Рјечник

sr У ресторану 3   »   el Στο εστιατόριο 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [τριάντα ένα]

31 [triánta éna]

Στο εστιατόριο 3

[Sto estiatório 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Θ- ή-ελ--έ---ο-ε-τ-κό. Θα ήθελα ένα ορεκτικό. Θ- ή-ε-α έ-α ο-ε-τ-κ-. ---------------------- Θα ήθελα ένα ορεκτικό. 0
T---ḗ----a é-- or-kti--. Tha ḗthela éna orektikó. T-a ḗ-h-l- é-a o-e-t-k-. ------------------------ Tha ḗthela éna orektikó.
Хтео / хтела бих салату. Θα -θε-- --α--α-ά--. Θα ήθελα μία σαλάτα. Θ- ή-ε-α μ-α σ-λ-τ-. -------------------- Θα ήθελα μία σαλάτα. 0
T-- ḗ--el-------al-t-. Tha ḗthela mía saláta. T-a ḗ-h-l- m-a s-l-t-. ---------------------- Tha ḗthela mía saláta.
Хтео / хтела бих једну супу. Θ- ή-ελ---ί---ού-α. Θα ήθελα μία σούπα. Θ- ή-ε-α μ-α σ-ύ-α- ------------------- Θα ήθελα μία σούπα. 0
T------el--m-- so--a. Tha ḗthela mía soúpa. T-a ḗ-h-l- m-a s-ú-a- --------------------- Tha ḗthela mía soúpa.
Хтео / хтела бих десерт. Θα --ελα έν- -πιδ--π-ο. Θα ήθελα ένα επιδόρπιο. Θ- ή-ε-α έ-α ε-ι-ό-π-ο- ----------------------- Θα ήθελα ένα επιδόρπιο. 0
T-- -t-ela-éna-ep--ór---. Tha ḗthela éna epidórpio. T-a ḗ-h-l- é-a e-i-ó-p-o- ------------------------- Tha ḗthela éna epidórpio.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Θ- ήθ-λα έ-α -α-ωτ- ---------ί. Θα ήθελα ένα παγωτό με σαντιγί. Θ- ή-ε-α έ-α π-γ-τ- μ- σ-ν-ι-ί- ------------------------------- Θα ήθελα ένα παγωτό με σαντιγί. 0
T-a -the-- é-- p--ōt- m- s-nti-í. Tha ḗthela éna pagōtó me santigí. T-a ḗ-h-l- é-a p-g-t- m- s-n-i-í- --------------------------------- Tha ḗthela éna pagōtó me santigí.
Хтео / хтела бих воће или сир. Θα-ήθελα φ-ούτα - ---ί. Θα ήθελα φρούτα ή τυρί. Θ- ή-ε-α φ-ο-τ- ή τ-ρ-. ----------------------- Θα ήθελα φρούτα ή τυρί. 0
T-a ḗ---l- -hr---a - t--í. Tha ḗthela phroúta ḗ tyrí. T-a ḗ-h-l- p-r-ú-a ḗ t-r-. -------------------------- Tha ḗthela phroúta ḗ tyrí.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Θα θέ-α-ε -α-πά---με--ρω-νό. Θα θέλαμε να πάρουμε πρωινό. Θ- θ-λ-μ- ν- π-ρ-υ-ε π-ω-ν-. ---------------------------- Θα θέλαμε να πάρουμε πρωινό. 0
T---t-é--me-na pá--u---prōinó. Tha thélame na pároume prōinó. T-a t-é-a-e n- p-r-u-e p-ō-n-. ------------------------------ Tha thélame na pároume prōinó.
Хтели / хтеле бисмо ручати. Θ-----α-ε-να φ--ε-μ-σ--ερι---. Θα θέλαμε να φάμε μεσημεριανό. Θ- θ-λ-μ- ν- φ-μ- μ-σ-μ-ρ-α-ό- ------------------------------ Θα θέλαμε να φάμε μεσημεριανό. 0
Th--t---a---n--phá-- mes-me-ia-ó. Tha thélame na pháme mesēmerianó. T-a t-é-a-e n- p-á-e m-s-m-r-a-ó- --------------------------------- Tha thélame na pháme mesēmerianó.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Θα θέλαμε-ν----μ--------ό. Θα θέλαμε να φάμε βραδινό. Θ- θ-λ-μ- ν- φ-μ- β-α-ι-ό- -------------------------- Θα θέλαμε να φάμε βραδινό. 0
Th- --él-m- n- -h--e -ra--nó. Tha thélame na pháme bradinó. T-a t-é-a-e n- p-á-e b-a-i-ó- ----------------------------- Tha thélame na pháme bradinó.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Τι -α-θέ---- για-π---νό; Τι θα θέλατε για πρωινό; Τ- θ- θ-λ-τ- γ-α π-ω-ν-; ------------------------ Τι θα θέλατε για πρωινό; 0
T- t---th--a-e-g---p----ó? Ti tha thélate gia prōinó? T- t-a t-é-a-e g-a p-ō-n-? -------------------------- Ti tha thélate gia prōinó?
Кајзерице с мармеладом и медом? Ψωμά--α -----ρ-ελ-δα κα- μέ-ι; Ψωμάκια με μαρμελάδα και μέλι; Ψ-μ-κ-α μ- μ-ρ-ε-ά-α κ-ι μ-λ-; ------------------------------ Ψωμάκια με μαρμελάδα και μέλι; 0
Psō-á--a-m- ---m---da---i m-l-? Psōmákia me marmeláda kai méli? P-ō-á-i- m- m-r-e-á-a k-i m-l-? ------------------------------- Psōmákia me marmeláda kai méli?
Тост с кобасицом и сиром? Ψ--- με --λ-ντ-κά--α---υ--; Ψωμί με αλλαντικά και τυρί; Ψ-μ- μ- α-λ-ν-ι-ά κ-ι τ-ρ-; --------------------------- Ψωμί με αλλαντικά και τυρί; 0
P---- ----l-a----- -ai--yr-? Psōmí me allantiká kai tyrí? P-ō-í m- a-l-n-i-á k-i t-r-? ---------------------------- Psōmí me allantiká kai tyrí?
Кувано јаје? Έν--β--στ- α--ό; Ένα βραστό αυγό; Έ-α β-α-τ- α-γ-; ---------------- Ένα βραστό αυγό; 0
Éna---as-ó-aug-? Éna brastó augó? É-a b-a-t- a-g-? ---------------- Éna brastó augó?
Јаје на око? Ένα----- μάτ-; Ένα αυγό μάτι; Έ-α α-γ- μ-τ-; -------------- Ένα αυγό μάτι; 0
Én--a--ó -á--? Éna augó máti? É-a a-g- m-t-? -------------- Éna augó máti?
Омлет? Μία -με-έ-α; Μία ομελέτα; Μ-α ο-ε-έ-α- ------------ Μία ομελέτα; 0
M---ome-éta? Mía omeléta? M-a o-e-é-a- ------------ Mía omeléta?
Молим још један јогурт. Α---η --α-γι-ούρτ-------αλώ. Ακόμη ένα γιαούρτι παρακαλώ. Α-ό-η έ-α γ-α-ύ-τ- π-ρ-κ-λ-. ---------------------------- Ακόμη ένα γιαούρτι παρακαλώ. 0
A--mē-éna -ia--r---pa---alṓ. Akómē éna giaoúrti parakalṓ. A-ó-ē é-a g-a-ú-t- p-r-k-l-. ---------------------------- Akómē éna giaoúrti parakalṓ.
Молим још соли и бибера. Ακ--η λ--ο α-άτι κ-ι---πέρ---α--καλώ. Ακόμη λίγο αλάτι και πιπέρι παρακαλώ. Α-ό-η λ-γ- α-ά-ι κ-ι π-π-ρ- π-ρ-κ-λ-. ------------------------------------- Ακόμη λίγο αλάτι και πιπέρι παρακαλώ. 0
A--mē -ígo al--i ka- -i--r- -a----l-. Akómē lígo aláti kai pipéri parakalṓ. A-ó-ē l-g- a-á-i k-i p-p-r- p-r-k-l-. ------------------------------------- Akómē lígo aláti kai pipéri parakalṓ.
Молим још једну чашу воде. Α-όμ- έν----τή----ερ---αρ-κα-ώ. Ακόμη ένα ποτήρι νερό παρακαλώ. Α-ό-η έ-α π-τ-ρ- ν-ρ- π-ρ-κ-λ-. ------------------------------- Ακόμη ένα ποτήρι νερό παρακαλώ. 0
A-óm---n--po-ḗ-- ---- par-k--ṓ. Akómē éna potḗri neró parakalṓ. A-ó-ē é-a p-t-r- n-r- p-r-k-l-. ------------------------------- Akómē éna potḗri neró parakalṓ.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!