Рјечник

sr У ресторану 3   »   et Restoranis 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [kolmkümmend üks]

Restoranis 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Ma -oo---s----elro-ga. Ma sooviksin eelrooga. M- s-o-i-s-n e-l-o-g-. ---------------------- Ma sooviksin eelrooga. 0
Хтео / хтела бих салату. Ma-s-o-iks-n-s---ti-. Ma sooviksin salatit. M- s-o-i-s-n s-l-t-t- --------------------- Ma sooviksin salatit. 0
Хтео / хтела бих једну супу. M---o--i---- s----. Ma sooviksin suppi. M- s-o-i-s-n s-p-i- ------------------- Ma sooviksin suppi. 0
Хтео / хтела бих десерт. Ma s--v-ks-n -agus-oi--. Ma sooviksin magustoitu. M- s-o-i-s-n m-g-s-o-t-. ------------------------ Ma sooviksin magustoitu. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. M- s-o-----n-ko-re-a j---i--. Ma sooviksin koorega jäätist. M- s-o-i-s-n k-o-e-a j-ä-i-t- ----------------------------- Ma sooviksin koorega jäätist. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. M---oo----i---uuvi-ju --i j--s-u. Ma sooviksin puuvilju või juustu. M- s-o-i-s-n p-u-i-j- v-i j-u-t-. --------------------------------- Ma sooviksin puuvilju või juustu. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. M--s--v-k-i---h--m----t ----. Me sooviksime hommikust süüa. M- s-o-i-s-m- h-m-i-u-t s-ü-. ----------------------------- Me sooviksime hommikust süüa. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Me s--viks--- lõ---t -ü--. Me sooviksime lõunat süüa. M- s-o-i-s-m- l-u-a- s-ü-. -------------------------- Me sooviksime lõunat süüa. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Me -oovi-si-- õ-tust-s--a. Me sooviksime õhtust süüa. M- s-o-i-s-m- õ-t-s- s-ü-. -------------------------- Me sooviksime õhtust süüa. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Mida--e-hom-ikus---i---s-ovi-e? Mida te hommikusöögiks soovite? M-d- t- h-m-i-u-ö-g-k- s-o-i-e- ------------------------------- Mida te hommikusöögiks soovite? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Saiake-ma-mela-di--- --e--? Saiake marmelaadi ja meega? S-i-k- m-r-e-a-d- j- m-e-a- --------------------------- Saiake marmelaadi ja meega? 0
Тост с кобасицом и сиром? R--t-ai -or-ti-j--j----uga? Röstsai vorsti ja juustuga? R-s-s-i v-r-t- j- j-u-t-g-? --------------------------- Röstsai vorsti ja juustuga? 0
Кувано јаје? K----tud mu-a? Keedetud muna? K-e-e-u- m-n-? -------------- Keedetud muna? 0
Јаје на око? P-aet---muna? Praetud muna? P-a-t-d m-n-? ------------- Praetud muna? 0
Омлет? Ü-s omlett? Üks omlett? Ü-s o-l-t-? ----------- Üks omlett? 0
Молим још један јогурт. Palu--ve-- üks jog-rt. Palun veel üks jogurt. P-l-n v-e- ü-s j-g-r-. ---------------------- Palun veel üks jogurt. 0
Молим још соли и бибера. Pa-u- -e-- -oo-a-ja---part. Palun veel soola ja pipart. P-l-n v-e- s-o-a j- p-p-r-. --------------------------- Palun veel soola ja pipart. 0
Молим још једну чашу воде. Pa--n ve-l--k- kl--s-v-t-. Palun veel üks klaas vett. P-l-n v-e- ü-s k-a-s v-t-. -------------------------- Palun veel üks klaas vett. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!