Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   sv Förfluten tid 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [åttiotvå]

Förfluten tid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Var-du--vu---n------in-a-----n-am----ns? Var du tvungen att ringa på en ambulans? V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a p- e- a-b-l-n-? ---------------------------------------- Var du tvungen att ringa på en ambulans? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? V----u-t-ung---a-t----g- -ft-r--- --ka--? Var du tvungen att ringa efter en läkare? V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a e-t-r e- l-k-r-? ----------------------------------------- Var du tvungen att ringa efter en läkare? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Var-d- tv-n-en -----i-g--på -o-is-n? Var du tvungen att ringa på polisen? V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a p- p-l-s-n- ------------------------------------ Var du tvungen att ringa på polisen? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Har ni-t-le--------t--Ja------ d----y-s. Har ni telefonnumret? Jag hade det nyss. H-r n- t-l-f-n-u-r-t- J-g h-d- d-t n-s-. ---------------------------------------- Har ni telefonnumret? Jag hade det nyss. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. H-- -- -dre--e-- ----hade -en -y--. Har ni adressen? Jag hade den nyss. H-r n- a-r-s-e-? J-g h-d- d-n n-s-. ----------------------------------- Har ni adressen? Jag hade den nyss. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ha- -- sta-s-ar--n- --g--ad---e- ----. Har ni stadskartan? Jag hade den nyss. H-r n- s-a-s-a-t-n- J-g h-d- d-n n-s-. -------------------------------------- Har ni stadskartan? Jag hade den nyss. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. K-m ha--p-n-t-ig-? --n -und--inte va-a-p-nktl--. Kom han punktligt? Han kunde inte vara punktlig. K-m h-n p-n-t-i-t- H-n k-n-e i-t- v-r- p-n-t-i-. ------------------------------------------------ Kom han punktligt? Han kunde inte vara punktlig. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. H-tta-e-h-n-v-g-n? ----k---- i--- hit-- väg-n. Hittade han vägen? Han kunde inte hitta vägen. H-t-a-e h-n v-g-n- H-n k-n-e i-t- h-t-a v-g-n- ---------------------------------------------- Hittade han vägen? Han kunde inte hitta vägen. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Förs--- -a- -ig? -a-----d- inte f-r------g. Förstod han dig? Han kunde inte förstå mig. F-r-t-d h-n d-g- H-n k-n-e i-t- f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Förstod han dig? Han kunde inte förstå mig. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? V---ör-k--d--du--n-- -ara-p-nk--i-? Varför kunde du inte vara punktlig? V-r-ö- k-n-e d- i-t- v-r- p-n-t-i-? ----------------------------------- Varför kunde du inte vara punktlig? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Var-ö--k--d---u int--h---- ---en? Varför kunde du inte hitta vägen? V-r-ö- k-n-e d- i-t- h-t-a v-g-n- --------------------------------- Varför kunde du inte hitta vägen? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? V-r-ör-ku-de--u-i--------tå-ho--m? Varför kunde du inte förstå honom? V-r-ö- k-n-e d- i-t- f-r-t- h-n-m- ---------------------------------- Varför kunde du inte förstå honom? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Ja- -u-de i-te--o--a -unk--ig-- -fte---m-d---i--- g--k-----n -u-s. Jag kunde inte komma punktligt, eftersom det inte gick någon buss. J-g k-n-e i-t- k-m-a p-n-t-i-t- e-t-r-o- d-t i-t- g-c- n-g-n b-s-. ------------------------------------------------------------------ Jag kunde inte komma punktligt, eftersom det inte gick någon buss. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. J-g-k-----in-e----t- v-g-n,-efter--m ja- -n---h-de nå----st-d-k----. Jag kunde inte hitta vägen, eftersom jag inte hade någon stadskarta. J-g k-n-e i-t- h-t-a v-g-n- e-t-r-o- j-g i-t- h-d- n-g-n s-a-s-a-t-. -------------------------------------------------------------------- Jag kunde inte hitta vägen, eftersom jag inte hade någon stadskarta. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Jag-ku-de i-te f-rst---ono-,----ers-m--usiken ----så---g--u-d. Jag kunde inte förstå honom, eftersom musiken var så högljudd. J-g k-n-e i-t- f-r-t- h-n-m- e-t-r-o- m-s-k-n v-r s- h-g-j-d-. -------------------------------------------------------------- Jag kunde inte förstå honom, eftersom musiken var så högljudd. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Ja--va--t-u-ge- -tt ta e- -axi. Jag var tvungen att ta en taxi. J-g v-r t-u-g-n a-t t- e- t-x-. ------------------------------- Jag var tvungen att ta en taxi. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Jag var-t-u-g-----t -öp- en --a--ka---. Jag var tvungen att köpa en stadskarta. J-g v-r t-u-g-n a-t k-p- e- s-a-s-a-t-. --------------------------------------- Jag var tvungen att köpa en stadskarta. 0
Morao / morala sam isključiti radio. J---va--t-u---- at- -----a-a--rad---. Jag var tvungen att stänga av radion. J-g v-r t-u-g-n a-t s-ä-g- a- r-d-o-. ------------------------------------- Jag var tvungen att stänga av radion. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!