Рјечник

sr Прошлост 2   »   ro Trecut 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [optzeci şi doi]

Trecut 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? A-tre-u-- -- -hem- o-sal-a-e? A trebuit să chemi o salvare? A t-e-u-t s- c-e-i o s-l-a-e- ----------------------------- A trebuit să chemi o salvare? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? A tr-b-i- ---c-e-- ---to---? A trebuit să chemi doctorul? A t-e-u-t s- c-e-i d-c-o-u-? ---------------------------- A trebuit să chemi doctorul? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? A-t--b--t -----em---o-----? A trebuit să chemi poliţia? A t-e-u-t s- c-e-i p-l-ţ-a- --------------------------- A trebuit să chemi poliţia? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Aveţi--umăr-l--- --le--n- ---------te--- -ve-m----ă. Aveţi numărul de telefon? Mai înainte îl aveam încă. A-e-i n-m-r-l d- t-l-f-n- M-i î-a-n-e î- a-e-m î-c-. ---------------------------------------------------- Aveţi numărul de telefon? Mai înainte îl aveam încă. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Av--i -dr--a- M-i î-a---e-- a--a- încă. Aveţi adresa? Mai înainte o aveam încă. A-e-i a-r-s-? M-i î-a-n-e o a-e-m î-c-. --------------------------------------- Aveţi adresa? Mai înainte o aveam încă. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. A---i--a------aş--------i--na--t- o --e-m----ă. Aveţi harta oraşului? Mai înainte o aveam încă. A-e-i h-r-a o-a-u-u-? M-i î-a-n-e o a-e-m î-c-. ----------------------------------------------- Aveţi harta oraşului? Mai înainte o aveam încă. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. A v-n- l- --m----l--- a -u--t -e-i la -i-p. A veni la timp? El nu a putut veni la timp. A v-n- l- t-m-? E- n- a p-t-t v-n- l- t-m-. ------------------------------------------- A veni la timp? El nu a putut veni la timp. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. A -ă-it drumu-- -l--u ---utut g-s--dr-mu-. A găsit drumul? El nu a putut găsi drumul. A g-s-t d-u-u-? E- n- a p-t-t g-s- d-u-u-. ------------------------------------------ A găsit drumul? El nu a putut găsi drumul. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. T--a î-ţ---------n--m-a---t----n-e---e. Te-a înţeles? El nu m-a putut înţelege. T--- î-ţ-l-s- E- n- m-a p-t-t î-ţ-l-g-. --------------------------------------- Te-a înţeles? El nu m-a putut înţelege. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? D--ce--- a- put------- l- -im-? De ce nu ai putut veni la timp? D- c- n- a- p-t-t v-n- l- t-m-? ------------------------------- De ce nu ai putut veni la timp? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? De c--nu ---p---t--ă-i-drumul? De ce nu ai putut găsi drumul? D- c- n- a- p-t-t g-s- d-u-u-? ------------------------------ De ce nu ai putut găsi drumul? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? D---e -u-l--i --tu- în-e----? De ce nu l-ai putut înţelege? D- c- n- l-a- p-t-t î-ţ-l-g-? ----------------------------- De ce nu l-ai putut înţelege? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. N- -m-putut-ven- la ti-- -e---e-- -u - -ir---a- ni-- un --t-b-z. Nu am putut veni la timp deoarece nu a circulat nici un autobuz. N- a- p-t-t v-n- l- t-m- d-o-r-c- n- a c-r-u-a- n-c- u- a-t-b-z- ---------------------------------------------------------------- Nu am putut veni la timp deoarece nu a circulat nici un autobuz. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. N- -m p---t --s--dru-ul d--ar-----u-a--av-- o--a-t--- o-a-u-u-. Nu am putut găsi drumul deoarece nu am avut o hartă a oraşului. N- a- p-t-t g-s- d-u-u- d-o-r-c- n- a- a-u- o h-r-ă a o-a-u-u-. --------------------------------------------------------------- Nu am putut găsi drumul deoarece nu am avut o hartă a oraşului. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. N- ---m --tu- î-ţ---g------r-c---uz-c- era -ş---e--ar-. Nu l-am putut înţelege deoarece muzica era aşa de tare. N- l-a- p-t-t î-ţ-l-g- d-o-r-c- m-z-c- e-a a-a d- t-r-. ------------------------------------------------------- Nu l-am putut înţelege deoarece muzica era aşa de tare. 0
Ја сам морао / морала узети такси. A-t--bu-t -ă i----n t---. A trebuit să iau un taxi. A t-e-u-t s- i-u u- t-x-. ------------------------- A trebuit să iau un taxi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. A-tre--it------m--r-- h-rtă-- --aş-l--. A trebuit să cumpăr o hartă a oraşului. A t-e-u-t s- c-m-ă- o h-r-ă a o-a-u-u-. --------------------------------------- A trebuit să cumpăr o hartă a oraşului. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. A-t--b-it--ă -pre-c-radio-l. A trebuit să opresc radioul. A t-e-u-t s- o-r-s- r-d-o-l- ---------------------------- A trebuit să opresc radioul. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!