Рјечник

sr У ресторану 3   »   kk At the restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [отыз бір]

31 [otız bir]

At the restaurant 3

[Meyramxanada 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. М-ғ-- -ір----ке---ар-бо-с-. М---- б-- т--------- б----- М-ғ-н б-р т-с-е-а-а- б-л-а- --------------------------- Маған бір тіскебасар болса. 0
Mağan-bir -is--basa--bols-. M---- b-- t--------- b----- M-ğ-n b-r t-s-e-a-a- b-l-a- --------------------------- Mağan bir tiskebasar bolsa.
Хтео / хтела бих салату. М---- бі- с-ла---ол-а. М---- б-- с---- б----- М-ғ-н б-р с-л-т б-л-а- ---------------------- Маған бір салат болса. 0
Mağ-n-bi--sal-- --ls-. M---- b-- s---- b----- M-ğ-n b-r s-l-t b-l-a- ---------------------- Mağan bir salat bolsa.
Хтео / хтела бих једну супу. М---- б-р-к--- -----. М---- б-- к--- б----- М-ғ-н б-р к-ж- б-л-а- --------------------- Маған бір көже болса. 0
Mağa--bir k--- -o-s-. M---- b-- k--- b----- M-ğ-n b-r k-j- b-l-a- --------------------- Mağan bir köje bolsa.
Хтео / хтела бих десерт. Ма-а---ір-де-ерт --л--. М---- б-- д----- б----- М-ғ-н б-р д-с-р- б-л-а- ----------------------- Маған бір десерт болса. 0
Mağa--bir--es-rt-bols-. M---- b-- d----- b----- M-ğ-n b-r d-s-r- b-l-a- ----------------------- Mağan bir desert bolsa.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Ма-ан -іле---м-н --л--з-а---олс-. М---- к--------- б-------- б----- М-ғ-н к-л-г-й-е- б-л-ұ-д-қ б-л-а- --------------------------------- Маған кілегеймен балмұздақ болса. 0
Mağa----l-g---e--b-lm----- b-lsa. M---- k--------- b-------- b----- M-ğ-n k-l-g-y-e- b-l-u-d-q b-l-a- --------------------------------- Mağan kilegeymen balmuzdaq bolsa.
Хтео / хтела бих воће или сир. Ма-ан -ем-- -- ірі-ші---ол-а. М---- ж---- н- і------ б----- М-ғ-н ж-м-с н- і-і-ш-к б-л-а- ----------------------------- Маған жеміс не ірімшік болса. 0
Ma--n-je--s ne-i--------ol-a. M---- j---- n- i------ b----- M-ğ-n j-m-s n- i-i-ş-k b-l-a- ----------------------------- Mağan jemis ne irimşik bolsa.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Б-з-т-ң---а--іш-ек-де---дік. Б-- т---- а- і---- д-- е---- Б-з т-ң-ы а- і-с-к д-п е-і-. ---------------------------- Біз таңғы ас ішсек деп едік. 0
B-z --ñğı a- -şs-k-dep e-i-. B-- t---- a- i---- d-- e---- B-z t-ñ-ı a- i-s-k d-p e-i-. ---------------------------- Biz tañğı as işsek dep edik.
Хтели / хтеле бисмо ручати. Бі- -үс-і-а- і-сек -еп едік. Б-- т---- а- і---- д-- е---- Б-з т-с-і а- і-с-к д-п е-і-. ---------------------------- Біз түскі ас ішсек деп едік. 0
B-z-t-s-i a- -ş-ek-dep -d--. B-- t---- a- i---- d-- e---- B-z t-s-i a- i-s-k d-p e-i-. ---------------------------- Biz tüski as işsek dep edik.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Б-з--ешкі ас і-----деп---ік. Б-- к---- а- і---- д-- е---- Б-з к-ш-і а- і-с-к д-п е-і-. ---------------------------- Біз кешкі ас ішсек деп едік. 0
Biz ke-k- a---ş--k d-p ed-k. B-- k---- a- i---- d-- e---- B-z k-ş-i a- i-s-k d-p e-i-. ---------------------------- Biz keşki as işsek dep edik.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Таң-ы ---- не -алай-ыз? Т---- а--- н- қ-------- Т-ң-ы а-қ- н- қ-л-й-ы-? ----------------------- Таңғы асқа не қалайсыз? 0
Tañ-- --q- n- --l-ys--? T---- a--- n- q-------- T-ñ-ı a-q- n- q-l-y-ı-? ----------------------- Tañğı asqa ne qalaysız?
Кајзерице с мармеладом и медом? Дж-м--е----л қ-сы-ға- то-аш--а? Д--- м-- б-- қ------- т---- п-- Д-е- м-н б-л қ-с-л-а- т-қ-ш п-? ------------------------------- Джем мен бал қосылған тоқаш па? 0
D-em m---b-l q----ğan ----ş p-? D--- m-- b-- q------- t---- p-- D-e- m-n b-l q-s-l-a- t-q-ş p-? ------------------------------- Djem men bal qosılğan toqaş pa?
Тост с кобасицом и сиром? Ш--ық п---ір-м--к-қосы-ға--то-- -а? Ш---- п-- і------ қ------- т--- п-- Ш-ж-қ п-н і-і-ш-к қ-с-л-а- т-с- п-? ----------------------------------- Шұжық пен ірімшік қосылған тост па? 0
Ş---q-pe--i--mşik---s-lğa- t-s--p-? Ş---- p-- i------ q------- t--- p-- Ş-j-q p-n i-i-ş-k q-s-l-a- t-s- p-? ----------------------------------- Şujıq pen irimşik qosılğan tost pa?
Кувано јаје? П--і--л-е--ж--ырт-- ма? П--------- ж------- м-- П-с-р-л-е- ж-м-р-қ- м-? ----------------------- Пісірілген жұмыртқа ма? 0
Pisi-il-e---u-ırt-a--a? P--------- j------- m-- P-s-r-l-e- j-m-r-q- m-? ----------------------- Pisirilgen jumırtqa ma?
Јаје на око? Қу-рылғ-н ----ртқ--м-? Қ-------- ж------- м-- Қ-ы-ы-ғ-н ж-м-р-қ- м-? ---------------------- Қуырылған жұмыртқа ма? 0
Q-ı---ğ---j-mı--qa --? Q-------- j------- m-- Q-ı-ı-ğ-n j-m-r-q- m-? ---------------------- Qwırılğan jumırtqa ma?
Омлет? Ом-е- п-? О---- п-- О-л-т п-? --------- Омлет пе? 0
Oml-t--e? O---- p-- O-l-t p-? --------- Omlet pe?
Молим још један јогурт. Т-ғы --- ----р- б-р-ң-зші. Т--- б-- й----- б--------- Т-ғ- б-р й-г-р- б-р-ң-з-і- -------------------------- Тағы бір йогурт беріңізші. 0
T--ı-b---yog-rt-ber-ñ-z-i. T--- b-- y----- b--------- T-ğ- b-r y-g-r- b-r-ñ-z-i- -------------------------- Tağı bir yogwrt beriñizşi.
Молим још соли и бибера. Т-з---- бұ-ы---- -----. Т-- б-- б---- т- к----- Т-з б-н б-р-ш т- к-р-к- ----------------------- Тұз бен бұрыш та керек. 0
Tuz b---burış-t- --rek. T-- b-- b---- t- k----- T-z b-n b-r-ş t- k-r-k- ----------------------- Tuz ben burış ta kerek.
Молим још једну чашу воде. Та-ы б-р ст-қ---с---е--ң-з-і. Т--- б-- с----- с- б--------- Т-ғ- б-р с-а-а- с- б-р-ң-з-і- ----------------------------- Тағы бір стақан су беріңізші. 0
T----bi- -ta-an s---e-iñ--ş-. T--- b-- s----- s- b--------- T-ğ- b-r s-a-a- s- b-r-ñ-z-i- ----------------------------- Tağı bir staqan sw beriñizşi.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!