Рјечник

sr У ресторану 3   »   tr Restoranda 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [otuz bir]

Restoranda 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Bi- -r---r-i--i---u-. Bir ordövr istiyorum. B-r o-d-v- i-t-y-r-m- --------------------- Bir ordövr istiyorum. 0
Хтео / хтела бих салату. Bir s-la---i---y--um. Bir salata istiyorum. B-r s-l-t- i-t-y-r-m- --------------------- Bir salata istiyorum. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Bi---orba--st--orum. Bir çorba istiyorum. B-r ç-r-a i-t-y-r-m- -------------------- Bir çorba istiyorum. 0
Хтео / хтела бих десерт. Bir tatl- -st--o---. Bir tatlı istiyorum. B-r t-t-ı i-t-y-r-m- -------------------- Bir tatlı istiyorum. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. K--m--- --n-urm- -sti--r-m. Kremalı dondurma istiyorum. K-e-a-ı d-n-u-m- i-t-y-r-m- --------------------------- Kremalı dondurma istiyorum. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. M-yve --ya-pe---r is-i---u-. Meyve veya peynir istiyorum. M-y-e v-y- p-y-i- i-t-y-r-m- ---------------------------- Meyve veya peynir istiyorum. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Kah--l-ı y--m-- i---yo---. Kahvaltı yapmak istiyoruz. K-h-a-t- y-p-a- i-t-y-r-z- -------------------------- Kahvaltı yapmak istiyoruz. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Ö-le -e-eğ--i--i-or--. Öğle yemeği istiyoruz. Ö-l- y-m-ğ- i-t-y-r-z- ---------------------- Öğle yemeği istiyoruz. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Akş---y---ğ--i-t----uz. Akşam yemeği istiyoruz. A-ş-m y-m-ğ- i-t-y-r-z- ----------------------- Akşam yemeği istiyoruz. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Ka--a-t-da--e --t-rs--iz? Kahvaltıda ne istersiniz? K-h-a-t-d- n- i-t-r-i-i-? ------------------------- Kahvaltıda ne istersiniz? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? M-rm-la- ve-ba--ı---ndviç? Marmelat ve ballı sandviç? M-r-e-a- v- b-l-ı s-n-v-ç- -------------------------- Marmelat ve ballı sandviç? 0
Тост с кобасицом и сиром? So---li v- p---irl--tos-? Sosisli ve peynirli tost? S-s-s-i v- p-y-i-l- t-s-? ------------------------- Sosisli ve peynirli tost? 0
Кувано јаје? Bi- haşlan--ş---m-rta? Bir haşlanmış yumurta? B-r h-ş-a-m-ş y-m-r-a- ---------------------- Bir haşlanmış yumurta? 0
Јаје на око? Bi- -ağ-a yum-rt-? Bir yağda yumurta? B-r y-ğ-a y-m-r-a- ------------------ Bir yağda yumurta? 0
Омлет? B-r omle-? Bir omlet? B-r o-l-t- ---------- Bir omlet? 0
Молим још један јогурт. L-t----b-r yo-ur- daha. Lütfen bir yoğurt daha. L-t-e- b-r y-ğ-r- d-h-. ----------------------- Lütfen bir yoğurt daha. 0
Молим још соли и бибера. L--f-n bi-a---a-- --- ve -----. Lütfen biraz daha tuz ve biber. L-t-e- b-r-z d-h- t-z v- b-b-r- ------------------------------- Lütfen biraz daha tuz ve biber. 0
Молим још једну чашу воде. Lütf-n-bi- b--d-k su d--a. Lütfen bir bardak su daha. L-t-e- b-r b-r-a- s- d-h-. -------------------------- Lütfen bir bardak su daha. 0

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!