Рјечник

sr У ресторану 3   »   eo En la restoracio 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [tridek unu]

En la restoracio 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Mi ŝatus-a--a------ĵon. M- ŝ---- a------------- M- ŝ-t-s a-t-ŭ-a-ĝ-ĵ-n- ----------------------- Mi ŝatus antaŭmanĝaĵon. 0
Хтео / хтела бих салату. Mi-ŝ-tu- s-l--o-. M- ŝ---- s------- M- ŝ-t-s s-l-t-n- ----------------- Mi ŝatus salaton. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Mi-ŝ--us--up-n. M- ŝ---- s----- M- ŝ-t-s s-p-n- --------------- Mi ŝatus supon. 0
Хтео / хтела бих десерт. M- -a--s -----t-n. M- ŝ---- d-------- M- ŝ-t-s d-s-r-o-. ------------------ Mi ŝatus deserton. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Mi ŝatus -l-c-a--n ku- -ipi-a-k-emo. M- ŝ---- g-------- k-- v----- k----- M- ŝ-t-s g-a-i-ĵ-n k-n v-p-t- k-e-o- ------------------------------------ Mi ŝatus glaciaĵon kun vipita kremo. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. M- --tus f----on a--fr--a-o-. M- ŝ---- f------ a- f-------- M- ŝ-t-s f-u-t-n a- f-o-a-o-. ----------------------------- Mi ŝatus frukton aŭ fromaĝon. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Ni --t---m--en--nĝ-. N- ŝ---- m---------- N- ŝ-t-s m-t-n-a-ĝ-. -------------------- Ni ŝatus matenmanĝi. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Ni-----s -a--a---. N- ŝ---- t-------- N- ŝ-t-s t-g-a-ĝ-. ------------------ Ni ŝatus tagmanĝi. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Ni--a--- -es---ma---. N- ŝ---- v----------- N- ŝ-t-s v-s-e-m-n-i- --------------------- Ni ŝatus vespermanĝi. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? K-o--v---atu--por la mate-ma---? K--- v- ŝ---- p-- l- m---------- K-o- v- ŝ-t-s p-r l- m-t-n-a-ĝ-? -------------------------------- Kion vi ŝatus por la matenmanĝo? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Ĉu--u---j---u---onf-ta---kaj m-e-o? Ĉ- b------ k-- k-------- k-- m----- Ĉ- b-l-o-n k-n k-n-i-a-o k-j m-e-o- ----------------------------------- Ĉu bulkojn kun konfitaĵo kaj mielo? 0
Тост с кобасицом и сиром? Ĉu -ostp---n k-n k-lb--- ka- f--ma--? Ĉ- r-------- k-- k------ k-- f------- Ĉ- r-s-p-n-n k-n k-l-a-o k-j f-o-a-o- ------------------------------------- Ĉu rostpanon kun kolbaso kaj fromaĝo? 0
Кувано јаје? Ĉ--b-l-git-- ovon? Ĉ- b-------- o---- Ĉ- b-l-g-t-n o-o-? ------------------ Ĉu boligitan ovon? 0
Јаје на око? Ĉ- ------i-itan-ov-n? Ĉ- p----------- o---- Ĉ- p-a-f-i-i-a- o-o-? --------------------- Ĉu platfrititan ovon? 0
Омлет? Ĉu omleton? Ĉ- o------- Ĉ- o-l-t-n- ----------- Ĉu omleton? 0
Молим још један јогурт. U-- ---a- j---r-o------p-t--. U-- p---- j-------- m- p----- U-u p-i-n j-g-r-o-, m- p-t-s- ----------------------------- Unu plian jogurton, mi petas. 0
Молим још соли и бибера. Pl- ---s-----aj pi-ro,-mi-----s. P-- d- s--- k-- p----- m- p----- P-i d- s-l- k-j p-p-o- m- p-t-s- -------------------------------- Pli da salo kaj pipro, mi petas. 0
Молим још једну чашу воде. U-u p---- glaso--da--k-o, -i -----. U-- p---- g----- d- a---- m- p----- U-u p-i-n g-a-o- d- a-v-, m- p-t-s- ----------------------------------- Unu plian glason da akvo, mi petas. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!