Рјечник

sr Придеви 2   »   be Прыметнікі 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [семдзесят дзевяць]

79 [semdzesyat dzevyats’]

Прыметнікі 2

[Prymetnіkі 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. На--н- с-няя су---к-. Н- м-- с---- с------- Н- м-е с-н-я с-к-н-а- --------------------- На мне сіняя сукенка. 0
Na--n---і-y--a suk-nk-. N- m-- s------ s------- N- m-e s-n-a-a s-k-n-a- ----------------------- Na mne sіnyaya sukenka.
Ја имам на себи црвену хаљину. Н----е-чы-в-н-я---ке--а. Н- м-- ч------- с------- Н- м-е ч-р-о-а- с-к-н-а- ------------------------ На мне чырвоная сукенка. 0
Na-m-e---y-von--- s---n--. N- m-- c--------- s------- N- m-e c-y-v-n-y- s-k-n-a- -------------------------- Na mne chyrvonaya sukenka.
Ја имам на себи зелену хаљину. Н- --- з-л-н-я суке-к-. Н- м-- з------ с------- Н- м-е з-л-н-я с-к-н-а- ----------------------- На мне зялёная сукенка. 0
Na m-e---a---ay---uk-n--. N- m-- z-------- s------- N- m-e z-a-e-a-a s-k-n-a- ------------------------- Na mne zyalenaya sukenka.
Ја купујем црну торбу. Я ку-ля- чор-ую-су-к-. Я к----- ч----- с----- Я к-п-я- ч-р-у- с-м-у- ---------------------- Я купляю чорную сумку. 0
Y---------u---o--u-- ---ku. Y- k------- c------- s----- Y- k-p-y-y- c-o-n-y- s-m-u- --------------------------- Ya kuplyayu chornuyu sumku.
Ја купујем смеђу торбу. Я-----яю-кар-чне-у- с-м--. Я к----- к--------- с----- Я к-п-я- к-р-ч-е-у- с-м-у- -------------------------- Я купляю карычневую сумку. 0
Y- --p--a---k--y--n----u-s----. Y- k------- k----------- s----- Y- k-p-y-y- k-r-c-n-v-y- s-m-u- ------------------------------- Ya kuplyayu karychnevuyu sumku.
Ја купујем белу торбу. Я ---л-ю-бел-ю --м-у. Я к----- б---- с----- Я к-п-я- б-л-ю с-м-у- --------------------- Я купляю белую сумку. 0
Y- kuplyayu bel--u--u--u. Y- k------- b----- s----- Y- k-p-y-y- b-l-y- s-m-u- ------------------------- Ya kuplyayu beluyu sumku.
Ја требам ново ауто. М-е ---рэб-----в- аўт---біл-. М-- п------- н--- а---------- М-е п-т-э-н- н-в- а-т-м-б-л-. ----------------------------- Мне патрэбны новы аўтамабіль. 0
M-e pat-e--- n-v- a--amabіl-. M-- p------- n--- a---------- M-e p-t-e-n- n-v- a-t-m-b-l-. ----------------------------- Mne patrebny novy autamabіl’.
Ја требам брзо ауто. Мн--п-----ны--у-к- а-т---б-л-. М-- п------- х---- а---------- М-е п-т-э-н- х-т-і а-т-м-б-л-. ------------------------------ Мне патрэбны хуткі аўтамабіль. 0
Mn- patre-n- khutk--au-a---іl’. M-- p------- k----- a---------- M-e p-t-e-n- k-u-k- a-t-m-b-l-. ------------------------------- Mne patrebny khutkі autamabіl’.
Ја требам удобан ауто. Мне--ат-э-ны---у-ьн---ўта-абіл-. М-- п------- ў------ а---------- М-е п-т-э-н- ў-у-ь-ы а-т-м-б-л-. -------------------------------- Мне патрэбны ўтульны аўтамабіль. 0
M-e p-t---n- --ul’----uta-a-і-’. M-- p------- u------ a---------- M-e p-t-e-n- u-u-’-y a-t-m-b-l-. -------------------------------- Mne patrebny utul’ny autamabіl’.
Тамо горе станује једна стара жена. Т-м на---се-жыв- с--р-я--------. Т-- н------ ж--- с----- ж------- Т-м н-в-р-е ж-в- с-а-а- ж-н-ы-а- -------------------------------- Там наверсе жыве старая жанчына. 0
Ta- ----r-e ---ve st-r-y----a-chy-a. T-- n------ z---- s------ z--------- T-m n-v-r-e z-y-e s-a-a-a z-a-c-y-a- ------------------------------------ Tam naverse zhyve staraya zhanchyna.
Тамо горе станује једна дебела жена. Т-- н--е-се ж--е-т--ста- ж--ч---. Т-- н------ ж--- т------ ж------- Т-м н-в-р-е ж-в- т-ў-т-я ж-н-ы-а- --------------------------------- Там наверсе жыве тоўстая жанчына. 0
Ta--na-e-s- -hyve-t-u----a ---nc--n-. T-- n------ z---- t------- z--------- T-m n-v-r-e z-y-e t-u-t-y- z-a-c-y-a- ------------------------------------- Tam naverse zhyve toustaya zhanchyna.
Тамо доле станује једна радознала жена. Та--ун-----ыве -ік-ў-а- ж-н--на. Т-- у---- ж--- ц------- ж------- Т-м у-і-е ж-в- ц-к-ў-а- ж-н-ы-а- -------------------------------- Там унізе жыве цікаўная жанчына. 0
T-m---іz- zhyv---s-ka--aya zh---hyna. T-- u---- z---- t--------- z--------- T-m u-і-e z-y-e t-і-a-n-y- z-a-c-y-a- ------------------------------------- Tam unіze zhyve tsіkaunaya zhanchyna.
Наши гости су били драги људи. На-ы г-сці -ылі-п-ыемн-- --д-і. Н--- г---- б--- п------- л----- Н-ш- г-с-і б-л- п-ы-м-ы- л-д-і- ------------------------------- Нашы госці былі прыемныя людзі. 0
N--hy --stsі-byl- p----n--- -y-dz-. N---- g----- b--- p-------- l------ N-s-y g-s-s- b-l- p-y-m-y-a l-u-z-. ----------------------------------- Nashy gostsі bylі pryemnyya lyudzі.
Наши гости су били културни људи. Н----го--і-бы-- ----і-ыя-л-дзі. Н--- г---- б--- в------- л----- Н-ш- г-с-і б-л- в-т-і-ы- л-д-і- ------------------------------- Нашы госці былі ветлівыя людзі. 0
Nashy go---і-bylі ve-lіvyy- -y----. N---- g----- b--- v-------- l------ N-s-y g-s-s- b-l- v-t-і-y-a l-u-z-. ----------------------------------- Nashy gostsі bylі vetlіvyya lyudzі.
Наши гости су били интересантни људи. Н-шы-госц- --л- ---а-ы---юд-і. Н--- г---- б--- ц------ л----- Н-ш- г-с-і б-л- ц-к-в-я л-д-і- ------------------------------ Нашы госці былі цікавыя людзі. 0
N-sh- -os--і----і t--kav-ya-l-u-z-. N---- g----- b--- t-------- l------ N-s-y g-s-s- b-l- t-і-a-y-a l-u-z-. ----------------------------------- Nashy gostsі bylі tsіkavyya lyudzі.
Ја имам драгу децу. У-мян--мі-ы--д-ец-. У м--- м---- д----- У м-н- м-л-я д-е-і- ------------------- У мяне мілыя дзеці. 0
U-m--ne-mіly-a dze-sі. U m---- m----- d------ U m-a-e m-l-y- d-e-s-. ---------------------- U myane mіlyya dzetsі.
Али комшије имају безобразну децу. А-е---сусе-з----ах--н-- дз-ці. А-- ў с------- н------- д----- А-е ў с-с-д-я- н-х-б-ы- д-е-і- ------------------------------ Але ў суседзяў нахабныя дзеці. 0
Ale-- --s---y-u-n-------ya d-e--і. A-- u s-------- n--------- d------ A-e u s-s-d-y-u n-k-a-n-y- d-e-s-. ---------------------------------- Ale u susedzyau nakhabnyya dzetsі.
Јесу ли Ваша деца добра? У -а--до-ры---зе--? У В-- д----- д----- У В-с д-б-ы- д-е-і- ------------------- У Вас добрыя дзеці? 0
U-Va- dob-y-a-dz-t--? U V-- d------ d------ U V-s d-b-y-a d-e-s-? --------------------- U Vas dobryya dzetsі?

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.