Рјечник

sr У ресторану 3   »   mk Во ресторан 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [триесет и еден]

31 [triyesyet i yedyen]

Во ресторан 3

[Vo ryestoran 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Јас-би-сака- - с---ла-едн---р-дј-----. Ј-- б- с---- / с----- е--- п---------- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- п-е-ј-д-њ-. -------------------------------------- Јас би сакал / сакала едно предјадење. 0
Јa--b- --k-l-- --k-l- y---- pryedј-dy--ye. Ј-- b- s---- / s----- y---- p------------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-o p-y-d-a-y-њ-e- ------------------------------------------ Јas bi sakal / sakala yedno pryedјadyeњye.
Хтео / хтела бих салату. Јас би--акал----а--л- ед-а -ал--а. Ј-- б- с---- / с----- е--- с------ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-л-т-. ---------------------------------- Јас би сакал / сакала една салата. 0
Ј-s--i-sa----/ ---al- ---n- -alat-. Ј-- b- s---- / s----- y---- s------ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-l-t-. ----------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna salata.
Хтео / хтела бих једну супу. Ј-с--и--а----/ -а--ла --н- с---. Ј-- б- с---- / с----- е--- с---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-п-. -------------------------------- Јас би сакал / сакала една супа. 0
Јa- b- ---a------ka-----dn- ---pa. Ј-- b- s---- / s----- y---- s----- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-o-a- ---------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna soopa.
Хтео / хтела бих десерт. Јас-б-----ал----ак-ла -ден дес---. Ј-- б- с---- / с----- е--- д------ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- д-с-р-. ---------------------------------- Јас би сакал / сакала еден десерт. 0
Ј-- b-----al-/---ka-----d-en-d-esy-rt. Ј-- b- s---- / s----- y----- d-------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- d-e-y-r-. -------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen dyesyert.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Ј-с -- сака--/------а-еден -------д----шл--. Ј-- б- с---- / с----- е--- с------- с- ш---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- с-а-о-е- с- ш-а-. -------------------------------------------- Јас би сакал / сакала еден сладолед со шлаг. 0
Јa--b--s-k-- / sak-la yed-----l--o--ed -o -h--gu. Ј-- b- s---- / s----- y----- s-------- s- s------ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- s-a-o-y-d s- s-l-g-. ------------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen sladolyed so shlagu.
Хтео / хтела бих воће или сир. Јас-б--с---- / сак-ла-о--ш-- -л- с--е-е. Ј-- б- с---- / с----- о----- и-- с------ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- о-о-ј- и-и с-р-њ-. ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала овошје или сирење. 0
Јas-b- saka--- s-kal--o-osh--- il- ---ye--e. Ј-- b- s---- / s----- o------- i-- s-------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- o-o-h-y- i-i s-r-e-y-. -------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala ovoshјye ili siryeњye.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Н-- сак-ме д---о-а-у----. Н-- с----- д- п---------- Н-е с-к-м- д- п-ј-д-в-м-. ------------------------- Ние сакаме да појадуваме. 0
Ni-e -ak-m-e ---poј-do---m-e. N--- s------ d- p------------ N-y- s-k-m-e d- p-ј-d-o-a-y-. ----------------------------- Niye sakamye da poјadoovamye.
Хтели / хтеле бисмо ручати. Н---сака-е -- -у-а-е. Н-- с----- д- р------ Н-е с-к-м- д- р-ч-м-. --------------------- Ние сакаме да ручаме. 0
Niy---ak-mye ---ro---a--e. N--- s------ d- r--------- N-y- s-k-m-e d- r-o-h-m-e- -------------------------- Niye sakamye da roochamye.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Ние --к-м--да----ераме. Н-- с----- д- в-------- Н-е с-к-м- д- в-ч-р-м-. ----------------------- Ние сакаме да вечераме. 0
Niy- -aka--e--- ------e-a-ye. N--- s------ d- v------------ N-y- s-k-m-e d- v-e-h-e-a-y-. ----------------------------- Niye sakamye da vyechyeramye.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Ш-о --ка-- -- п--а---? Ш-- с----- з- п------- Ш-о с-к-т- з- п-ј-д-к- ---------------------- Што сакате за појадок? 0
Shto-s---ty---a poјado-? S--- s------ z- p------- S-t- s-k-t-e z- p-ј-d-k- ------------------------ Shto sakatye za poјadok?
Кајзерице с мармеладом и медом? Л---ињ---о м-рма--д --м--? Л------ с- м------- и м--- Л-п-и-а с- м-р-а-а- и м-д- -------------------------- Лепчиња со мармалад и мед? 0
L-e--h--a-s-------lad-i-my-d? L-------- s- m------- i m---- L-e-c-i-a s- m-r-a-a- i m-e-? ----------------------------- Lyepchiњa so marmalad i myed?
Тост с кобасицом и сиром? Тос---о-к-л-а-и и-с---ње? Т--- с- к------ и с------ Т-с- с- к-л-а-и и с-р-њ-? ------------------------- Тост со колбаси и сирење? 0
T-s--s- -olb----i si--e-y-? T--- s- k------ i s-------- T-s- s- k-l-a-i i s-r-e-y-? --------------------------- Tost so kolbasi i siryeњye?
Кувано јаје? Ед-о -а-е---јај--? Е--- в----- ј----- Е-н- в-р-н- ј-ј-е- ------------------ Едно варено јајце? 0
Y-dno-v-ry-n- јa-----? Y---- v------ ј------- Y-d-o v-r-e-o ј-ј-z-e- ---------------------- Yedno varyeno јaјtzye?
Јаје на око? Е--- -а-ц------к-? Е--- ј---- н- о--- Е-н- ј-ј-е н- о-о- ------------------ Едно јајце на око? 0
Ye-n----јtz-e -a---o? Y---- ј------ n- o--- Y-d-o ј-ј-z-e n- o-o- --------------------- Yedno јaјtzye na oko?
Омлет? Е-е--о----? Е--- о----- Е-е- о-л-т- ----------- Еден омлет? 0
Ye---n -mlyet? Y----- o------ Y-d-e- o-l-e-? -------------- Yedyen omlyet?
Молим још један јогурт. Мо-а-- у----е-е- јог-рт. М----- у--- е--- ј------ М-л-м- у-т- е-е- ј-г-р-. ------------------------ Молам, уште еден јогурт. 0
Mo---, -o--tye---d-en ј--u---t. M----- o------ y----- ј-------- M-l-m- o-s-t-e y-d-e- ј-g-o-r-. ------------------------------- Molam, ooshtye yedyen јoguoort.
Молим још соли и бибера. Мола-, -ш-е -ол --б-б-р. М----- у--- с-- и б----- М-л-м- у-т- с-л и б-б-р- ------------------------ Молам, уште сол и бибер. 0
M-l----ooshty- sol - ----er. M----- o------ s-- i b------ M-l-m- o-s-t-e s-l i b-b-e-. ---------------------------- Molam, ooshtye sol i bibyer.
Молим још једну чашу воде. М--а-, у-т- едн--чаш- -ода. М----- у--- е--- ч--- в---- М-л-м- у-т- е-н- ч-ш- в-д-. --------------------------- Молам, уште една чаша вода. 0
Mol-m,--o----e y---a-c--sha v--a. M----- o------ y---- c----- v---- M-l-m- o-s-t-e y-d-a c-a-h- v-d-. --------------------------------- Molam, ooshtye yedna chasha voda.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!