Рјечник

sr Прошлост 2   »   eo Is-tempo 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [okdek du]

Is-tempo 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Ĉu-vi d--i- -o-i ---u------? Ĉ- v- d---- v--- a---------- Ĉ- v- d-v-s v-k- a-b-l-n-o-? ---------------------------- Ĉu vi devis voki ambulancon? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Ĉ--v--dev---v------r-c--to-? Ĉ- v- d---- v--- k---------- Ĉ- v- d-v-s v-k- k-r-c-s-o-? ---------------------------- Ĉu vi devis voki kuraciston? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Ĉu ---de-i- ---i--a----ico-? Ĉ- v- d---- v--- l- p------- Ĉ- v- d-v-s v-k- l- p-l-c-n- ---------------------------- Ĉu vi devis voki la policon? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Ĉu-vi -av------t----------r-n? -----s- ---is-ĝin. Ĉ- v- h---- l- t-------------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- t-l-f-n-u-e-o-? M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- ------------------------------------------------- Ĉu vi havas la telefonnumeron? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Ĉu--i----as l- --res-n? ---ĵ-s- h-vis-ĝ--. Ĉ- v- h---- l- a------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- a-r-s-n- M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- ------------------------------------------ Ĉu vi havas la adreson? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Ĉ- vi--avas--- -r-------- -----s----vis -i-. Ĉ- v- h---- l- u--------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- u-b-m-p-n- M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- -------------------------------------------- Ĉu vi havas la urbomapon? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Ĉ---i-veni- --u-a--? Li--e p-v-- -en----u----. Ĉ- l- v---- a------- L- n- p---- v--- a------- Ĉ- l- v-n-s a-u-a-e- L- n- p-v-s v-n- a-u-a-e- ---------------------------------------------- Ĉu li venis akurate? Li ne povis veni akurate. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Ĉu-l--trovi- la -o---? -i n- p-v---t-ovi -a----o-. Ĉ- l- t----- l- v----- L- n- p---- t---- l- v----- Ĉ- l- t-o-i- l- v-j-n- L- n- p-v-s t-o-i l- v-j-n- -------------------------------------------------- Ĉu li trovis la vojon? Li ne povis trovi la vojon. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Ĉu -i -o--re--s --n- ---n- -o-i- -o----ni--in. Ĉ- l- k-------- v--- L- n- p---- k------- m--- Ĉ- l- k-m-r-n-s v-n- L- n- p-v-s k-m-r-n- m-n- ---------------------------------------------- Ĉu li komprenis vin? Li ne povis kompreni min. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? K--l--i-ne---v-s--eni -k-----? K--- v- n- p---- v--- a------- K-a- v- n- p-v-s v-n- a-u-a-e- ------------------------------ Kial vi ne povis veni akurate? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Ki-l v- -------s-t-o---l- vojo-? K--- v- n- p---- t---- l- v----- K-a- v- n- p-v-s t-o-i l- v-j-n- -------------------------------- Kial vi ne povis trovi la vojon? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? K-a--v- -- --v-s ---p---- --n? K--- v- n- p---- k------- l--- K-a- v- n- p-v-s k-m-r-n- l-n- ------------------------------ Kial vi ne povis kompreni lin? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. M--ne-po-is----i--kura-e ĉ-r-n---u-b--- ---fik--. M- n- p---- v--- a------ ĉ-- n---- b--- t-------- M- n- p-v-s v-n- a-u-a-e ĉ-r n-n-u b-s- t-a-i-i-. ------------------------------------------------- Mi ne povis veni akurate ĉar neniu buso trafikis. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Mi-n----o-i- l--v-j-n ĉ-r-mi-n--ha-----r-oma-on. M- n- t----- l- v---- ĉ-- m- n- h---- u--------- M- n- t-o-i- l- v-j-n ĉ-r m- n- h-v-s u-b-m-p-n- ------------------------------------------------ Mi ne trovis la vojon ĉar mi ne havis urbomapon. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. M--------i- k-m---ni--i----r-l---u-i-o-e-ti---ro-laŭ-a. M- n- p---- k------- l-- ĉ-- l- m----- e---- t-- l----- M- n- p-v-s k-m-r-n- l-n ĉ-r l- m-z-k- e-t-s t-o l-ŭ-a- ------------------------------------------------------- Mi ne povis kompreni lin ĉar la muziko estis tro laŭta. 0
Ја сам морао / морала узети такси. M--de--s-----i-t---i--. M- d---- p---- t------- M- d-v-s p-e-i t-k-i-n- ----------------------- Mi devis preni taksion. 0
Ја сам морао / морала купити план града. M- devi- -ĉ--i---bomap-n. M- d---- a---- u--------- M- d-v-s a-e-i u-b-m-p-n- ------------------------- Mi devis aĉeti urbomapon. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Mi----is--a---lti---------i-e---on. M- d---- m------- l- r------------- M- d-v-s m-l-a-t- l- r-d-r-c-v-l-n- ----------------------------------- Mi devis malŝalti la radiricevilon. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!