Рјечник

sr У ресторану 3   »   ro La restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [treizeci şi unu]

La restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. D--esc--- -p-----v. D----- u- a-------- D-r-s- u- a-e-i-i-. ------------------- Doresc un aperitiv. 0
Хтео / хтела бих салату. D----c-o ---a--. D----- o s------ D-r-s- o s-l-t-. ---------------- Doresc o salată. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Doresc o--u--. D----- o s---- D-r-s- o s-p-. -------------- Doresc o supă. 0
Хтео / хтела бих десерт. D-resc-un--e-er-. D----- u- d------ D-r-s- u- d-s-r-. ----------------- Doresc un desert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Dor--c o -n--eţa-- cu---i--ă. D----- o î-------- c- f------ D-r-s- o î-g-e-a-ă c- f-i-c-. ----------------------------- Doresc o îngheţată cu frişcă. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. D-re-- -r--t- s-u b---z-. D----- f----- s-- b------ D-r-s- f-u-t- s-u b-â-z-. ------------------------- Doresc fructe sau brânză. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. V-e--să --ă- m--ul-d-jun. V--- s- l--- m---- d----- V-e- s- l-ă- m-c-l d-j-n- ------------------------- Vrem să luăm micul dejun. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Vrem -ă-mân-ă- ----zu-. V--- s- m----- p------- V-e- s- m-n-ă- p-â-z-l- ----------------------- Vrem să mâncăm prânzul. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Vr-- -ă -----. V--- s- c----- V-e- s- c-n-m- -------------- Vrem să cinăm. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? C---oriţ---a -ic-l-d---n? C- d----- l- m---- d----- C- d-r-ţ- l- m-c-l d-j-n- ------------------------- Ce doriţi la micul dejun? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? C-i----cu------i mi-r-? C----- c- g-- ş- m----- C-i-l- c- g-m ş- m-e-e- ----------------------- Chiflă cu gem şi miere? 0
Тост с кобасицом и сиром? P-ine---ăjit--c--sala- ----rânz-? P---- p------ c- s---- ş- b------ P-i-e p-ă-i-ă c- s-l-m ş- b-â-z-? --------------------------------- Pâine prăjită cu salam şi brânză? 0
Кувано јаје? U- ou--i-r-? U- o- f----- U- o- f-e-t- ------------ Un ou fiert? 0
Јаје на око? Un -ch-? U- o---- U- o-h-? -------- Un ochi? 0
Омлет? O--m---ă? O o------ O o-l-t-? --------- O omletă? 0
Молим још један јогурт. V- r-g--n-ă -n-i----. V- r-- î--- u- i----- V- r-g î-c- u- i-u-t- --------------------- Vă rog încă un iaurt. 0
Молим још соли и бибера. V--r-g-î--- -ar--ş- pi---. V- r-- î--- s--- ş- p----- V- r-g î-c- s-r- ş- p-p-r- -------------------------- Vă rog încă sare şi piper. 0
Молим још једну чашу воде. Vă ro--u--pa-ar-cu a-ă. V- r-- u- p---- c- a--- V- r-g u- p-h-r c- a-ă- ----------------------- Vă rog un pahar cu apă. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!