Рјечник

sr У ресторану 3   »   el Στο εστιατόριο 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [τριάντα ένα]

31 [triánta éna]

Στο εστιατόριο 3

[Sto estiatório 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Θ----ε-α--να----κ---ό. Θ- ή---- έ-- ο-------- Θ- ή-ε-α έ-α ο-ε-τ-κ-. ---------------------- Θα ήθελα ένα ορεκτικό. 0
T----t-e-a é-- -r-k--kó. T-- ḗ----- é-- o-------- T-a ḗ-h-l- é-a o-e-t-k-. ------------------------ Tha ḗthela éna orektikó.
Хтео / хтела бих салату. Θα -θ-λ- -ία-σ-λά-α. Θ- ή---- μ-- σ------ Θ- ή-ε-α μ-α σ-λ-τ-. -------------------- Θα ήθελα μία σαλάτα. 0
T-a--t-e-- mía-sal-ta. T-- ḗ----- m-- s------ T-a ḗ-h-l- m-a s-l-t-. ---------------------- Tha ḗthela mía saláta.
Хтео / хтела бих једну супу. Θα-ήθ--α --α σού--. Θ- ή---- μ-- σ----- Θ- ή-ε-α μ-α σ-ύ-α- ------------------- Θα ήθελα μία σούπα. 0
Th--ḗ--el--mía-so--a. T-- ḗ----- m-- s----- T-a ḗ-h-l- m-a s-ú-a- --------------------- Tha ḗthela mía soúpa.
Хтео / хтела бих десерт. Θ- -θ-λ---να-επιδ--π-ο. Θ- ή---- έ-- ε--------- Θ- ή-ε-α έ-α ε-ι-ό-π-ο- ----------------------- Θα ήθελα ένα επιδόρπιο. 0
T-a-ḗt--la---a-e-i----io. T-- ḗ----- é-- e--------- T-a ḗ-h-l- é-a e-i-ó-p-o- ------------------------- Tha ḗthela éna epidórpio.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Θ---θε-- -ν----γ--ό--ε -α--ι-ί. Θ- ή---- έ-- π----- μ- σ------- Θ- ή-ε-α έ-α π-γ-τ- μ- σ-ν-ι-ί- ------------------------------- Θα ήθελα ένα παγωτό με σαντιγί. 0
T-a-ḗthel- én----g-tó m- -a-t--í. T-- ḗ----- é-- p----- m- s------- T-a ḗ-h-l- é-a p-g-t- m- s-n-i-í- --------------------------------- Tha ḗthela éna pagōtó me santigí.
Хтео / хтела бих воће или сир. Θ--ήθε---φρο-τα - τ--ί. Θ- ή---- φ----- ή τ---- Θ- ή-ε-α φ-ο-τ- ή τ-ρ-. ----------------------- Θα ήθελα φρούτα ή τυρί. 0
Tha--t-e-a ph-oú-- ḗ -y--. T-- ḗ----- p------ ḗ t---- T-a ḗ-h-l- p-r-ú-a ḗ t-r-. -------------------------- Tha ḗthela phroúta ḗ tyrí.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Θ-----αμ---α--άρο--ε ----νό. Θ- θ----- ν- π------ π------ Θ- θ-λ-μ- ν- π-ρ-υ-ε π-ω-ν-. ---------------------------- Θα θέλαμε να πάρουμε πρωινό. 0
T-a th--a-e-----á-o-------i--. T-- t------ n- p------ p------ T-a t-é-a-e n- p-r-u-e p-ō-n-. ------------------------------ Tha thélame na pároume prōinó.
Хтели / хтеле бисмо ручати. Θ--θ-λ-μ- ------- μ--η-ερ----. Θ- θ----- ν- φ--- μ----------- Θ- θ-λ-μ- ν- φ-μ- μ-σ-μ-ρ-α-ό- ------------------------------ Θα θέλαμε να φάμε μεσημεριανό. 0
T---t-élam---a-ph-me--es--e--an-. T-- t------ n- p---- m----------- T-a t-é-a-e n- p-á-e m-s-m-r-a-ó- --------------------------------- Tha thélame na pháme mesēmerianó.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Θ- -έλαμ--να -ά-ε---α--νό. Θ- θ----- ν- φ--- β------- Θ- θ-λ-μ- ν- φ-μ- β-α-ι-ό- -------------------------- Θα θέλαμε να φάμε βραδινό. 0
T-- th-lame ---p--me b--d-n-. T-- t------ n- p---- b------- T-a t-é-a-e n- p-á-e b-a-i-ó- ----------------------------- Tha thélame na pháme bradinó.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Τ- θ- --λα---γ-----ωινό; Τ- θ- θ----- γ-- π------ Τ- θ- θ-λ-τ- γ-α π-ω-ν-; ------------------------ Τι θα θέλατε για πρωινό; 0
Ti --- -hé--t----- pr--nó? T- t-- t------ g-- p------ T- t-a t-é-a-e g-a p-ō-n-? -------------------------- Ti tha thélate gia prōinó?
Кајзерице с мармеладом и медом? Ψ-----α με-μαρ---άδ--κ-------; Ψ------ μ- μ-------- κ-- μ---- Ψ-μ-κ-α μ- μ-ρ-ε-ά-α κ-ι μ-λ-; ------------------------------ Ψωμάκια με μαρμελάδα και μέλι; 0
P-ō-á-i- m--mar--l-da-ka- m--i? P------- m- m-------- k-- m---- P-ō-á-i- m- m-r-e-á-a k-i m-l-? ------------------------------- Psōmákia me marmeláda kai méli?
Тост с кобасицом и сиром? Ψωμί με ---α-τι---κα- τυρί; Ψ--- μ- α-------- κ-- τ---- Ψ-μ- μ- α-λ-ν-ι-ά κ-ι τ-ρ-; --------------------------- Ψωμί με αλλαντικά και τυρί; 0
Psōm- -e al-----k--k-i--yr-? P---- m- a-------- k-- t---- P-ō-í m- a-l-n-i-á k-i t-r-? ---------------------------- Psōmí me allantiká kai tyrí?
Кувано јаје? Ένα βρ-σ------ό; Έ-- β----- α---- Έ-α β-α-τ- α-γ-; ---------------- Ένα βραστό αυγό; 0
É-- b-as-- -ugó? É-- b----- a---- É-a b-a-t- a-g-? ---------------- Éna brastó augó?
Јаје на око? Ένα α--ό --τ-; Έ-- α--- μ---- Έ-α α-γ- μ-τ-; -------------- Ένα αυγό μάτι; 0
É-a--u---máti? É-- a--- m---- É-a a-g- m-t-? -------------- Éna augó máti?
Омлет? Μία -μ-λ---; Μ-- ο------- Μ-α ο-ε-έ-α- ------------ Μία ομελέτα; 0
Mía---e--t-? M-- o------- M-a o-e-é-a- ------------ Mía omeléta?
Молим још један јогурт. Ακόμη--να γ--ο-ρ-- ---α-α-ώ. Α---- έ-- γ------- π-------- Α-ό-η έ-α γ-α-ύ-τ- π-ρ-κ-λ-. ---------------------------- Ακόμη ένα γιαούρτι παρακαλώ. 0
Ak--ē -----i--ú----par-----. A---- é-- g------- p-------- A-ó-ē é-a g-a-ú-t- p-r-k-l-. ---------------------------- Akómē éna giaoúrti parakalṓ.
Молим још соли и бибера. Ακόμ- λί-- αλ--ι--α- πι--ρ- -α--κ--ώ. Α---- λ--- α---- κ-- π----- π-------- Α-ό-η λ-γ- α-ά-ι κ-ι π-π-ρ- π-ρ-κ-λ-. ------------------------------------- Ακόμη λίγο αλάτι και πιπέρι παρακαλώ. 0
Akó---l-------ti --i-p---r-----a-al-. A---- l--- a---- k-- p----- p-------- A-ó-ē l-g- a-á-i k-i p-p-r- p-r-k-l-. ------------------------------------- Akómē lígo aláti kai pipéri parakalṓ.
Молим још једну чашу воде. Α---- -να --τή---ν-ρ-----α---ώ. Α---- έ-- π----- ν--- π-------- Α-ό-η έ-α π-τ-ρ- ν-ρ- π-ρ-κ-λ-. ------------------------------- Ακόμη ένα ποτήρι νερό παρακαλώ. 0
A---ē-én--po------e-- p---k-lṓ. A---- é-- p----- n--- p-------- A-ó-ē é-a p-t-r- n-r- p-r-k-l-. ------------------------------- Akómē éna potḗri neró parakalṓ.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!