________ E- d-x-a-i- b-b-m e-d-z-a-. --------------------------- Ez dixwazim bibim endezyar. 0
Желим да студирам на универзитету. Ez-d-xw--i- zan-n-e-------înim. E_ d_______ z________ b________ E- d-x-a-i- z-n-n-e-ê b-x-î-i-. ------------------------------- Ez dixwazim zanîngehê bixwînim. 0
Ја сам приправник. E---ta---r-im. E_ s______ i__ E- s-a-y-r i-. -------------- Ez stajyer im. 0
Ја не зарађујем много. Zê--------- na-im. Z___ b_____ n_____ Z-d- b-d-s- n-x-m- ------------------ Zêde bidest naxim. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. L----rv--î--e-êt-sta-- diki-. L_ d______ w____ s____ d_____ L- d-r-e-î w-l-t s-a-ê d-k-m- ----------------------------- Li derveyî welêt stajê dikim. 0
Ово је мој шеф. E- -e-------e. E_ ş___ m__ e_ E- ş-f- m-n e- -------------- Ev şefê min e. 0
Имам драге колеге. Hev---- -i--e --- hene. H______ m__ e b__ h____ H-v-l-n m-n e b-ş h-n-. ----------------------- Hevalên min e baş hene. 0
У подне увек идемо у кантину. E--di -îvr-y-n de -i- ----- ---tîn-. E_ d_ n_______ d_ t__ d____ q_______ E- d- n-v-o-a- d- t-m d-ç-n q-n-î-ê- ------------------------------------ Em di nîvroyan de tim diçin qantînê. 0
Ја тражим радно место. E- l- ----kî-------m. E_ l_ k_____ d_______ E- l- k-r-k- d-g-r-m- --------------------- Ez li karekî digerim. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Yez--i---l-kê ve---ka- im. Y__ j_ s_____ v_ b____ i__ Y-z j- s-l-k- v- b-k-r i-. -------------------------- Yez ji salekê ve bêkar im. 0
У овој земљи има превише незапослених. Li ---wel-tî -e-ek--es- b-ka--h---. L_ v_ w_____ g____ k___ b____ h____ L- v- w-l-t- g-l-k k-s- b-k-r h-n-. ----------------------------------- Li vî welatî gelek kesê bêkar hene. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?