Рјечник

sr У ресторану 3   »   uk В ресторані 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [тридцять один]

31 [trydtsyatʹ odyn]

В ресторані 3

[V restorani 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Я -о-- -акуску. Я хочу закуску. Я х-ч- з-к-с-у- --------------- Я хочу закуску. 0
YA-kho--u-z--us-u. YA khochu zakusku. Y- k-o-h- z-k-s-u- ------------------ YA khochu zakusku.
Хтео / хтела бих салату. Я -очу--ала-. Я хочу салат. Я х-ч- с-л-т- ------------- Я хочу салат. 0
YA--h--h- -a-a-. YA khochu salat. Y- k-o-h- s-l-t- ---------------- YA khochu salat.
Хтео / хтела бих једну супу. Я----у----. Я хочу суп. Я х-ч- с-п- ----------- Я хочу суп. 0
Y-----chu---p. YA khochu sup. Y- k-o-h- s-p- -------------- YA khochu sup.
Хтео / хтела бих десерт. Я --ч------р-. Я хочу десерт. Я х-ч- д-с-р-. -------------- Я хочу десерт. 0
Y- kh---- -esert. YA khochu desert. Y- k-o-h- d-s-r-. ----------------- YA khochu desert.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Я хо---м-р-зиво - верш-а-и. Я хочу морозиво з вершками. Я х-ч- м-р-з-в- з в-р-к-м-. --------------------------- Я хочу морозиво з вершками. 0
YA -h--h-----oz----------hkam-. YA khochu morozyvo z vershkamy. Y- k-o-h- m-r-z-v- z v-r-h-a-y- ------------------------------- YA khochu morozyvo z vershkamy.
Хтео / хтела бих воће или сир. Я----у ф--к-и -б- си-. Я хочу фрукти або сир. Я х-ч- ф-у-т- а-о с-р- ---------------------- Я хочу фрукти або сир. 0
YA-k----- f-ukt- a-o-s--. YA khochu frukty abo syr. Y- k-o-h- f-u-t- a-o s-r- ------------------------- YA khochu frukty abo syr.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. М--х--емо -н----и. Ми хочемо снідати. М- х-ч-м- с-і-а-и- ------------------ Ми хочемо снідати. 0
M- --oc-----sni-at-. My khochemo snidaty. M- k-o-h-m- s-i-a-y- -------------------- My khochemo snidaty.
Хтели / хтеле бисмо ручати. М- ---ем--об----и. Ми хочемо обідати. М- х-ч-м- о-і-а-и- ------------------ Ми хочемо обідати. 0
M------hemo-ob-----. My khochemo obidaty. M- k-o-h-m- o-i-a-y- -------------------- My khochemo obidaty.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. М- х--ем--в----яти. Ми хочемо вечеряти. М- х-ч-м- в-ч-р-т-. ------------------- Ми хочемо вечеряти. 0
M- kh--he-----c-e---ty. My khochemo vecheryaty. M- k-o-h-m- v-c-e-y-t-. ----------------------- My khochemo vecheryaty.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Щ---- -------на-с---анок? Що Ви хочете на сніданок? Щ- В- х-ч-т- н- с-і-а-о-? ------------------------- Що Ви хочете на сніданок? 0
S---o V- --oc-et- -a-s-i-an-k? Shcho Vy khochete na snidanok? S-c-o V- k-o-h-t- n- s-i-a-o-? ------------------------------ Shcho Vy khochete na snidanok?
Кајзерице с мармеладом и медом? Б--о--------рмел---м --м-до-? Булочку з мармеладом і медом? Б-л-ч-у з м-р-е-а-о- і м-д-м- ----------------------------- Булочку з мармеладом і медом? 0
B----h-u---ma--el--om i-medo-? Bulochku z marmeladom i medom? B-l-c-k- z m-r-e-a-o- i m-d-m- ------------------------------ Bulochku z marmeladom i medom?
Тост с кобасицом и сиром? Тост --ков--с--------о-? Тост з ковбасою і сиром? Т-с- з к-в-а-о- і с-р-м- ------------------------ Тост з ковбасою і сиром? 0
T-st z-k-vb-so-----sy-o-? Tost z kovbasoyu i syrom? T-s- z k-v-a-o-u i s-r-m- ------------------------- Tost z kovbasoyu i syrom?
Кувано јаје? В---не -й--? Варене яйце? В-р-н- я-ц-? ------------ Варене яйце? 0
Va---- -ay--se? Varene yay-tse? V-r-n- y-y-t-e- --------------- Varene yay̆tse?
Јаје на око? Я----? Яєчню? Я-ч-ю- ------ Яєчню? 0
Ya---hnyu? Yayechnyu? Y-y-c-n-u- ---------- Yayechnyu?
Омлет? О-л-т? Омлет? О-л-т- ------ Омлет? 0
O-le-? Omlet? O-l-t- ------ Omlet?
Молим још један јогурт. Б------с-а,--е--о--рт. Будь-ласка, ще йогурт. Б-д---а-к-, щ- й-г-р-. ---------------------- Будь-ласка, ще йогурт. 0
B-dʹ-las-a, shc-e-y̆-h-rt. Budʹ-laska, shche y-ohurt. B-d---a-k-, s-c-e y-o-u-t- -------------------------- Budʹ-laska, shche y̆ohurt.
Молим још соли и бибера. Б--ь-ла-ка, -е сіль і---р-ць. Будь-ласка, ще сіль і перець. Б-д---а-к-, щ- с-л- і п-р-ц-. ----------------------------- Будь-ласка, ще сіль і перець. 0
B-dʹ-l--ka, -h--- -i---i-p-re--ʹ. Budʹ-laska, shche silʹ i peretsʹ. B-d---a-k-, s-c-e s-l- i p-r-t-ʹ- --------------------------------- Budʹ-laska, shche silʹ i peretsʹ.
Молим још једну чашу воде. Б--ь--а-к-- -е --л---------. Будь-ласка, ще склянку води. Б-д---а-к-, щ- с-л-н-у в-д-. ---------------------------- Будь-ласка, ще склянку води. 0
Budʹ--a--a- s-ch---kl-a-k--v---. Budʹ-laska, shche sklyanku vody. B-d---a-k-, s-c-e s-l-a-k- v-d-. -------------------------------- Budʹ-laska, shche sklyanku vody.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!