Рјечник

sr Делови тела   »   ro Părţile corpului omenesc

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [cincizeci şi opt]

Părţile corpului omenesc

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја цртам мушкарца. D-s--ez -n om. Desenez un om. D-s-n-z u- o-. -------------- Desenez un om. 0
Прво главу. Mai î-tâ- c----. Mai întâi capul. M-i î-t-i c-p-l- ---------------- Mai întâi capul. 0
Мушкарац носи шешир. Omul--o-rtă-----l---e. Omul poartă o pălărie. O-u- p-a-t- o p-l-r-e- ---------------------- Omul poartă o pălărie. 0
Коса се не види. P------- se ve--. Părul nu se vede. P-r-l n- s- v-d-. ----------------- Părul nu se vede. 0
Уши се такође не виде. Ş- -i----rec--l- n- -- ---. Şi nici urechile nu se văd. Ş- n-c- u-e-h-l- n- s- v-d- --------------------------- Şi nici urechile nu se văd. 0
Леђа се такође не виде. Ni-i-s-------nu -- ---e. Nici spatele nu se vede. N-c- s-a-e-e n- s- v-d-. ------------------------ Nici spatele nu se vede. 0
Ја цртам очи и уста. D--en-z--c----ş---u-a. Desenez ochii şi gura. D-s-n-z o-h-i ş- g-r-. ---------------------- Desenez ochii şi gura. 0
Мушкарац плеше и смеје се. Omu- d-ns-a-ă ş- r-de. Omul dansează şi râde. O-u- d-n-e-z- ş- r-d-. ---------------------- Omul dansează şi râde. 0
Мушкарац има дуг нос. O--- --- -n na- ----. Omul are un nas lung. O-u- a-e u- n-s l-n-. --------------------- Omul are un nas lung. 0
Он носи штап у рукама. Ţi---u- b-st-n -- --i-i. Ţine un baston în mâini. Ţ-n- u- b-s-o- î- m-i-i- ------------------------ Ţine un baston în mâini. 0
Он такође носи шал око врата. P-ar-ă--i un-fu-a- î- --rul-gât--u-. Poartă şi un fular în jurul gâtului. P-a-t- ş- u- f-l-r î- j-r-l g-t-l-i- ------------------------------------ Poartă şi un fular în jurul gâtului. 0
Зима је и хладно је. Est- ia--ă-şi-e-te -ri-. Este iarnă şi este frig. E-t- i-r-ă ş- e-t- f-i-. ------------------------ Este iarnă şi este frig. 0
Руке су снажне. B-aţele --n---u---nic-. Braţele sunt puternice. B-a-e-e s-n- p-t-r-i-e- ----------------------- Braţele sunt puternice. 0
Ноге су такође снажне. Şi-----o--ele ---t-p--er----. Şi picioarele sunt puternice. Ş- p-c-o-r-l- s-n- p-t-r-i-e- ----------------------------- Şi picioarele sunt puternice. 0
Мушкарац је од снега. Omul---t- d-n-------. Omul este din zăpadă. O-u- e-t- d-n z-p-d-. --------------------- Omul este din zăpadă. 0
Он не носи панталоне и мантил. N---oar------t--oni -i -alto-. Nu poartă pantaloni şi palton. N- p-a-t- p-n-a-o-i ş- p-l-o-. ------------------------------ Nu poartă pantaloni şi palton. 0
Али мушкарац се не смрзава. Dar---ulu-----i -s-e fr-g. Dar omului nu-i este frig. D-r o-u-u- n--- e-t- f-i-. -------------------------- Dar omului nu-i este frig. 0
Он је Снешко Белић. E--e u---m -e --p-dă. Este un om de zăpadă. E-t- u- o- d- z-p-d-. --------------------- Este un om de zăpadă. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.