Рјечник

sr Прошлост 2   »   mk Минато време 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [осумдесет и два]

82 [osoomdyesyet i dva]

Минато време 2

[Minato vryemye 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Мо---- л- д- п------ е--- б------- в-----? Мораше ли да повикаш едно болничко возило? 0
Mo------ l- d- p------- y---- b-------- v-----?Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo?
Јеси ли морао / морала звати доктора? Мо---- л- д- г- п------ л------? Мораше ли да го повикаш лекарот? 0
Mo------ l- d- g-- p------- l-------?Morashye li da guo povikash lyekarot?
Јеси ли морао / морала звати полицију? Мо---- л- д- ј- п------ п---------? Мораше ли да ја повикаш полицијата? 0
Mo------ l- d- ј- p------- p----------?Morashye li da јa povikash politziјata?
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Го и---- л- т----------- б---? С--- г- и---. Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. 0
Gu- i----- l- t------------- b---? S----- g-- i---.Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav.
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Ја и---- л- а-------? С--- ј- и---. Ја имате ли адресата? Сега ја имав. 0
Јa i----- l- a--------? S----- ј- i---.Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav.
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Им--- л- к---- о- г-----? С--- ј- и---. Имате ли карта од градот? Сега ја имав. 0
Im---- l- k---- o- g------? S----- ј- i---.Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav.
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. До--- л- т-- т---- н- в----? Т-- н- м----- д- д---- т---- н- в----. Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. 0
Do---- l- t-- t----- n- v------? T-- n-- m-------- d- d----- t----- n- v------.Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye.
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Го н---- л- т-- п----? Т-- н- м----- д- г- н---- п----. Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. 0
Gu- n----- l- t-- p----? T-- n-- m-------- d- g-- n----- p----.Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot.
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Те р------ л- т--? Т-- н- м----- д- м- р------. Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. 0
Ty- r------ l- t--? T-- n-- m-------- d- m-- r--------.Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye.
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Зо--- н- м----- д- д----- т---- н- в----? Зошто не можеше да дојдеш точно на време? 0
Zo---- n-- m-------- d- d------- t----- n- v------?Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye?
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Зо--- н- м----- д- г- н----- п----? Зошто не можеше да го најдеш патот? 0
Zo---- n-- m-------- d- g-- n------- p----?Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot?
Зашто га ниси могао / могла разумети? Зо--- н- м----- д- г- р-------? Зошто не можеше да го разбереш? 0
Zo---- n-- m-------- d- g-- r----------?Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh?
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Не м---- д- д----- т---- н- в----- б------ н----- а------. Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. 0
Ny- m----- d- d----- t----- n- v------- b------- n-------- a-------.Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Не м---- д- г- н----- п----- б------ н---- к---- н- г-----. Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. 0
Ny- m----- d- g-- n----- p----- b------- n----- k---- n- g------.Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Не м---- д- г- р-------- б------ м------- б--- т---- г-----. Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. 0
Ny- m----- d- g-- r--------- b------- m-------- b------ t----- g------.Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna.
Ја сам морао / морала узети такси. Мо--- д- з---- е--- т----. Морав да земам едно такси. 0
Mo--- d- z----- y---- t----.Morav da zyemam yedno taksi.
Ја сам морао / морала купити план града. Мо--- д- к---- к---- н- г-----. Морав да купам карта на градот. 0
Mo--- d- k----- k---- n- g------.Morav da koopam karta na guradot.
Ја сам морао / морала искључити радио. Ја- м---- д- г- и------- р------. Јас морав да го исклучам радиото. 0
Јa- m---- d- g-- i--------- r------.Јas morav da guo iskloocham radioto.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!