Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   sr Прошлост 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [осамдесет и два]

82 [osamdeset i dva]

Прошлост 2

[Prošlost 2]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   

hrvatski srpski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Је-- л- м---- / м----- з---- х---- п----? Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? 0
Je-- l- m---- / m----- z---- h---- p-----?Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć?
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Је-- л- м---- / м----- з---- д------? Јеси ли морао / морала звати доктора? 0
Je-- l- m---- / m----- z---- d------?Jesi li morao / morala zvati doktora?
Je si li morao / morala zvati policiju? Је-- л- м---- / м----- з---- п-------? Јеси ли морао / морала звати полицију? 0
Je-- l- m---- / m----- z---- p-------?Jesi li morao / morala zvati policiju?
   
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Им--- л- б--- т-------? У----- с-- г- и--- / и----. Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. 0
Im--- l- b--- t-------? U----- s-- g- i--- / i----.Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Им--- л- а-----? У----- с-- ј- и--- / и----. Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. 0
Im--- l- a-----? U----- s-- j- i--- / i----.Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Им--- л- п--- г----? У----- с-- г- и--- / и----. Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. 0
Im--- l- p--- g----? U----- s-- g- i--- / i----.Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala.
   
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Да л- ј- д---- н- в----? О- н--- м---- д--- н- в----. Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. 0
Da l- j- d---- n- v----? O- n--- m---- d---- n- v----.Da li je došao na vreme? On nije mogao doći na vreme.
Je li našao put? Nije mogao naći put. Је л- п------- п--? О- н--- м---- п------ п--. Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. 0
Je l- p------- p--? O- n--- m---- p------- p--.Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put.
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Да л- т- ј- о- р------? О- м- н--- м---- р-------. Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. 0
Da l- t- j- o- r------? O- m- n--- m---- r-------.Da li te je on razumeo? On me nije mogao razumeti.
   
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? За--- н--- м---- / м---- д--- н- в----? Зашто ниси могао / могла доћи на време? 0
Za--- n--- m---- / m---- d---- n- v----?Zašto nisi mogao / mogla doći na vreme?
Zašto nisi mogao / mogla naći put? За--- н--- м---- / м---- п------ п--? Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? 0
Za--- n--- m---- / m---- p------- p--?Zašto nisi mogao / mogla pronaći put?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? За--- г- н--- м---- / м---- р-------? Зашто га ниси могао / могла разумети? 0
Za--- g- n--- m---- / m---- r-------?Zašto ga nisi mogao / mogla razumeti?
   
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Ја н---- м---- / м---- д--- н- в----- ј-- н--- б--- а-------. Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. 0
Ja n---- m---- / m---- d---- n- v----- j-- n--- b--- a-------.Ja nisam mogao / mogla doći na vreme, jer nije bilo autobusa.
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Ја н---- м---- / м---- п------ п--- ј-- н---- и--- / и---- п--- г----. Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. 0
Ja n---- m---- / m---- p------- p--- j-- n---- i--- / i---- p--- g----.Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao / imala plan grada.
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Ја г- н---- м---- / м---- р-------- ј-- ј- м----- б--- п--------. Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. 0
Ja g- n---- m---- / m---- r-------- j-- j- m----- b--- p--------.Ja ga nisam mogao / mogla razumeti, jer je muzika bila preglasna.
   
Morao / morala sam uzeti taksi. Ја с-- м---- / м----- у---- т----. Ја сам морао / морала узети такси. 0
Ja s-- m---- / m----- u---- t----.Ja sam morao / morala uzeti taksi.
Morao / morala sam kupiti plan grada. Ја с-- м---- / м----- к----- п--- г----. Ја сам морао / морала купити план града. 0
Ja s-- m---- / m----- k----- p--- g----.Ja sam morao / morala kupiti plan grada.
Morao / morala sam isključiti radio. Ја с-- м---- / м----- и-------- р----. Ја сам морао / морала искључити радио. 0
Ja s-- m---- / m----- i--------- r----.Ja sam morao / morala isključiti radio.
   

preuzimanje datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!