Рјечник

sr У ресторану 3   »   ar ‫فى المطعم 3‬

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

‫31 [واحد وثلاثون]‬

31 [wahd wathalathuna]

‫فى المطعم 3‬

[fa almatem 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. ‫---- -حن--ق--ات-‬ ‫---- ص-- م------- ‫-ر-د ص-ن م-ب-ا-.- ------------------ ‫أريد صحن مقبلات.‬ 0
ar---s-hn-m-q------. a--- s--- m--------- a-i- s-h- m-q-i-a-a- -------------------- arid sahn muqbilata.
Хтео / хтела бих салату. ‫-ري---ح-----ة.‬ ‫---- ص-- س----- ‫-ر-د ص-ن س-ط-.- ---------------- ‫أريد صحن سلطة.‬ 0
a-i- -ahn-su-tata. a--- s--- s------- a-i- s-h- s-l-a-a- ------------------ arid sahn sultata.
Хтео / хтела бих једну супу. ‫أريد ص-ن حساء.‬ ‫---- ص-- ح----- ‫-ر-د ص-ن ح-ا-.- ---------------- ‫أريد صحن حساء.‬ 0
ar----a-n-h--a'. a--- s--- h----- a-i- s-h- h-s-'- ---------------- arid sahn hisa'.
Хтео / хтела бих десерт. ‫--ي- ب-- ال-ل---‬ ‫---- ب-- ا------- ‫-ر-د ب-ض ا-ح-و-.- ------------------ ‫أريد بعض الحلوى.‬ 0
a-id be---l--l-aa. a--- b-- a-------- a-i- b-d a-h-l-a-. ------------------ arid bed alhulwaa.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. ‫أ--- ---- -- ا---طة‬ ‫---- ب--- م- ا------ ‫-ر-د ب-ظ- م- ا-ق-ط-‬ --------------------- ‫أريد بوظة مع القشطة‬ 0
a-id-b-w-- --e---qsh-t a--- b---- m-- a------ a-i- b-w-t m-e a-q-h-t ---------------------- arid bawzt mae alqshtt
Хтео / хтела бих воће или сир. ‫-ريد---اكه أو--ب-ة.‬ ‫---- ف---- أ- ج----- ‫-ر-د ف-ا-ه أ- ج-ن-.- --------------------- ‫أريد فواكه أو جبنة.‬ 0
a------w--i- '-- --bna-a. a--- f------ '-- j------- a-i- f-w-k-h '-w j-b-a-a- ------------------------- arid fawakih 'aw jabnata.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. ‫-ر-د--- -ف-ر.‬ ‫---- أ- ن----- ‫-ر-د أ- ن-ط-.- --------------- ‫نريد أن نفطر.‬ 0
n--d 'ana-naft-r-. n--- '--- n------- n-i- '-n- n-f-a-a- ------------------ nrid 'ana naftara.
Хтели / хтеле бисмо ручати. ‫------ناول -ل--اء-‬ ‫---- ت---- ا------- ‫-ر-د ت-ا-ل ا-غ-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول الغداء.‬ 0
n-i- t-n-w-l ----a-a--. n--- t------ a--------- n-i- t-n-w-l a-g-a-a-a- ----------------------- nrid tanawul alghada'a.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. ‫-ر-د-ت-اول---ع-ا--‬ ‫---- ت---- ا------- ‫-ر-د ت-ا-ل ا-ع-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول العشاء.‬ 0
n-i- -anawu- al-as-a'. n--- t------ a-------- n-i- t-n-w-l a-e-s-a-. ---------------------- nrid tanawul aleasha'.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? ‫-- --غ-ه-م---ل----؟‬ ‫-- ت---- م- ا------- ‫-ا ت-غ-ه م- ا-ف-و-؟- --------------------- ‫ما ترغبه مع الفطور؟‬ 0
m-- tar-h-b---m-e alfu---ra? m-- t-------- m-- a--------- m-a t-r-h-b-h m-e a-f-t-w-a- ---------------------------- maa targhabuh mae alfutuwra?
Кајзерице с мармеладом и медом? ‫-بز----مر-- ---ل؟‬ ‫--- م- م--- و----- ‫-ب- م- م-ب- و-س-؟- ------------------- ‫خبز مع مربى وعسل؟‬ 0
k--u-a --e ma-b----a-us-? k----- m-- m----- w------ k-b-z- m-e m-r-a- w-e-s-? ------------------------- khbuza mae marbaa waeusl?
Тост с кобасицом и сиром? ‫خبز ---ص-مع -----ج-ن-؟‬ ‫--- م--- م- س-- و------ ‫-ب- م-م- م- س-ق و-ب-ة-‬ ------------------------ ‫خبز محمص مع سجق وجبنة؟‬ 0
k-b-z---u-a----m---sa--q--aj---a--? k----- m------ m-- s---- w--------- k-b-z- m-h-m-s m-e s-j-q w-j-b-a-a- ----------------------------------- khbuza muhamis mae sajaq wajabnata?
Кувано јаје? ‫ب--- ---و---‬ ‫---- م------- ‫-ي-ة م-ل-ق-؟- -------------- ‫بيضة مسلوقة؟‬ 0
b--dat m---u-? b----- m------ b-a-a- m-s-u-? -------------- byadat masluq?
Јаје на око? ‫ب--- -ق----‬ ‫---- م------ ‫-ي-ة م-ل-ة-‬ ------------- ‫بيضة مقلية؟‬ 0
b--d---m--a-i-? b----- m------- b-a-a- m-q-l-t- --------------- byadat maqalit?
Омлет? ‫عج---ي-؟‬ ‫--- ب---- ‫-ج- ب-ض-‬ ---------- ‫عجة بيض؟‬ 0
ej------? e--- b--- e-a- b-d- --------- ejat byd?
Молим још један јогурт. ‫من-ف--ك- زبدي--لب- ث--ية-‬ ‫-- ف---- ز---- ل-- ث------ ‫-ن ف-ل-، ز-د-ة ل-ن ث-ن-ة-‬ --------------------------- ‫من فضلك، زبدية لبن ثانية.‬ 0
mn-------k---za-d--tan l--a- t-an-a--. m- f-------- z-------- l---- t-------- m- f-d-l-k-, z-b-i-t-n l-b-n t-a-i-t-. -------------------------------------- mn fidalaka, zabdiatan laban thaniata.
Молим још соли и бибера. ‫م- -ضلك،--ع----م-ح -الف--ل-‬ ‫-- ف---- ب-- ا---- و-------- ‫-ن ف-ل-، ب-ض ا-م-ح و-ل-ل-ل-‬ ----------------------------- ‫من فضلك، بعض الملح والفلفل.‬ 0
m- -ad-l---- --- almul-h--al--li-la. m- f-------- b-- a------ w---------- m- f-d-l-k-, b-d a-m-l-h w-l-a-i-l-. ------------------------------------ mn fadalaka, bed almulih walfalifla.
Молим још једну чашу воде. ‫من--ضل-،-ك-ب -اء---اف--‬ ‫-- ف---- ك-- م-- إ------ ‫-ن ف-ل-، ك-ب م-ء إ-ا-ي-‬ ------------------------- ‫من فضلك، كوب ماء إضافي.‬ 0
m---adl-k-, --wb ma'---id--i. m- f------- k--- m-- '------- m- f-d-i-a- k-w- m-' '-i-a-i- ----------------------------- mn fadlika, kawb ma' 'iidafi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!