Рјечник

sr У ресторану 3   »   fa ‫در رستوران 3‬

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

‫31 [سی و یک]‬

31 [see-o-yek]

‫در رستوران 3‬

[dar resturân 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. ‫م- ی- پ-- غ-- م-------.‬ ‫من یک پیش غذا می‌خواهم.‬ 0
m-- y-- p--- g---- m-----h--. ma- y-- p--- g---- m--------. man yek pish ghazâ mikhâ-ham. m-n y-k p-s- g-a-â m-k-â-h-m. ----------------------------.
Хтео / хтела бих салату. ‫م- ی- س---- م-------.‬ ‫من یک سالاد می‌خواهم.‬ 0
m-- y-- s---- m-----h--. ma- y-- s---- m--------. man yek sâlâd mikhâ-ham. m-n y-k s-l-d m-k-â-h-m. -----------------------.
Хтео / хтела бих једну супу. ‫م- ی- س-- م-------.‬ ‫من یک سوپ می‌خواهم.‬ 0
m-- y-- s--- m-----h--. ma- y-- s--- m--------. man yek soop mikhâ-ham. m-n y-k s-o- m-k-â-h-m. ----------------------.
Хтео / хтела бих десерт. ‫م- ی- د-- م-------.‬ ‫من یک دسر می‌خواهم.‬ 0
m-- y-- d---- m-----h--. ma- y-- d---- m--------. man yek deser mikhâ-ham. m-n y-k d-s-r m-k-â-h-m. -----------------------.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. ‫م- ی- ب---- ب- خ--- م-------.‬ ‫من یک بستنی با خامه می‌خواهم.‬ 0
m-- y-- b------ b- k---- m-----h--. ma- y-- b------ b- k---- m--------. man yek bastani bâ khâme mikhâ-ham. m-n y-k b-s-a-i b- k-â-e m-k-â-h-m. ----------------------------------.
Хтео / хтела бих воће или сир. ‫م- م--- ی- پ--- م-------.‬ ‫من میوه یا پنیر می‌خواهم.‬ 0
m-- m--- y- p---- m-----h--. ma- m--- y- p---- m--------. man mive yâ panir mikhâ-ham. m-n m-v- y- p-n-r m-k-â-h-m. ---------------------------.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. ‫م- م-------- ص----- ب-----.‬ ‫ما می‌خواهیم صبحانه بخوریم.‬ 0
m- m-----h-- s------ b-------. mâ m-------- s------ b-------. mâ mikhâ-him sobhâne bokhorim. m- m-k-â-h-m s-b-â-e b-k-o-i-. -----------------------------.
Хтели / хтеле бисмо ручати. ‫م- م-------- ن---- ب-----.‬ ‫ما می‌خواهیم ناهار بخوریم.‬ 0
m- m-----h-- n---- b-------. mâ m-------- n---- b-------. mâ mikhâ-him nâhâr bokhorim. m- m-k-â-h-m n-h-r b-k-o-i-. ---------------------------.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. ‫م- م-------- ش-- ب-----.‬ ‫ما می‌خواهیم شام بخوریم.‬ 0
m- m-----h-- s--- b-------. mâ m-------- s--- b-------. mâ mikhâ-him shâm bokhorim. m- m-k-â-h-m s-â- b-k-o-i-. --------------------------.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? ‫ش-- ص----- چ- م-- د-----‬ ‫شما صبحانه چی میل دارید؟‬ 0
s---- s------ c-- m--- d----? sh--- s------ c-- m--- d----? shomâ sobhâne chi mail dârid? s-o-â s-b-â-e c-i m-i- d-r-d? ----------------------------?
Кајзерице с мармеладом и медом? ‫ن-- ب- م--- و ع---‬ ‫نان با مربا و عسل؟‬ 0
n-- b- m-----b- v- a---? nâ- b- m------- v- a---? nân bâ morab-bâ va asal? n-n b- m-r-b-b- v- a-a-? -----------------------?
Тост с кобасицом и сиром? ‫ن-- ت-- ب- س---- و پ----‬ ‫نان تست با سوسیس و پنیر؟‬ 0
n--- t--- b- s---- v- p----? nâ-- t--- b- s---- v- p----? nâne tost bâ susis va panir? n-n- t-s- b- s-s-s v- p-n-r? ---------------------------?
Кувано јаје? ‫ی- ت-- م-- پ----‬ ‫یک تخم مرغ پخته؟‬ 0
y-- t----- m----- p-----? ye- t----- m----- p-----? yek tokhme morghe pokhte? y-k t-k-m- m-r-h- p-k-t-? ------------------------?
Јаје на око? ‫ی- ت-- م-- ن-----‬ ‫یک تخم مرغ نیمرو؟‬ 0
y-- t----- m----- n-----? ye- t----- m----- n-----? yek tokhme morghe nimroo? y-k t-k-m- m-r-h- n-m-o-? ------------------------?
Омлет? ‫ی- ا----‬ ‫یک املت؟‬ 0
y-- o----? ye- o----? yek omlet? y-k o-l-t? ---------?
Молим још један јогурт. ‫ل---- ی- م--- د--- ب------.‬ ‫لطفاً یک ماست دیگر بیاورید.‬ 0
l----- y-- m---- d---- b-------. lo---- y-- m---- d---- b-------. lotfan yek mâste digar biâvarid. l-t-a- y-k m-s-e d-g-r b-â-a-i-. -------------------------------.
Молим још соли и бибера. ‫ل---- ب-- ه- ن-- و ف--- ب------.‬ ‫لطفاً باز هم نمک و فلفل بیاورید.‬ 0
l----- b-- h-- n---- v- f----- b-------. lo---- b-- h-- n---- v- f----- b-------. lotfan bâz ham namak va felfel biâvarid. l-t-a- b-z h-m n-m-k v- f-l-e- b-â-a-i-. ---------------------------------------.
Молим још једну чашу воде. ‫ل---- ی- ل---- آ- د--- ه- ب------.‬ ‫لطفاً یک لیوان آب دیگر هم بیاورید.‬ 0
l----- b-- h-- y-- l---- â- b-------. lo---- b-- h-- y-- l---- â- b-------. lotfan bâz ham yek livân âb biâvarid. l-t-a- b-z h-m y-k l-v-n â- b-â-a-i-. ------------------------------------.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!