Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   mk Минато време 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [осумдесет и два]

82 [osoomdyesyet i dva]

Минато време 2

[Minato vryemye 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Мо--ше ---да -о-ик-- е-н--б-лн--ко--о-и--? Мораше ли да повикаш едно болничко возило? М-р-ш- л- д- п-в-к-ш е-н- б-л-и-к- в-з-л-? ------------------------------------------ Мораше ли да повикаш едно болничко возило? 0
Mor-s-y--l---a ---ika-- -e--o----nichk---o--l-? Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo? M-r-s-y- l- d- p-v-k-s- y-d-o b-l-i-h-o v-z-l-? ----------------------------------------------- Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo?
Jesi li morao / morala zvati liječnika? М-раш- ли ---го--о---аш л-каро-? Мораше ли да го повикаш лекарот? М-р-ш- л- д- г- п-в-к-ш л-к-р-т- -------------------------------- Мораше ли да го повикаш лекарот? 0
M-r--h-e -i -a gu---o---a---l--k--o-? Morashye li da guo povikash lyekarot? M-r-s-y- l- d- g-o p-v-k-s- l-e-a-o-? ------------------------------------- Morashye li da guo povikash lyekarot?
Je si li morao / morala zvati policiju? М-р--е-л- -а-ја--ов--а---ол----а--? Мораше ли да ја повикаш полицијата? М-р-ш- л- д- ј- п-в-к-ш п-л-ц-ј-т-? ----------------------------------- Мораше ли да ја повикаш полицијата? 0
Mo-as-ye-li d--јa-pov--ash p--i---јa-a? Morashye li da јa povikash politziјata? M-r-s-y- l- d- ј- p-v-k-s- p-l-t-i-a-a- --------------------------------------- Morashye li da јa povikash politziјata?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Го и-ате л--телеф----и-т-б-ој?---га-г- -мав. Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. Г- и-а-е л- т-л-ф-н-к-о- б-о-? С-г- г- и-а-. -------------------------------------------- Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. 0
Guo-imat-e l--t-el--f----iot -ro-- -y---a g-- -m--. Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav. G-o i-a-y- l- t-e-y-f-n-k-o- b-o-? S-e-u- g-o i-a-. --------------------------------------------------- Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ја-и-ате-л---д---а-а? -е-а -а ---в. Ја имате ли адресата? Сега ја имав. Ј- и-а-е л- а-р-с-т-? С-г- ј- и-а-. ----------------------------------- Ја имате ли адресата? Сега ја имав. 0
Ј----at-e-li-a--y-----? Sy-g-a -a-----. Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav. Ј- i-a-y- l- a-r-e-a-a- S-e-u- ј- i-a-. --------------------------------------- Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Имате -и --рт--о----а-от---е----а--м--. Имате ли карта од градот? Сега ја имав. И-а-е л- к-р-а о- г-а-о-? С-г- ј- и-а-. --------------------------------------- Имате ли карта од градот? Сега ја имав. 0
I-at-e-li -art- od-----d-t----eg-a јa-im--. Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav. I-a-y- l- k-r-a o- g-r-d-t- S-e-u- ј- i-a-. ------------------------------------------- Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav.
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Дој-е--и--о---о-но на вре--?-Т----е мо--ш--д--дој-е--очно-на-вр-ме. Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. Д-ј-е л- т-ј т-ч-о н- в-е-е- Т-ј н- м-ж-ш- д- д-ј-е т-ч-о н- в-е-е- ------------------------------------------------------------------- Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. 0
Doјdy- li --ј--o-h-o na-v--emy-? -o- n-e -oʐy-s--e d- do-d-- t----- na vryemye. Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye. D-ј-y- l- t-ј t-c-n- n- v-y-m-e- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y- t-c-n- n- v-y-m-e- ------------------------------------------------------------------------------- Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye.
Je li našao put? Nije mogao naći put. Г- --јд- л- --ј---т----Т-- -- м-же-е -а -- на--е--а-о-. Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. Г- н-ј-е л- т-ј п-т-т- Т-ј н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е п-т-т- ------------------------------------------------------- Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. 0
G----aј--e--i ----pa-ot- T---nye-mo-ye---e--a gu- --ј--e -a--t. Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot. G-o n-ј-y- l- t-ј p-t-t- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y- p-t-t- --------------------------------------------------------------- Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot.
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Т--ра----- ли то-------не-мо-еш--да -е---з-ере. Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. Т- р-з-и-а л- т-ј- Т-ј н- м-ж-ш- д- м- р-з-е-е- ----------------------------------------------- Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. 0
T-e-ra---ra l--toј--T-- n-e----yes-y- -a m---ra---er-e. Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye. T-e r-z-i-a l- t-ј- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- m-e r-z-y-r-e- ------------------------------------------------------- Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye.
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? З---- -е-м--е-е ---до-деш-то----н- време? Зошто не можеше да дојдеш точно на време? З-ш-о н- м-ж-ш- д- д-ј-е- т-ч-о н- в-е-е- ----------------------------------------- Зошто не можеше да дојдеш точно на време? 0
Z----o -y- moʐye-h-e ---d-ј---sh -oc----na vr--m-e? Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y-s- t-c-n- n- v-y-m-e- --------------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye?
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Зо-т--н- -о-е-е-д---о--ај-е--пат-т? Зошто не можеше да го најдеш патот? З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е- п-т-т- ----------------------------------- Зошто не можеше да го најдеш патот? 0
Zos-t-------oʐ--sh-- da---o --ј--esh p--ot? Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y-s- p-t-t- ------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? З--т- не-м-же-е-да -- р-збе---? Зошто не можеше да го разбереш? З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- р-з-е-е-? ------------------------------- Зошто не можеше да го разбереш? 0
Z-sh-o --- --ʐy---y---a guo----byerye--? Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o r-z-y-r-e-h- ---------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh?
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Н----ж-в д----јд-м-то-н- -а --е--, би---ки--емаше---тоб-с. Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. Н- м-ж-в д- д-ј-а- т-ч-о н- в-е-е- б-д-ј-и н-м-ш- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------- Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. 0
Ny- m----v-da--oј--- -o-hn--na--rye-ye- -i-yeј-i ny--a--ye av-o--os. Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos. N-e m-ʐ-e- d- d-ј-a- t-c-n- n- v-y-m-e- b-d-e-k- n-e-a-h-e a-t-b-o-. -------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos.
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Не--ожев--а--- нај--- п-то-- ------- не-----ар-а -а-г--до-. Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. Н- м-ж-в д- г- н-ј-а- п-т-т- б-д-ј-и н-м-в к-р-а н- г-а-о-. ----------------------------------------------------------- Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. 0
Ny- --ʐye--d- guo na-da--pa---, b-d--ј-i--ye-a--ka-t- n---u-a-o-. Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot. N-e m-ʐ-e- d- g-o n-ј-a- p-t-t- b-d-e-k- n-e-a- k-r-a n- g-r-d-t- ----------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot.
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Н- можев -- го разб-р-----и--ј-и музи--т--б--е т-л-- --ас-а. Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. Н- м-ж-в д- г- р-з-е-а-, б-д-ј-и м-з-к-т- б-ш- т-л-у г-а-н-. ------------------------------------------------------------ Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. 0
Ny- --ʐye- d--guo ra--yera-- --dye----m-o-----a b---hye--ol-oo----as-a. Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna. N-e m-ʐ-e- d- g-o r-z-y-r-m- b-d-e-k- m-o-i-a-a b-e-h-e t-l-o- g-l-s-a- ----------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna.
Morao / morala sam uzeti taksi. М-рав д- ---а- -дн- т--с-. Морав да земам едно такси. М-р-в д- з-м-м е-н- т-к-и- -------------------------- Морав да земам едно такси. 0
Morav da-z--m-m-yed----ak-i. Morav da zyemam yedno taksi. M-r-v d- z-e-a- y-d-o t-k-i- ---------------------------- Morav da zyemam yedno taksi.
Morao / morala sam kupiti plan grada. Мо--в да куп-----р-а -а -р-д-т. Морав да купам карта на градот. М-р-в д- к-п-м к-р-а н- г-а-о-. ------------------------------- Морав да купам карта на градот. 0
Mor-- da koopa---ar---n- -------. Morav da koopam karta na guradot. M-r-v d- k-o-a- k-r-a n- g-r-d-t- --------------------------------- Morav da koopam karta na guradot.
Morao / morala sam isključiti radio. Ј-с --рав-да г- иск--ч-м р-д-от-. Јас морав да го исклучам радиото. Ј-с м-р-в д- г- и-к-у-а- р-д-о-о- --------------------------------- Јас морав да го исклучам радиото. 0
Ј-- mora- -- -u-------ocha- --di--o. Јas morav da guo iskloocham radioto. Ј-s m-r-v d- g-o i-k-o-c-a- r-d-o-o- ------------------------------------ Јas morav da guo iskloocham radioto.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!