Рјечник

sr Придеви 2   »   sl Pridevnik 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [devetinsedemdeset]

Pridevnik 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Na s--- i--- (O------- i---) m---- o-----. Na sebi imam (Oblečeno imam) modro obleko. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. Na s--- i--- (O------- i---) r---- o-----. Na sebi imam (Oblečeno imam) rdečo obleko. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. Na s--- i--- (O------- i---) z----- o-----. Na sebi imam (Oblečeno imam) zeleno obleko. 0
Ја купујем црну торбу. Ku---(a) b-- č--- t------. Kupil(a) bom črno torbico. 0
Ја купујем смеђу торбу. Ku---(a) b-- e-- r---- t------. Kupil(a) bom eno rjavo torbico. 0
Ја купујем белу торбу. Ku---(a) b-- b--- t------. Kupil(a) bom belo torbico. 0
Ја требам ново ауто. Po-------- n-- a---. Potrebujem nov avto. 0
Ја требам брзо ауто. Po-------- h---- a---. Potrebujem hiter avto. 0
Ја требам удобан ауто. Po-------- u----- a---. Potrebujem udoben avto. 0
Тамо горе станује једна стара жена. Ta- z----- s------ s---- g----. Tam zgoraj stanuje stara gospa. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. Ta- z----- s------ d----- g----. Tam zgoraj stanuje debela gospa. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Ta- z----- s------ r-------- g----. Tam zgoraj stanuje radovedna gospa. 0
Наши гости су били драги људи. Na-- g----- s- b--- p------- (p-------- l---------) l-----. Naši gostje so bili prijetni (prijazni, ljubeznivi) ljudje. 0
Наши гости су били културни људи. Na-- g----- s- b--- v------ l-----. Naši gostje so bili vljudni ljudje. 0
Наши гости су били интересантни људи. Na-- g----- s- b--- z------- l-----. Naši gostje so bili zanimivi ljudje. 0
Ја имам драгу децу. Im-- l----- o-----. Imam ljubke otroke. 0
Али комшије имају безобразну децу. To-- s------ i---- n------- o-----. Toda sosedje imajo nesramne otroke. 0
Јесу ли Ваша деца добра? So v--- o----- p-----? So vaši otroci pridni? 0

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.