Zbirka izraza

hr Redni brojevi   »   uk Порядкові числа

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [шістдесят один]

61 [shistdesyat odyn]

Порядкові числа

[Poryadkovi chysla]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Prvi mjesec je siječanj. Пе---- м----- – с-----. Перший місяць – січень. 0
Pe------ m------- – s------.Pershyy̆ misyatsʹ – sichenʹ.
Drugi mjesec je veljača. Др---- м----- – л----. Другий місяць – лютий. 0
Dr----- m------- – l------.Druhyy̆ misyatsʹ – lyutyy̆.
Treći mjesec je ožujak. Тр---- м----- – б-------. Третій місяць – березень. 0
Tr----- m------- – b-------.Tretiy̆ misyatsʹ – berezenʹ.
Četvrti mjesec je travanj. Че------- м----- – к------. Четвертий місяць – квітень. 0
Ch--------- m------- – k------.Chetvertyy̆ misyatsʹ – kvitenʹ.
Peti mjesec je svibanj. П’---- м----- – т------. П’ятий місяць – травень. 0
Pʺ------ m------- – t------.Pʺyatyy̆ misyatsʹ – travenʹ.
Šesti mjesec je lipanj. Шо---- м----- – ч------. Шостий місяць – червень. 0
Sh------ m------- – c-------.Shostyy̆ misyatsʹ – chervenʹ.
Šest mjeseci je pola godine. Ші--- м------ – ц- п------. Шість місяців – це півроку. 0
Sh---- m-------- – t-- p------.Shistʹ misyatsiv – tse pivroku.
Siječanj, veljača, ožujak, Сі----- л----- б-------, Січень, лютий, березень, 0
Si------ l------- b-------,Sichenʹ, lyutyy̆, berezenʹ,
travanj, svibanj i lipanj. кв------ т------ і ч------. квітень, травень і червень. 0
kv------ t------ i c-------.kvitenʹ, travenʹ i chervenʹ.
Sedmi mjesec je srpanj. Сь---- м----- – л-----. Сьомий місяць – липень. 0
Sʹ----- m------- – l-----.Sʹomyy̆ misyatsʹ – lypenʹ.
Osmi mjesec je kolovoz. Во----- м----- – с------. Восьмий місяць – серпень. 0
Vo------ m------- – s------.Vosʹmyy̆ misyatsʹ – serpenʹ.
Deveti mjesec je rujan. Де------ м----- – в-------. Дев’ятий місяць – вересень. 0
De-------- m------- – v-------.Dev'yatyy̆ misyatsʹ – veresenʹ.
Deseti mjesec je listopad. Де----- м----- – ж------. Десятий місяць – жовтень. 0
De------- m------- – z-------.Desyatyy̆ misyatsʹ – zhovtenʹ.
Jedanaesti mjesec je studeni. Од--------- м----- – л-------. Одинадцятий місяць – листопад. 0
Od------------ m------- – l-------.Odynadtsyatyy̆ misyatsʹ – lystopad.
Dvanaesti mjesec je prosinac. Дв--------- м----- – г------. Дванадцятий місяць – грудень. 0
Dv------------ m------- – h------.Dvanadtsyatyy̆ misyatsʹ – hrudenʹ.
Dvanaest mjeseci je jedna godina. Дв-------- м------ – ц- р--. Дванадцять місяців – це рік. 0
Dv---------- m-------- – t-- r--.Dvanadtsyatʹ misyatsiv – tse rik.
Srpanj, kolovoz, rujan, Ли----- с------- в-------, Липень, серпень, вересень, 0
Ly----- s------- v-------,Lypenʹ, serpenʹ, veresenʹ,
listopad, studeni i prosinac. жо------ л------- і г------. жовтень, листопад і грудень. 0
zh------- l------- i h------.zhovtenʹ, lystopad i hrudenʹ.

Materinji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš materinji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan materinji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik ovisi o više čimbenika. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Također je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao materinji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao materinji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Zamijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Usprkos tomu, Kinezi su preveli sve na svoj materinji jezik...