Zbirka izraza

hr Redni brojevi   »   fr Les nombres ordinaux

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [soixante et un]

Les nombres ordinaux

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Prvi mjesec je siječanj. Le-pre--er-mo-s---- -a-vi--. Le premier mois est janvier. L- p-e-i-r m-i- e-t j-n-i-r- ---------------------------- Le premier mois est janvier. 0
Drugi mjesec je veljača. L--d-u--èm--m------- févrie-. Le deuxième mois est février. L- d-u-i-m- m-i- e-t f-v-i-r- ----------------------------- Le deuxième mois est février. 0
Treći mjesec je ožujak. L--tro-s-----m-is e-t--ar-. Le troisième mois est mars. L- t-o-s-è-e m-i- e-t m-r-. --------------------------- Le troisième mois est mars. 0
Četvrti mjesec je travanj. Le-quatriè-e-m--s--s- -v--l. Le quatrième mois est avril. L- q-a-r-è-e m-i- e-t a-r-l- ---------------------------- Le quatrième mois est avril. 0
Peti mjesec je svibanj. Le-c---u---e --is--st m-i. Le cinquième mois est mai. L- c-n-u-è-e m-i- e-t m-i- -------------------------- Le cinquième mois est mai. 0
Šesti mjesec je lipanj. L- --x-è-- mo-s --t-j---. Le sixième mois est juin. L- s-x-è-e m-i- e-t j-i-. ------------------------- Le sixième mois est juin. 0
Šest mjeseci je pola godine. I--y a--i--mois -an- u-- demi-a-n-e. Il y a six mois dans une demi-année. I- y a s-x m-i- d-n- u-e d-m---n-é-. ------------------------------------ Il y a six mois dans une demi-année. 0
Siječanj, veljača, ožujak, Ja-----,---vri-r, -ars, Janvier, février, mars, J-n-i-r- f-v-i-r- m-r-, ----------------------- Janvier, février, mars, 0
travanj, svibanj i lipanj. avril--ma-,-j-i-. avril, mai, juin. a-r-l- m-i- j-i-. ----------------- avril, mai, juin. 0
Sedmi mjesec je srpanj. L- --p---me m--s -st--ui----. Le septième mois est juillet. L- s-p-i-m- m-i- e-t j-i-l-t- ----------------------------- Le septième mois est juillet. 0
Osmi mjesec je kolovoz. Le----ti-m- -ois---t--oû-. Le huitième mois est août. L- h-i-i-m- m-i- e-t a-û-. -------------------------- Le huitième mois est août. 0
Deveti mjesec je rujan. L- ne---èm- --i--es- se----b--. Le neuvième mois est septembre. L- n-u-i-m- m-i- e-t s-p-e-b-e- ------------------------------- Le neuvième mois est septembre. 0
Deseti mjesec je listopad. Le-di--ème--o---est o------. Le dixième mois est octobre. L- d-x-è-e m-i- e-t o-t-b-e- ---------------------------- Le dixième mois est octobre. 0
Jedanaesti mjesec je studeni. Le----i--e--oi--est--o-e--re. Le onzième mois est novembre. L- o-z-è-e m-i- e-t n-v-m-r-. ----------------------------- Le onzième mois est novembre. 0
Dvanaesti mjesec je prosinac. Le d-uzi-m- mois------éc----e. Le douzième mois est décembre. L- d-u-i-m- m-i- e-t d-c-m-r-. ------------------------------ Le douzième mois est décembre. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. I--- - dou-- moi--d-ns une-a-n--. Il y a douze mois dans une année. I- y a d-u-e m-i- d-n- u-e a-n-e- --------------------------------- Il y a douze mois dans une année. 0
Srpanj, kolovoz, rujan, J----et,-ao-t, septembre, Juillet, août, septembre, J-i-l-t- a-û-, s-p-e-b-e- ------------------------- Juillet, août, septembre, 0
listopad, studeni i prosinac. oc-o-----n--e---- e---écem--e. octobre, novembre et décembre. o-t-b-e- n-v-m-r- e- d-c-m-r-. ------------------------------ octobre, novembre et décembre. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš materinji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan materinji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik ovisi o više čimbenika. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Također je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao materinji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao materinji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Zamijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Usprkos tomu, Kinezi su preveli sve na svoj materinji jezik...