Рјечник

sr У ресторану 3   »   it Al ristorante 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trentuno]

Al ristorante 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Vo--ei----antipas-o. V----- u- a--------- V-r-e- u- a-t-p-s-o- -------------------- Vorrei un antipasto. 0
Хтео / хтела бих салату. Vo-re-----insalata. V----- u----------- V-r-e- u-’-n-a-a-a- ------------------- Vorrei un’insalata. 0
Хтео / хтела бих једну супу. V-rr-i -n- -i-e----. V----- u-- m-------- V-r-e- u-a m-n-s-r-. -------------------- Vorrei una minestra. 0
Хтео / хтела бих десерт. V-rr-- -- d-sser-. V----- u- d------- V-r-e- u- d-s-e-t- ------------------ Vorrei un dessert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Vo-re---n -e-a-o --- pa-n-. V----- u- g----- c-- p----- V-r-e- u- g-l-t- c-n p-n-a- --------------------------- Vorrei un gelato con panna. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Vo-rei-de-la ----ta ---el f--m-ggi-. V----- d---- f----- o d-- f--------- V-r-e- d-l-a f-u-t- o d-l f-r-a-g-o- ------------------------------------ Vorrei della frutta o del formaggio. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. V-g-i--- ---e c-l---one. V------- f--- c--------- V-g-i-m- f-r- c-l-z-o-e- ------------------------ Vogliamo fare colazione. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Vog---mo -r------. V------- p-------- V-g-i-m- p-a-z-r-. ------------------ Vogliamo pranzare. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. V--li-m--c-n-re. V------- c------ V-g-i-m- c-n-r-. ---------------- Vogliamo cenare. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? C-e ---a----et--a--o-az-on-? C-- c--- v----- a c--------- C-e c-s- v-l-t- a c-l-z-o-e- ---------------------------- Che cosa volete a colazione? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? P--ini-c-n -a-mel---a-e---el-? P----- c-- m--------- e m----- P-n-n- c-n m-r-e-l-t- e m-e-e- ------------------------------ Panini con marmellata e miele? 0
Тост с кобасицом и сиром? T---t -o---al----- -or-agg-o? T---- c-- s----- e f--------- T-a-t c-n s-l-m- e f-r-a-g-o- ----------------------------- Toast con salumi e formaggio? 0
Кувано јаје? U--u----sod-? U- u--- s---- U- u-v- s-d-? ------------- Un uovo sodo? 0
Јаје на око? Un--o-o-a-l’-cch-o -- bu-? U- u--- a--------- d- b--- U- u-v- a-l-o-c-i- d- b-e- -------------------------- Un uovo all’occhio di bue? 0
Омлет? Una-f-i-ta--? U-- f-------- U-a f-i-t-t-? ------------- Una frittata? 0
Молим још један јогурт. A-c-ra---o--og-r-- p-r ----r-. A----- u-- y------ p-- f------ A-c-r- u-o y-g-r-, p-r f-v-r-. ------------------------------ Ancora uno yogurt, per favore. 0
Молим још соли и бибера. A--o---sale-e -e----p---f-v-re. A----- s--- e p---- p-- f------ A-c-r- s-l- e p-p-, p-r f-v-r-. ------------------------------- Ancora sale e pepe, per favore. 0
Молим још једну чашу воде. A-c-----n-b-cch---e-d’a----, pe- -a-ore. A----- u- b-------- d------- p-- f------ A-c-r- u- b-c-h-e-e d-a-q-a- p-r f-v-r-. ---------------------------------------- Ancora un bicchiere d’acqua, per favore. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!