Рјечник

sr У ресторану 3   »   ar ‫فى المطعم 3‬

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

‫31 [واحد وثلاثون]

31 [wahd wathalathuna]

‫فى المطعم 3‬

fi almatam 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. ‫أر-د---- م-بل-ت. ‫____ ص__ م______ ‫-ر-د ص-ن م-ب-ا-. ----------------- ‫أريد صحن مقبلات. 0
u--- ----- --qb-la-. u___ s____ m________ u-i- s-h-n m-q-i-a-. -------------------- urid sahan muqbilat.
Хтео / хтела бих салату. ‫أ-ي----ن سل-ة. ‫____ ص__ س____ ‫-ر-د ص-ن س-ط-. --------------- ‫أريد صحن سلطة. 0
u--- sa----sala-ah. u___ s____ s_______ u-i- s-h-n s-l-t-h- ------------------- urid sahan salatah.
Хтео / хтела бих једну супу. ‫-ر-د صح--ح-ا-. ‫____ ص__ ح____ ‫-ر-د ص-ن ح-ا-. --------------- ‫أريد صحن حساء. 0
u-i------n h-sa. u___ s____ h____ u-i- s-h-n h-s-. ---------------- urid sahan hasa.
Хтео / хтела бих десерт. ‫أ-ي---------ل--. ‫____ ب__ ا______ ‫-ر-د ب-ض ا-ح-و-. ----------------- ‫أريد بعض الحلوى. 0
ur------d a--a---. u___ b___ a_______ u-i- b-e- a-h-l-a- ------------------ urid baed alhalwa.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. ‫أ-يد-آيس كر-- -ع-ال-ر-م-. ‫____ آ__ ك___ م_ ا_______ ‫-ر-د آ-س ك-ي- م- ا-ك-ي-ة- -------------------------- ‫أريد آيس كريم مع الكريمة. 0
u----ays ---m---e al---m--. u___ a__ k___ m__ a________ u-i- a-s k-i- m-e a-k-i-a-. --------------------------- urid ays krim mae alkrimah.
Хтео / хтела бих воће или сир. أر-- --كهة -و -بن. أ___ ف____ أ_ ج___ أ-ي- ف-ك-ة أ- ج-ن- ------------------ أريد فاكهة أو جبن. 0
ur-d---k-h- ------n. u___ f_____ a_ j____ u-i- f-k-h- a- j-b-. -------------------- urid fakiha aw jubn.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. ن-د أ--نتنا-ل----ف--ر. ن__ أ_ ن_____ ا_______ ن-د أ- ن-ن-و- ا-إ-ط-ر- ---------------------- نود أن نتناول الإفطار. 0
nuw------at--aw- -lift-r. n___ a_ n_______ a_______ n-w- a- n-t-h-w- a-i-t-r- ------------------------- nuwd an natahawl aliftar.
Хтели / хтеле бисмо ручати. ن----ن-ن-ناو---ل-د-ء. ن__ أ_ ن_____ ا______ ن-د أ- ن-ن-و- ا-غ-ا-. --------------------- نود أن نتناول الغداء. 0
nu-- a---atah-w----g-ada. n___ a_ n_______ a_______ n-w- a- n-t-h-w- a-g-a-a- ------------------------- nuwd an natahawl alghada.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. ن-- أن-نت-او-----شا-. ن__ أ_ ن_____ ا______ ن-د أ- ن-ن-و- ا-ع-ا-. --------------------- نود أن نتناول العشاء. 0
nu----- n--ah--- a---sha. n___ a_ n_______ a_______ n-w- a- n-t-h-w- a-e-s-a- ------------------------- nuwd an natahawl aleasha.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? ما-ا ت----لتن--ل و-بة ----ط-ر؟ م___ ت___ ل_____ و___ ا_______ م-ذ- ت-ي- ل-ن-و- و-ب- ا-إ-ط-ر- ------------------------------ ماذا تريد لتناول وجبة الإفطار؟ 0
ma--- -------i-a-a-a- wa-bat-a-if-ar? m____ t____ l________ w_____ a_______ m-d-a t-r-d l-t-n-w-l w-j-a- a-i-t-r- ------------------------------------- madha turid litanawal wajbat aliftar?
Кајзерице с мармеладом и медом? ‫--- ---م--- ---ل؟ ‫___ م_ م___ و____ ‫-ب- م- م-ب- و-س-؟ ------------------ ‫خبز مع مربى وعسل؟ 0
k-u-z-m-e-m-rabaa--ae----? k____ m__ m______ w_______ k-u-z m-e m-r-b-a w-e-s-l- -------------------------- khubz mae murabaa waeasal?
Тост с кобасицом и сиром? ‫خبز -حمص -- -النقا-ق-و-لجب-؟ ‫___ م___ م_ ب_______ و______ ‫-ب- م-م- م- ب-ل-ق-ن- و-ل-ب-؟ ----------------------------- ‫خبز محمص مع بالنقانق والجبن؟ 0
kh-----u-a---s m-- ---n--n-- ---j-bn? k____ m_______ m__ b________ w_______ k-u-z m-h-m-a- m-e b-l-q-n-q w-l-u-n- ------------------------------------- khubz muhammas mae bilnqaniq waljubn?
Кувано јаје? ‫-ي-ة م-لوقة؟ ‫____ م______ ‫-ي-ة م-ل-ق-؟ ------------- ‫بيضة مسلوقة؟ 0
b--d-- m-s-----? b_____ m________ b-y-a- m-s-u-a-? ---------------- baydat masluqah?
Јаје на око? ‫ب--ة-----ة؟ ‫____ م_____ ‫-ي-ة م-ل-ة- ------------ ‫بيضة مقلية؟ 0
b---a---a-l--a-? b_____ m________ b-y-a- m-q-i-a-? ---------------- baydat maqliyah?
Омлет? ‫-جة ---؟ ‫___ ب___ ‫-ج- ب-ض- --------- ‫عجة بيض؟ 0
eaj-t-b-yd? e____ b____ e-j-t b-y-? ----------- eajat bayd?
Молим још један јогурт. زباد- آخ- ----ضل-. ز____ آ__ م_ ف____ ز-ا-ي آ-ر م- ف-ل-. ------------------ زبادي آخر من فضلك. 0
z--a----k--- m-- fad--k. z_____ a____ m__ f______ z-b-d- a-h-r m-n f-d-i-. ------------------------ zabadi akhar min fadlik.
Молим још соли и бибера. ا---ح وا-فلف---- -ض-ك. ا____ و______ م_ ف____ ا-م-ح و-ل-ل-ل م- ف-ل-. ---------------------- الملح والفلفل من فضلك. 0
al-ilh w--f---il-m-n -a-lik. a_____ w________ m__ f______ a-m-l- w-l-i-f-l m-n f-d-i-. ---------------------------- almilh walfilfil min fadlik.
Молим још једну чашу воде. كوب-----م---ل--ء-من----ك. ك__ آ__ م_ ا____ م_ ف____ ك-ب آ-ر م- ا-م-ء م- ف-ل-. ------------------------- كوب آخر من الماء من فضلك. 0
k-- -k------n a--a --n ---lik. k__ a____ m__ a___ m__ f______ k-b a-h-r m-n a-m- m-n f-d-i-. ------------------------------ kub akhar min alma min fadlik.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!