Zbirka izraza

hr Redni brojevi   »   sv Ordningstal

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [sextioett]

Ordningstal

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Prvi mjesec je siječanj. Den--ör--a -ån---n-är ----a--. Den första månaden är januari. D-n f-r-t- m-n-d-n ä- j-n-a-i- ------------------------------ Den första månaden är januari. 0
Drugi mjesec je veljača. D-- -n-ra m-nad-n-----eb-ua--. Den andra månaden är februari. D-n a-d-a m-n-d-n ä- f-b-u-r-. ------------------------------ Den andra månaden är februari. 0
Treći mjesec je ožujak. D-n---------å--d-n-är m---. Den tredje månaden är mars. D-n t-e-j- m-n-d-n ä- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden är mars. 0
Četvrti mjesec je travanj. De----ä--- -ån-d-n -- a-ril. Den fjärde månaden är april. D-n f-ä-d- m-n-d-n ä- a-r-l- ---------------------------- Den fjärde månaden är april. 0
Peti mjesec je svibanj. D-- -em---m-----n--- -a-. Den femte månaden är maj. D-n f-m-e m-n-d-n ä- m-j- ------------------------- Den femte månaden är maj. 0
Šesti mjesec je lipanj. D-- s-ätte--åna--n ä- -un-. Den sjätte månaden är juni. D-n s-ä-t- m-n-d-n ä- j-n-. --------------------------- Den sjätte månaden är juni. 0
Šest mjeseci je pola godine. S-- m--ade- -----t-h-lvå-. Sex månader är ett halvår. S-x m-n-d-r ä- e-t h-l-å-. -------------------------- Sex månader är ett halvår. 0
Siječanj, veljača, ožujak, Ja-u------e-ru--i- ----, Januari, februari, mars, J-n-a-i- f-b-u-r-, m-r-, ------------------------ Januari, februari, mars, 0
travanj, svibanj i lipanj. ap--l- --j -----u--. april, maj och juni. a-r-l- m-j o-h j-n-. -------------------- april, maj och juni. 0
Sedmi mjesec je srpanj. D-----und--må---en--r--u-i. Den sjunde månaden är juli. D-n s-u-d- m-n-d-n ä- j-l-. --------------------------- Den sjunde månaden är juli. 0
Osmi mjesec je kolovoz. Den -t-ond--m---den-ä--a-g--t-. Den åttonde månaden är augusti. D-n å-t-n-e m-n-d-n ä- a-g-s-i- ------------------------------- Den åttonde månaden är augusti. 0
Deveti mjesec je rujan. De- nionde-m-n--------sep--m---. Den nionde månaden är september. D-n n-o-d- m-n-d-n ä- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den nionde månaden är september. 0
Deseti mjesec je listopad. D-n-ti-n---månaden är-o-t-b--. Den tionde månaden är oktober. D-n t-o-d- m-n-d-n ä- o-t-b-r- ------------------------------ Den tionde månaden är oktober. 0
Jedanaesti mjesec je studeni. D-- elfte -ån-d-n ä- n---mb--. Den elfte månaden är november. D-n e-f-e m-n-d-n ä- n-v-m-e-. ------------------------------ Den elfte månaden är november. 0
Dvanaesti mjesec je prosinac. De---ol----m-n-----är --c-mb-r. Den tolfte månaden är december. D-n t-l-t- m-n-d-n ä- d-c-m-e-. ------------------------------- Den tolfte månaden är december. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. Tol--m------ -r --t-år. Tolv månader är ett år. T-l- m-n-d-r ä- e-t å-. ----------------------- Tolv månader är ett år. 0
Srpanj, kolovoz, rujan, J-li- -----ti- -ep-emb-r, Juli, augusti, september, J-l-, a-g-s-i- s-p-e-b-r- ------------------------- Juli, augusti, september, 0
listopad, studeni i prosinac. ok-o-er- ----m----oc--de-embe-. oktober, november och december. o-t-b-r- n-v-m-e- o-h d-c-m-e-. ------------------------------- oktober, november och december. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš materinji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan materinji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik ovisi o više čimbenika. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Također je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao materinji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao materinji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Zamijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Usprkos tomu, Kinezi su preveli sve na svoj materinji jezik...