Рјечник

sr Прошлост 2   »   sl Preteklost 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [dvainosemdeset]

Preteklost 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Al- s--moral--- -ok-ic-t--rešilca? A-- s- m------- p-------- r------- A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i r-š-l-a- ---------------------------------- Ali si moral(a) poklicati rešilca? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Ali--i---ra--a- pok-i--t----r--n--a? A-- s- m------- p-------- z--------- A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i z-r-v-i-a- ------------------------------------ Ali si moral(a) poklicati zdravnika? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Al- -i m--al-----o-li-ati pol---j-? A-- s- m------- p-------- p-------- A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i p-l-c-j-? ----------------------------------- Ali si moral(a) poklicati policijo? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. A-i ----e--el-f-n-k----evilko? P-a-k-r------o-še im----). A-- i---- t--------- š-------- P------ s-- j- š- i------- A-i i-a-e t-l-f-n-k- š-e-i-k-? P-a-k-r s-m j- š- i-e-(-)- --------------------------------------------------------- Ali imate telefonsko številko? Pravkar sem jo še imel(a). 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. A-i-----e -aslov------kar s-m--a-še--m--(a). A-- i---- n------ P------ s-- g- š- i------- A-i i-a-e n-s-o-? P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- -------------------------------------------- Ali imate naslov? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. A-- -ma-e--ačrt me-t-- --a-kar s-m--a-š----el(--. A-- i---- n---- m----- P------ s-- g- š- i------- A-i i-a-e n-č-t m-s-a- P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- ------------------------------------------------- Ali imate načrt mesta? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. J- pr-----to-no---n-n--mo--l ---ti--ravoč---o. J- p----- t----- O- n- m---- p---- p---------- J- p-i-e- t-č-o- O- n- m-g-l p-i-i p-a-o-a-n-. ---------------------------------------------- Je prišel točno? On ni mogel priti pravočasno. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Je n-še- po-? -i -og---na-t--p-t-. J- n---- p--- N- m---- n---- p---- J- n-š-l p-t- N- m-g-l n-j-i p-t-. ---------------------------------- Je našel pot? Ni mogel najti poti. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Te -e-r-z---l-----me -o-el-razume--. T- j- r------- N- m- m---- r-------- T- j- r-z-m-l- N- m- m-g-l r-z-m-t-. ------------------------------------ Te je razumel? Ni me mogel razumeti. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Zakaj ni-- mo----(---la--p-iti --čn-? Z---- n--- m---- (------ p---- t----- Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- ------------------------------------- Zakaj nisi mogel (mogla) priti točno? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Z-----nisi ---e--(-ogl-) --j-i -oti? Z---- n--- m---- (------ n---- p---- Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-? ------------------------------------ Zakaj nisi mogel (mogla) najti poti? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Z-ka---a -i-i -o-el-(---la)-r--u-e-i? Z---- g- n--- m---- (------ r-------- Z-k-j g- n-s- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-? ------------------------------------- Zakaj ga nisi mogel (mogla) razumeti? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Nise--mog-- -m-gl-) pri-- toč----ker -i v---- noben-a--o---. N---- m---- (------ p---- t----- k-- n- v---- n---- a------- N-s-m m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- k-r n- v-z-l n-b-n a-t-b-s- ------------------------------------------------------------ Nisem mogel (mogla) priti točno, ker ni vozil noben avtobus. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Ni-em--ogel (-o-------j-i-----,---r -is---i---(a- ----t--me---. N---- m---- (------ n---- p---- k-- n---- i------ n----- m----- N-s-m m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-, k-r n-s-m i-e-(-) n-č-t- m-s-a- --------------------------------------------------------------- Nisem mogel (mogla) najti poti, ker nisem imel(a) načrta mesta. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Nisem g- ---e----o-la) --zu--t-, --r j- -il- -l-s---tako gla--a. N---- g- m---- (------ r-------- k-- j- b--- g----- t--- g------ N-s-m g- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-, k-r j- b-l- g-a-b- t-k- g-a-n-. ---------------------------------------------------------------- Nisem ga mogel (mogla) razumeti, ker je bila glasba tako glasna. 0
Ја сам морао / морала узети такси. Mo----a---------ti t----. M------- s-- v---- t----- M-r-l-a- s-m v-e-i t-k-i- ------------------------- Moral(a) sem vzeti taksi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. Moral(a- sem-ku------ač--------. M------- s-- k----- n---- m----- M-r-l-a- s-m k-p-t- n-č-t m-s-a- -------------------------------- Moral(a) sem kupiti načrt mesta. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. M-r--(a) sem---k--p-t- --d--. M------- s-- i-------- r----- M-r-l-a- s-m i-k-o-i-i r-d-o- ----------------------------- Moral(a) sem izklopiti radio. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!