Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   sv Förfluten tid 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [åttiotvå]

Förfluten tid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Va- -u --u-g-n a-t-rin----- en-ambu-an-? V__ d_ t______ a__ r____ p_ e_ a________ V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a p- e- a-b-l-n-? ---------------------------------------- Var du tvungen att ringa på en ambulans? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? V-- du--vun-e---t---i--- -f-er e- -ä---e? V__ d_ t______ a__ r____ e____ e_ l______ V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a e-t-r e- l-k-r-? ----------------------------------------- Var du tvungen att ringa efter en läkare? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Var -- ----gen-a-t--i-ga -å-----se-? V__ d_ t______ a__ r____ p_ p_______ V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a p- p-l-s-n- ------------------------------------ Var du tvungen att ringa på polisen? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Har-n- -el--o---mr-t--J-g --de-det-----. H__ n_ t_____________ J__ h___ d__ n____ H-r n- t-l-f-n-u-r-t- J-g h-d- d-t n-s-. ---------------------------------------- Har ni telefonnumret? Jag hade det nyss. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Har n- a---s-en?--a- --d- d---nyss. H__ n_ a________ J__ h___ d__ n____ H-r n- a-r-s-e-? J-g h-d- d-n n-s-. ----------------------------------- Har ni adressen? Jag hade den nyss. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Har-ni-st-d--ar------a- -a---de- ny--. H__ n_ s___________ J__ h___ d__ n____ H-r n- s-a-s-a-t-n- J-g h-d- d-n n-s-. -------------------------------------- Har ni stadskartan? Jag hade den nyss. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. K-- --n-p-n--l-gt?-H-n k-nd- -nt- va-- p----l--. K__ h__ p_________ H__ k____ i___ v___ p________ K-m h-n p-n-t-i-t- H-n k-n-e i-t- v-r- p-n-t-i-. ------------------------------------------------ Kom han punktligt? Han kunde inte vara punktlig. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Hit--de-ha- v------H-- --n----n-e----t--vä---. H______ h__ v_____ H__ k____ i___ h____ v_____ H-t-a-e h-n v-g-n- H-n k-n-e i-t- h-t-a v-g-n- ---------------------------------------------- Hittade han vägen? Han kunde inte hitta vägen. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. F--st-- h-- -i-? ----k-nd--in-----rst--mig. F______ h__ d___ H__ k____ i___ f_____ m___ F-r-t-d h-n d-g- H-n k-n-e i-t- f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Förstod han dig? Han kunde inte förstå mig. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? V--f-r k-n-- d--inte----a pun-t---? V_____ k____ d_ i___ v___ p________ V-r-ö- k-n-e d- i-t- v-r- p-n-t-i-? ----------------------------------- Varför kunde du inte vara punktlig? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? V---ör-ku-de -u--nt--hi------g--? V_____ k____ d_ i___ h____ v_____ V-r-ö- k-n-e d- i-t- h-t-a v-g-n- --------------------------------- Varför kunde du inte hitta vägen? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Va--ör--unde d--in---förs-å------? V_____ k____ d_ i___ f_____ h_____ V-r-ö- k-n-e d- i-t- f-r-t- h-n-m- ---------------------------------- Varför kunde du inte förstå honom? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Ja--k--de--nt--ko-m- punk----t, ----r-om --- inte--ick någon-b-s-. J__ k____ i___ k____ p_________ e_______ d__ i___ g___ n____ b____ J-g k-n-e i-t- k-m-a p-n-t-i-t- e-t-r-o- d-t i-t- g-c- n-g-n b-s-. ------------------------------------------------------------------ Jag kunde inte komma punktligt, eftersom det inte gick någon buss. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Jag--u--- -n-e-------v-ge-- ef---s-------i-t--h-d- -åg---st-d-k-r-a. J__ k____ i___ h____ v_____ e_______ j__ i___ h___ n____ s__________ J-g k-n-e i-t- h-t-a v-g-n- e-t-r-o- j-g i-t- h-d- n-g-n s-a-s-a-t-. -------------------------------------------------------------------- Jag kunde inte hitta vägen, eftersom jag inte hade någon stadskarta. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. J-g --nde--nt- --rstå-ho--m- e-----om m-si----v-r -å-högl-u-d. J__ k____ i___ f_____ h_____ e_______ m______ v__ s_ h________ J-g k-n-e i-t- f-r-t- h-n-m- e-t-r-o- m-s-k-n v-r s- h-g-j-d-. -------------------------------------------------------------- Jag kunde inte förstå honom, eftersom musiken var så högljudd. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. J-g---r-tvunge- a-- -a en-taxi. J__ v__ t______ a__ t_ e_ t____ J-g v-r t-u-g-n a-t t- e- t-x-. ------------------------------- Jag var tvungen att ta en taxi. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Jag---r -vun-e---t- k-p--en sta-skart-. J__ v__ t______ a__ k___ e_ s__________ J-g v-r t-u-g-n a-t k-p- e- s-a-s-a-t-. --------------------------------------- Jag var tvungen att köpa en stadskarta. 0
Morao / morala sam isključiti radio. J-g --r-tvu-g-- att-stä-ga av ra--o-. J__ v__ t______ a__ s_____ a_ r______ J-g v-r t-u-g-n a-t s-ä-g- a- r-d-o-. ------------------------------------- Jag var tvungen att stänga av radion. 0

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!