Рјечник

sr У ресторану 3   »   nl In het restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [eenendertig]

In het restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. I----l--raa- -------------ht. Ik wil graag een voorgerecht. I- w-l g-a-g e-n v-o-g-r-c-t- ----------------------------- Ik wil graag een voorgerecht. 0
Хтео / хтела бих салату. Ik-w-- g-a----en-s-l-d-. Ik wil graag een salade. I- w-l g-a-g e-n s-l-d-. ------------------------ Ik wil graag een salade. 0
Хтео / хтела бих једну супу. I---i--g-aag s-ep. Ik wil graag soep. I- w-l g-a-g s-e-. ------------------ Ik wil graag soep. 0
Хтео / хтела бих десерт. I----- ---ag---n---e-j-. Ik wil graag een toetje. I- w-l g-a-g e-n t-e-j-. ------------------------ Ik wil graag een toetje. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Ik-------aa---js-m-t ---g----. Ik wil graag ijs met slagroom. I- w-l g-a-g i-s m-t s-a-r-o-. ------------------------------ Ik wil graag ijs met slagroom. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Ik-wil-----g f-ui- ---kaas. Ik wil graag fruit of kaas. I- w-l g-a-g f-u-t o- k-a-. --------------------------- Ik wil graag fruit of kaas. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. W-- ---len-gr--- o--------. Wij willen graag ontbijten. W-j w-l-e- g-a-g o-t-i-t-n- --------------------------- Wij willen graag ontbijten. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Wi- --ll-n -r-a----nc---. Wij willen graag lunchen. W-j w-l-e- g-a-g l-n-h-n- ------------------------- Wij willen graag lunchen. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. W-j---llen--ra------e-en. Wij willen graag dineren. W-j w-l-e- g-a-g d-n-r-n- ------------------------- Wij willen graag dineren. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? W-t wi-t --als o--bij-? Wat wilt u als ontbijt? W-t w-l- u a-s o-t-i-t- ----------------------- Wat wilt u als ontbijt? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Brood--- --t-jam--n-ho-i-g? Broodjes met jam en honing? B-o-d-e- m-t j-m e- h-n-n-? --------------------------- Broodjes met jam en honing? 0
Тост с кобасицом и сиром? Toast m---worst e---aa-? Toast met worst en kaas? T-a-t m-t w-r-t e- k-a-? ------------------------ Toast met worst en kaas? 0
Кувано јаје? E-- gekoo-- ei? Een gekookt ei? E-n g-k-o-t e-? --------------- Een gekookt ei? 0
Јаје на око? Ee---piege--i? Een spiegelei? E-n s-i-g-l-i- -------------- Een spiegelei? 0
Омлет? Ee--o--let? Een omelet? E-n o-e-e-? ----------- Een omelet? 0
Молим још један јогурт. No- -e---o--u-t- ----ublieft. Nog een yoghurt, alstublieft. N-g e-n y-g-u-t- a-s-u-l-e-t- ----------------------------- Nog een yoghurt, alstublieft. 0
Молим још соли и бибера. G-a-- -og----- -- p--er. Graag nog zout en peper. G-a-g n-g z-u- e- p-p-r- ------------------------ Graag nog zout en peper. 0
Молим још једну чашу воде. N-- ee- glas -at-r- als-ub-ieft. Nog een glas water, alstublieft. N-g e-n g-a- w-t-r- a-s-u-l-e-t- -------------------------------- Nog een glas water, alstublieft. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!