Рјечник

sr Прошлост 2   »   it Passato 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [ottantadue]

Passato 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? H-i dov--o--h---a---l’-m--l-nz-? H-- d----- c------- l----------- H-i d-v-t- c-i-m-r- l-a-b-l-n-a- -------------------------------- Hai dovuto chiamare l’ambulanza? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Hai-d-vuto--h-a-a-- -l---di--? H-- d----- c------- i- m------ H-i d-v-t- c-i-m-r- i- m-d-c-? ------------------------------ Hai dovuto chiamare il medico? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? H-i d--u-- -hi-m--e la p-l-z-a? H-- d----- c------- l- p------- H-i d-v-t- c-i-m-r- l- p-l-z-a- ------------------------------- Hai dovuto chiamare la polizia? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Ha -l n--er- di---l-f---- Un----en-o--a----l’---vo. H- i- n----- d- t-------- U- m------ f- c- l------- H- i- n-m-r- d- t-l-f-n-? U- m-m-n-o f- c- l-a-e-o- --------------------------------------------------- Ha il numero di telefono? Un momento fa ce l’avevo. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Ha l-in-i-i---?-Un ----n-- ---c- ---v-vo. H- l----------- U- m------ f- c- l------- H- l-i-d-r-z-o- U- m-m-n-o f- c- l-a-e-o- ----------------------------------------- Ha l’indirizzo? Un momento fa ce l’avevo. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. H- -- pia--- ----a---t--- -- --men-o-fa -e-l’-v-v-. H- l- p----- d---- c----- U- m------ f- c- l------- H- l- p-a-t- d-l-a c-t-à- U- m-m-n-o f- c- l-a-e-o- --------------------------------------------------- Ha la pianta della città? Un momento fa ce l’avevo. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. È --at- -----ale- -o- è ri---i-o--- -s-ere---nt-a-e. È s---- p-------- N-- è r------- a- e----- p-------- È s-a-o p-n-u-l-? N-n è r-u-c-t- a- e-s-r- p-n-u-l-. ---------------------------------------------------- È stato puntuale? Non è riuscito ad essere puntuale. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. H- t-o---o ---s-rad-?---n--iu-c-va---t--var- la stra-a. H- t------ l- s------ N-- r------- a t------ l- s------ H- t-o-a-o l- s-r-d-? N-n r-u-c-v- a t-o-a-e l- s-r-d-. ------------------------------------------------------- Ha trovato la strada? Non riusciva a trovare la strada. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. T--c-pi-a- No--riu-ci-a---ca-irmi. T- c------ N-- r------- a c------- T- c-p-v-? N-n r-u-c-v- a c-p-r-i- ---------------------------------- Ti capiva? Non riusciva a capirmi. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? P----é -on---- riu----o-a- arr-v-r- -un-ua-----e? P----- n-- s-- r------- a- a------- p------------ P-r-h- n-n s-i r-u-c-t- a- a-r-v-r- p-n-u-l-e-t-? ------------------------------------------------- Perché non sei riuscito ad arrivare puntualmente? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Per-h--non riusc-v----tr----e--- s----a? P----- n-- r------- a t------ l- s------ P-r-h- n-n r-u-c-v- a t-o-a-e l- s-r-d-? ---------------------------------------- Perché non riuscivi a trovare la strada? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Pe-ché-n-- ---s-iv- a -ap--lo? P----- n-- r------- a c------- P-r-h- n-n r-u-c-v- a c-p-r-o- ------------------------------ Perché non riuscivi a capirlo? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. No---o---rius-ito-a--ar--vare p-nt--l-e--e,-p--ch--l-a-tob-s no---e-iv-. N-- s--- r------- a- a------- p------------ p----- l-------- n-- v------ N-n s-n- r-u-c-t- a- a-r-v-r- p-n-u-l-e-t-, p-r-h- l-a-t-b-s n-n v-n-v-. ------------------------------------------------------------------------ Non sono riuscito ad arrivare puntualmente, perché l’autobus non veniva. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. N---sono-riu----- --trovare -a-strada, p-rc-- -on --evo la -i---a dell----tt-. N-- s--- r------- a t------ l- s------ p----- n-- a---- l- p----- d---- c----- N-n s-n- r-u-c-t- a t-o-a-e l- s-r-d-, p-r-h- n-n a-e-o l- p-a-t- d-l-a c-t-à- ------------------------------------------------------------------------------ Non sono riuscito a trovare la strada, perché non avevo la pianta della città. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. N-n -----r-u-ci-o a c-pirlo,-perché ------i-- -r- t-op-- al-a. N-- s--- r------- a c------- p----- l- m----- e-- t----- a---- N-n s-n- r-u-c-t- a c-p-r-o- p-r-h- l- m-s-c- e-a t-o-p- a-t-. -------------------------------------------------------------- Non sono riuscito a capirlo, perché la musica era troppo alta. 0
Ја сам морао / морала узети такси. H---ovut--p-e---re--n-t-ss-. H- d----- p------- u- t----- H- d-v-t- p-e-d-r- u- t-s-ì- ---------------------------- Ho dovuto prendere un tassì. 0
Ја сам морао / морала купити план града. Ho--ovuto c---r-re-u-a---a--a-de-la-c-tt-. H- d----- c------- u-- p----- d---- c----- H- d-v-t- c-m-r-r- u-a p-a-t- d-l-a c-t-à- ------------------------------------------ Ho dovuto comprare una pianta della città. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Ho-dov--- -----ere ---radio. H- d----- s------- l- r----- H- d-v-t- s-e-n-r- l- r-d-o- ---------------------------- Ho dovuto spegnere la radio. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!