Рјечник

sr У ресторану 3   »   be У рэстаране 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [трыццаць адзін]

31 [trytstsats’ adzіn]

У рэстаране 3

[U restarane 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Я --ц-ў б- - -а-е---б- з-к-с-у. Я х---- б- / х----- б- з------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- з-к-с-у- ------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы закуску. 0
Y- -ha-se---y-/ ----------- za----u. Y- k------ b- / k------- b- z------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- z-k-s-u- ------------------------------------ Ya khatseu by / khatsela by zakusku.
Хтео / хтела бих салату. Я --цеў -- /--а-е-а б--с---т-. Я х---- б- / х----- б- с------ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- с-л-т-. ------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы салату. 0
Y---h---eu-b- /-k-a-sela by -a-atu. Y- k------ b- / k------- b- s------ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-l-t-. ----------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by salatu.
Хтео / хтела бих једну супу. Я-х---ў--ы-/---це----- суп. Я х---- б- / х----- б- с--- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- с-п- --------------------------- Я хацеў бы / хацела бы суп. 0
Y--k-----u ---/--h-ts-la -- s-p. Y- k------ b- / k------- b- s--- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-p- -------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by sup.
Хтео / хтела бих десерт. Я --це--б----х-ц----бы-дэ-ерт. Я х---- б- / х----- б- д------ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- д-с-р-. ------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы дэсерт. 0
Y--kh---------/ -h--se-a -y--es--t. Y- k------ b- / k------- b- d------ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- d-s-r-. ----------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by desert.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Я------ ---/-ха------ы ма-ож-н-е ---я-шк-мі. Я х---- б- / х----- б- м-------- з в-------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- м-р-ж-н-е з в-р-к-м-. -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы марожанае з вяршкамі. 0
Y- -h-t-----y - k----e-a by -a-o-ha--- z -yars---mі. Y- k------ b- / k------- b- m--------- z v---------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- m-r-z-a-a- z v-a-s-k-m-. ---------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by marozhanae z vyarshkamі.
Хтео / хтела бих воће или сир. Я---ц-ў б--/--а--------сад-в--у -бо---р. Я х---- б- / х----- б- с------- а-- с--- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- с-д-в-н- а-о с-р- ---------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы садавіну або сыр. 0
Ya-k-a---u -y - -h---e-- -- s------u-a-o sy-. Y- k------ b- / k------- b- s------- a-- s--- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-d-v-n- a-o s-r- --------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by sadavіnu abo syr.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Мы-ха-е---б-п-снед-ц-. М- х----- б п--------- М- х-ц-л- б п-с-е-а-ь- ---------------------- Мы хацелі б паснедаць. 0
M- kh----l--b--as-edat-’. M- k------- b p---------- M- k-a-s-l- b p-s-e-a-s-. ------------------------- My khatselі b pasnedats’.
Хтели / хтеле бисмо ручати. М--ха-ел----па---д-ць. М- х----- б п--------- М- х-ц-л- б п-а-е-а-ь- ---------------------- Мы хацелі б паабедаць. 0
M- -ha-s-l--b pa--ed-ts-. M- k------- b p---------- M- k-a-s-l- b p-a-e-a-s-. ------------------------- My khatselі b paabedats’.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. М------л- - -ав-ч-р-ць. М- х----- б п---------- М- х-ц-л- б п-в-ч-р-ц-. ----------------------- Мы хацелі б павячэраць. 0
M--kh--s-l--- pavya--er----. M- k------- b p------------- M- k-a-s-l- b p-v-a-h-r-t-’- ---------------------------- My khatselі b pavyacherats’.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Што -ы-х--е---б н- ---да--к? Ш-- В- х----- б н- с-------- Ш-о В- х-ц-л- б н- с-я-а-а-? ---------------------------- Што Вы хацелі б на сняданак? 0
Shto ----ha-se---- na -nya-anak? S--- V- k------- b n- s--------- S-t- V- k-a-s-l- b n- s-y-d-n-k- -------------------------------- Shto Vy khatselі b na snyadanak?
Кајзерице с мармеладом и медом? Булач-- - -ав-д--- ----д-м? Б------ з п------- і м----- Б-л-ч-і з п-в-д-а- і м-д-м- --------------------------- Булачкі з павідлам і мёдам? 0
Bula--k- z -av--lam і-me---? B------- z p------- і m----- B-l-c-k- z p-v-d-a- і m-d-m- ---------------------------- Bulachkі z pavіdlam і medam?
Тост с кобасицом и сиром? То-т--- ---б-со- - -ы--м? Т---- з к------- і с----- Т-с-ы з к-ў-а-о- і с-р-м- ------------------------- Тосты з каўбасой і сырам? 0
Tosty ----ubas-y - -y--m? T---- z k------- і s----- T-s-y z k-u-a-o- і s-r-m- ------------------------- Tosty z kaubasoy і syram?
Кувано јаје? Ва--н-е -йк-? В------ я---- В-р-н-е я-к-? ------------- Варанае яйка? 0
Va-a-a--yayk-? V------ y----- V-r-n-e y-y-a- -------------- Varanae yayka?
Јаје на око? Яе--ю? Я----- Я-ч-ю- ------ Яечню? 0
Y----h--u? Y--------- Y-y-c-n-u- ---------- Yayechnyu?
Омлет? А-л--? А----- А-л-т- ------ Амлет? 0
A-let? A----- A-l-t- ------ Amlet?
Молим још један јогурт. К-л- л----- п--айце-я-чэ --у--у. К--- л----- п------ я--- ё------ К-л- л-с-а- п-д-й-е я-ч- ё-у-т-. -------------------------------- Калі ласка, падайце яшчэ ёгурту. 0
K--і----ka,-paday-s- -a---he -og--t-. K--- l----- p------- y------ y------- K-l- l-s-a- p-d-y-s- y-s-c-e y-g-r-u- ------------------------------------- Kalі laska, padaytse yashche yogurtu.
Молим још соли и бибера. К-л- -а-ка, падай-- яш-э-с-лі-і п-р--. К--- л----- п------ я--- с--- і п----- К-л- л-с-а- п-д-й-е я-ч- с-л- і п-р-у- -------------------------------------- Калі ласка, падайце яшчэ солі і перцу. 0
K-lі----k-, pad--tse -a-h----so-і-і----t-u. K--- l----- p------- y------ s--- і p------ K-l- l-s-a- p-d-y-s- y-s-c-e s-l- і p-r-s-. ------------------------------------------- Kalі laska, padaytse yashche solі і pertsu.
Молим још једну чашу воде. Ка-і---ска--па--й-е яш-- ш-л--к---а-ы. К--- л----- п------ я--- ш------ в---- К-л- л-с-а- п-д-й-е я-ч- ш-л-н-у в-д-. -------------------------------------- Калі ласка, падайце яшчэ шклянку вады. 0
K----l-s-a- --da-t-e -----h---hk--anku -a-y. K--- l----- p------- y------ s-------- v---- K-l- l-s-a- p-d-y-s- y-s-c-e s-k-y-n-u v-d-. -------------------------------------------- Kalі laska, padaytse yashche shklyanku vady.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!