Рјечник

sr У ресторану 3   »   be У рэстаране 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [трыццаць адзін]

31 [trytstsats’ adzіn]

У рэстаране 3

U restarane 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Я -а-е- б- --х-ц--а -ы-з--у-ку. Я х____ б_ / х_____ б_ з_______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- з-к-с-у- ------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы закуску. 0
Ya kh----u ---- kha-s-------za-u--u. Y_ k______ b_ / k_______ b_ z_______ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- z-k-s-u- ------------------------------------ Ya khatseu by / khatsela by zakusku.
Хтео / хтела бих салату. Я--а-е--бы-/ --це-- бы --л-т-. Я х____ б_ / х_____ б_ с______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- с-л-т-. ------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы салату. 0
Y- -h-t-e- b- / khats--a-by -al--u. Y_ k______ b_ / k_______ b_ s______ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-l-t-. ----------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by salatu.
Хтео / хтела бих једну супу. Я-х-цеў б--/-х-ц--а -ы-с--. Я х____ б_ / х_____ б_ с___ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- с-п- --------------------------- Я хацеў бы / хацела бы суп. 0
Ya--h-tse---y ----at-e-a-b- -u-. Y_ k______ b_ / k_______ b_ s___ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-p- -------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by sup.
Хтео / хтела бих десерт. Я х-----б- / --ц-л--б------рт. Я х____ б_ / х_____ б_ д______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- д-с-р-. ------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы дэсерт. 0
Ya -hats-u-b--/ kh-t-el--b- -e-er-. Y_ k______ b_ / k_______ b_ d______ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- d-s-r-. ----------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by desert.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Я х-це------ ха-ела -ы -арожа--- - -я--камі. Я х____ б_ / х_____ б_ м________ з в________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- м-р-ж-н-е з в-р-к-м-. -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы марожанае з вяршкамі. 0
Y- -ha-seu by-/-kha----a -y-ma-o-han-- z -y--s-k---. Y_ k______ b_ / k_______ b_ m_________ z v__________ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- m-r-z-a-a- z v-a-s-k-m-. ---------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by marozhanae z vyarshkamі.
Хтео / хтела бих воће или сир. Я--а-еў -ы--------- бы-с-даві---або с--. Я х____ б_ / х_____ б_ с_______ а__ с___ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- с-д-в-н- а-о с-р- ---------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы садавіну або сыр. 0
Ya-----se-------k--ts-la -y-s-davіn- ab- -y-. Y_ k______ b_ / k_______ b_ s_______ a__ s___ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-d-v-n- a-o s-r- --------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by sadavіnu abo syr.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Мы---цел- б -асн---ць. М_ х_____ б п_________ М- х-ц-л- б п-с-е-а-ь- ---------------------- Мы хацелі б паснедаць. 0
M- --ats-lі -----n-dat--. M_ k_______ b p__________ M- k-a-s-l- b p-s-e-a-s-. ------------------------- My khatselі b pasnedats’.
Хтели / хтеле бисмо ручати. Мы хацел-----а-бе-а--. М_ х_____ б п_________ М- х-ц-л- б п-а-е-а-ь- ---------------------- Мы хацелі б паабедаць. 0
M- -h---e-і b pa-be-a--’. M_ k_______ b p__________ M- k-a-s-l- b p-a-e-a-s-. ------------------------- My khatselі b paabedats’.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. М- х-це-і ---а-я--р--ь. М_ х_____ б п__________ М- х-ц-л- б п-в-ч-р-ц-. ----------------------- Мы хацелі б павячэраць. 0
My --a--e-- b -a---c-er--s’. M_ k_______ b p_____________ M- k-a-s-l- b p-v-a-h-r-t-’- ---------------------------- My khatselі b pavyacherats’.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Ш-- -ы -ац----- н- --я---ак? Ш__ В_ х_____ б н_ с________ Ш-о В- х-ц-л- б н- с-я-а-а-? ---------------------------- Што Вы хацелі б на сняданак? 0
S-t- Vy k-a-sel--b -a s---danak? S___ V_ k_______ b n_ s_________ S-t- V- k-a-s-l- b n- s-y-d-n-k- -------------------------------- Shto Vy khatselі b na snyadanak?
Кајзерице с мармеладом и медом? Бу-ачкі-з п-в-дла- і ----м? Б______ з п_______ і м_____ Б-л-ч-і з п-в-д-а- і м-д-м- --------------------------- Булачкі з павідлам і мёдам? 0
B--a-h-і z pa--dla- --me-a-? B_______ z p_______ і m_____ B-l-c-k- z p-v-d-a- і m-d-m- ---------------------------- Bulachkі z pavіdlam і medam?
Тост с кобасицом и сиром? То--ы з ка-б--ой-і------? Т____ з к_______ і с_____ Т-с-ы з к-ў-а-о- і с-р-м- ------------------------- Тосты з каўбасой і сырам? 0
T-sty-z kaub-s-----syram? T____ z k_______ і s_____ T-s-y z k-u-a-o- і s-r-m- ------------------------- Tosty z kaubasoy і syram?
Кувано јаје? В-ра--- яй--? В______ я____ В-р-н-е я-к-? ------------- Варанае яйка? 0
V-r---- ---k-? V______ y_____ V-r-n-e y-y-a- -------------- Varanae yayka?
Јаје на око? Яечн-? Я_____ Я-ч-ю- ------ Яечню? 0
Y-y---n-u? Y_________ Y-y-c-n-u- ---------- Yayechnyu?
Омлет? Амле-? А_____ А-л-т- ------ Амлет? 0
A-l--? A_____ A-l-t- ------ Amlet?
Молим још један јогурт. К--і---с-а- па----е ---- --ур-у. К___ л_____ п______ я___ ё______ К-л- л-с-а- п-д-й-е я-ч- ё-у-т-. -------------------------------- Калі ласка, падайце яшчэ ёгурту. 0
K-l- la-k-- -ada-t-----shc---------u. K___ l_____ p_______ y______ y_______ K-l- l-s-a- p-d-y-s- y-s-c-e y-g-r-u- ------------------------------------- Kalі laska, padaytse yashche yogurtu.
Молим још соли и бибера. К-лі-ласк---па------яшчэ--о-- і пе---. К___ л_____ п______ я___ с___ і п_____ К-л- л-с-а- п-д-й-е я-ч- с-л- і п-р-у- -------------------------------------- Калі ласка, падайце яшчэ солі і перцу. 0
K-l- ---k-,----a-t-e-y-s--he --l------rt--. K___ l_____ p_______ y______ s___ і p______ K-l- l-s-a- p-d-y-s- y-s-c-e s-l- і p-r-s-. ------------------------------------------- Kalі laska, padaytse yashche solі і pertsu.
Молим још једну чашу воде. Ка-і--а---, -а-айце я-ч- --л-н-- в---. К___ л_____ п______ я___ ш______ в____ К-л- л-с-а- п-д-й-е я-ч- ш-л-н-у в-д-. -------------------------------------- Калі ласка, падайце яшчэ шклянку вады. 0
Ka----a--a, ----y-s-----hc-e ----y---u --dy. K___ l_____ p_______ y______ s________ v____ K-l- l-s-a- p-d-y-s- y-s-c-e s-k-y-n-u v-d-. -------------------------------------------- Kalі laska, padaytse yashche shklyanku vady.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!