Рјечник

sr Прошлост 2   »   el Παρελθοντικός χρόνος 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [ογδόντα δύο]

82 [ogdónta dýo]

Παρελθοντικός χρόνος 2

[Parelthontikós chrónos 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Χρ-------- ν- κ------- α---------; Χρειάστηκε να καλέσεις ασθενοφόρο; 0
Ch--------- n- k------- a-----------?Chreiástēke na kaléseis asthenophóro?
Јеси ли морао / морала звати доктора? Χρ-------- ν- κ------- τ-- γ-----; Χρειάστηκε να καλέσεις τον γιατρό; 0
Ch--------- n- k------- t-- g-----?Chreiástēke na kaléseis ton giatró?
Јеси ли морао / морала звати полицију? Χρ-------- ν- κ------- τ-- α--------; Χρειάστηκε να καλέσεις την αστυνομία; 0
Ch--------- n- k------- t-- a--------?Chreiástēke na kaléseis tēn astynomía?
   
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Έχ--- τ- ν------- Μ---- τ--- τ- ε---. Έχετε το νούμερο; Μόλις τώρα το είχα. 0
Éc---- t- n------? M---- t--- t- e----.Échete to noúmero? Mólis tṓra to eícha.
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Έχ--- τ- δ--------- Μ---- τ--- τ-- ε---. Έχετε τη διεύθυνση; Μόλις τώρα την είχα. 0
Éc---- t- d---------? M---- t--- t-- e----.Échete tē dieúthynsē? Mólis tṓra tēn eícha.
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Έχ--- τ-- χ---- τ-- π----? Μ---- τ--- τ-- ε---. Έχετε τον χάρτη της πόλης? Μόλις τώρα τον είχα. 0
Éc---- t-- c----- t-- p----? M---- t--- t-- e----.Échete ton chártē tēs pólēs? Mólis tṓra ton eícha.
   
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Ήρ-- σ--- ώ-- τ--- Δ-- μ------ ν- έ---- σ--- ώ-- τ--. Ήρθε στην ώρα του; Δεν μπόρεσε να έρθει στην ώρα του. 0
Ḗr--- s--- ṓ-- t--? D-- m------ n- é----- s--- ṓ-- t--.Ḗrthe stēn ṓra tou? Den mpórese na érthei stēn ṓra tou.
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Βρ--- τ-- δ----- Δ-- μ------ ν- β--- τ-- δ----. Βρήκε τον δρόμο; Δεν μπόρεσε να βρει τον δρόμο. 0
Br--- t-- d----? D-- m------ n- b--- t-- d----.Brḗke ton drómo? Den mpórese na brei ton drómo.
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Σε κ-------- Δ-- μ------ ν- μ- κ--------. Σε κατάλαβε; Δεν μπόρεσε να με καταλάβει. 0
Se k-------? D-- m------ n- m- k--------.Se katálabe? Den mpórese na me katalábei.
   
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Γι--- δ-- μ------- ν- έ----- σ--- ώ-- σ--; Γιατί δεν μπόρεσες να έρθεις στην ώρα σου; 0
Gi--- d-- m------- n- é------ s--- ṓ-- s--?Giatí den mpóreses na értheis stēn ṓra sou?
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Γι--- δ-- μ------- ν- β---- τ-- δ----; Γιατί δεν μπόρεσες να βρεις τον δρόμο; 0
Gi--- d-- m------- n- b---- t-- d----?Giatí den mpóreses na breis ton drómo?
Зашто га ниси могао / могла разумети? Γι--- δ-- μ------- ν- τ-- κ---------; Γιατί δεν μπόρεσες να τον καταλάβεις; 0
Gi--- d-- m------- n- t-- k---------?Giatí den mpóreses na ton katalábeis?
   
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Δε- μ------ ν- ε---- σ--- ώ-- μ-- ε----- δ-- υ----- λ--------. Δεν μπόρεσα να είμαι στην ώρα μου επειδή δεν υπήρχε λεωφορείο. 0
De- m------ n- e---- s--- ṓ-- m-- e----- d-- y------ l---------.Den mpóresa na eímai stēn ṓra mou epeidḗ den ypḗrche leōphoreío.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Δε- μ------ ν- β-- τ- δ---- ε----- δ-- ε--- χ----. Δεν μπόρεσα να βρω το δρόμο επειδή δεν είχα χάρτη. 0
De- m------ n- b-- t- d---- e----- d-- e---- c-----.Den mpóresa na brō to drómo epeidḗ den eícha chártē.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Δε- μ------ ν- τ-- κ------- ε----- η μ------ ή--- π--- δ-----. Δεν μπόρεσα να τον καταλάβω επειδή η μουσική ήταν πολύ δυνατά. 0
De- m------ n- t-- k------- e----- ē m------ ḗ--- p--- d-----.Den mpóresa na ton katalábō epeidḗ ē mousikḗ ḗtan polý dynatá.
   
Ја сам морао / морала узети такси. Έπ---- ν- π--- τ---. Έπρεπε να πάρω ταξί. 0
Ép---- n- p--- t---.Éprepe na párō taxí.
Ја сам морао / морала купити план града. Έπ---- ν- α------ χ----. Έπρεπε να αγοράσω χάρτη. 0
Ép---- n- a------ c-----.Éprepe na agorásō chártē.
Ја сам морао / морала искључити радио. Έπ---- ν- κ----- τ- ρ----. Έπρεπε να κλείσω το ράδιο. 0
Ép---- n- k----- t- r----.Éprepe na kleísō to rádio.
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!