Рјечник

sr Делови тела   »   mk Делови на телото

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [педесет и осум]

58 [pyedyesyet i osoom]

Делови на телото

[Dyelovi na tyeloto]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ја цртам мушкарца. Ј-с ц-там---в-к. Ј-- ц---- ч----- Ј-с ц-т-м ч-в-к- ---------------- Јас цртам човек. 0
Ј---t--tam c------. Ј-- t----- c------- Ј-s t-r-a- c-o-y-k- ------------------- Јas tzrtam chovyek.
Прво главу. Најпр-о -л-в-т-. Н------ г------- Н-ј-р-о г-а-а-а- ---------------- Најпрво главата. 0
N--pr-o--u-a-ata. N------ g-------- N-ј-r-o g-l-v-t-. ----------------- Naјprvo gulavata.
Мушкарац носи шешир. Ч-в--от нос- е--н---ш-р. Ч------ н--- е--- ш----- Ч-в-к-т н-с- е-е- ш-ш-р- ------------------------ Човекот носи еден шешир. 0
C-ovye--t nos- y--ye- shy----r. C-------- n--- y----- s-------- C-o-y-k-t n-s- y-d-e- s-y-s-i-. ------------------------------- Chovyekot nosi yedyen shyeshir.
Коса се не види. Ко-----н--м- -е----д-. К----- н- м- с- г----- К-с-т- н- м- с- г-е-а- ---------------------- Косата не му се гледа. 0
K------n-- ----s-e -u--e-a. K----- n-- m-- s-- g------- K-s-t- n-e m-o s-e g-l-e-a- --------------------------- Kosata nye moo sye gulyeda.
Уши се такође не виде. У--те ис-о т--- -е-му--е--л-----. У---- и--- т--- н- м- с- г------- У-и-е и-т- т-к- н- м- с- г-е-а-т- --------------------------------- Ушите исто така не му се гледаат. 0
O---it----sto---k----e-moo-s-----lyed-at. O------- i--- t--- n-- m-- s-- g--------- O-s-i-y- i-t- t-k- n-e m-o s-e g-l-e-a-t- ----------------------------------------- Ooshitye isto taka nye moo sye gulyedaat.
Леђа се такође не виде. Г-бо--ис-о -----н--му -- -лед-. Г---- и--- т--- н- м- с- г----- Г-б-т и-т- т-к- н- м- с- г-е-а- ------------------------------- Грбот исто така не му се гледа. 0
Gurbo- -st--t--- nye-moo -y--g-----a. G----- i--- t--- n-- m-- s-- g------- G-r-o- i-t- t-k- n-e m-o s-e g-l-e-a- ------------------------------------- Gurbot isto taka nye moo sye gulyeda.
Ја цртам очи и уста. Ги--р-а--оч-те-- -ст-т-. Г- ц---- о---- и у------ Г- ц-т-м о-и-е и у-т-т-. ------------------------ Ги цртам очите и устата. 0
Gui t---a- o-hit---i oos----. G-- t----- o------ i o------- G-i t-r-a- o-h-t-e i o-s-a-a- ----------------------------- Gui tzrtam ochitye i oostata.
Мушкарац плеше и смеје се. Ч-ве--т тан--в- ---е--мее. Ч------ т------ и с- с---- Ч-в-к-т т-н-у-а и с- с-е-. -------------------------- Човекот танцува и се смее. 0
C---yekot---nt-oova-- -ye--myeye. C-------- t-------- i s-- s------ C-o-y-k-t t-n-z-o-a i s-e s-y-y-. --------------------------------- Chovyekot tantzoova i sye smyeye.
Мушкарац има дуг нос. Ч-----т-и-- дол--н--. Ч------ и-- д--- н--- Ч-в-к-т и-а д-л- н-с- --------------------- Човекот има долг нос. 0
Ch------t ima do----n-s. C-------- i-- d---- n--- C-o-y-k-t i-a d-l-u n-s- ------------------------ Chovyekot ima dolgu nos.
Он носи штап у рукама. То- -о ----------и -де--ст-п. Т-- в- р----- н--- е--- с---- Т-ј в- р-ц-т- н-с- е-е- с-а-. ----------------------------- Тој во рацете носи еден стап. 0
T---v- -a-z-et----o---y-dy-- st--. T-- v- r-------- n--- y----- s---- T-ј v- r-t-y-t-e n-s- y-d-e- s-a-. ---------------------------------- Toј vo ratzyetye nosi yedyen stap.
Он такође носи шал око врата. То--о--л- -рато--нос---с-- -ака------н ---. Т-- о---- в----- н--- и--- т--- и е--- ш--- Т-ј о-о-у в-а-о- н-с- и-т- т-к- и е-е- ш-л- ------------------------------------------- Тој околу вратот носи исто така и еден шал. 0
T-ј------- ---to- nos----t- ta-a-i--edy-n ----. T-- o----- v----- n--- i--- t--- i y----- s---- T-ј o-o-o- v-a-o- n-s- i-t- t-k- i y-d-e- s-a-. ----------------------------------------------- Toј okoloo vratot nosi isto taka i yedyen shal.
Зима је и хладно је. Зи-а-е и -т--ен---. З--- е и с------ е- З-м- е и с-у-е-о е- ------------------- Зима е и студено е. 0
Zi-a--- - -t-o-y--- y-. Z--- y- i s-------- y-- Z-m- y- i s-o-d-e-o y-. ----------------------- Zima ye i stoodyeno ye.
Руке су снажне. Раце-е се-силни. Р----- с- с----- Р-ц-т- с- с-л-и- ---------------- Рацете се силни. 0
Ratz-et-- -y- ---ni. R-------- s-- s----- R-t-y-t-e s-e s-l-i- -------------------- Ratzyetye sye silni.
Ноге су такође снажне. Н-з--- и-т--та-а--------и. Н----- и--- т--- с- с----- Н-з-т- и-т- т-к- с- с-л-и- -------------------------- Нозете исто така се силни. 0
Noz--t-e is-o -a------ s--n-. N------- i--- t--- s-- s----- N-z-e-y- i-t- t-k- s-e s-l-i- ----------------------------- Nozyetye isto taka sye silni.
Мушкарац је од снега. Ч-в-------о------. Ч------ е о- с---- Ч-в-к-т е о- с-е-. ------------------ Човекот е од снег. 0
Cho--eko---e----s---g-. C-------- y- o- s------ C-o-y-k-t y- o- s-y-g-. ----------------------- Chovyekot ye od snyegu.
Он не носи панталоне и мантил. Т-- -е нос-----та---и - -а----. Т-- н- н--- п-------- и м------ Т-ј н- н-с- п-н-а-о-и и м-н-и-. ------------------------------- Тој не носи панталони и мантил. 0
T-ј------o-i---n-alo-i-- m--ti-. T-- n-- n--- p-------- i m------ T-ј n-e n-s- p-n-a-o-i i m-n-i-. -------------------------------- Toј nye nosi pantaloni i mantil.
Али мушкарац се не смрзава. Но-чо---от-н--с---мрзну-а. Н- ч------ н- с- с-------- Н- ч-в-к-т н- с- с-р-н-в-. -------------------------- Но човекот не се смрзнува. 0
N- ch-v---o---ye--ye -mrz-oo--. N- c-------- n-- s-- s--------- N- c-o-y-k-t n-e s-e s-r-n-o-a- ------------------------------- No chovyekot nye sye smrznoova.
Он је Снешко Белић. Тоа-е -н-ш-о. Т-- е с------ Т-а е с-е-к-. ------------- Тоа е снешко. 0
T-a y-----e-hko. T-- y- s-------- T-a y- s-y-s-k-. ---------------- Toa ye snyeshko.

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.