Рјечник

sr Прошлост 2   »   et Minevik 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [kaheksakümmend kaks]

Minevik 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? P-d----a -iir-----u-s-ma? P---- s- k------ k------- P-d-d s- k-i-a-i k-t-u-a- ------------------------- Pidid sa kiirabi kutsuma? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? P-d-- -a ------kut---a? P---- s- a---- k------- P-d-d s- a-s-i k-t-u-a- ----------------------- Pidid sa arsti kutsuma? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Pidid s- -o--tse- -u-sum-? P---- s- p------- k------- P-d-d s- p-l-t-e- k-t-u-a- -------------------------- Pidid sa politsei kutsuma? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Kas---il--- -----e--fo-inumb--? -et--t-gas--oli-m-----e-v--l. K-- t--- o- s-- t-------------- H--- t----- o-- m-- s-- v---- K-s t-i- o- s-e t-l-f-n-n-m-e-? H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ------------------------------------------------------------- Kas teil on see telefoninumber? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Kas---il-on-see --dr-ss- Het----g--i-o--------e- --e-. K-- t--- o- s-- a------- H--- t----- o-- m-- s-- v---- K-s t-i- o- s-e a-d-e-s- H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ------------------------------------------------------ Kas teil on see aadress? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Kas -e-l o- ---nakaart----tk ta--s- -li-m-- s-- v---. K-- t--- o- l---------- H--- t----- o-- m-- s-- v---- K-s t-i- o- l-n-a-a-r-? H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ----------------------------------------------------- Kas teil on linnakaart? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. T--i -a -ä---l-- -a ei -a---- täps----t--l-. T--- t- t------- T- e- s----- t------ t----- T-l- t- t-p-e-t- T- e- s-a-u- t-p-e-t t-l-a- -------------------------------------------- Tuli ta täpselt? Ta ei saanud täpselt tulla. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. L-i-is t----e- T---i-leid-ud -e--. L----- t- t--- T- e- l------ t---- L-i-i- t- t-e- T- e- l-i-n-d t-e-. ---------------------------------- Leidis ta tee? Ta ei leidnud teed. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Sai t- sinus----u- -a ei-sa---d ----s- -ru. S-- t- s----- a--- T- e- s----- m----- a--- S-i t- s-n-s- a-u- T- e- s-a-u- m-n-s- a-u- ------------------------------------------- Sai ta sinust aru? Ta ei saanud minust aru. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? M-k- -----anu- -- -ä--elt-t---a? M--- e- s----- s- t------ t----- M-k- e- s-a-u- s- t-p-e-t t-l-a- -------------------------------- Miks ei saanud sa täpselt tulla? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Mi-- ---t-ed -----i-n-d? M--- s- t--- e- l------- M-k- s- t-e- e- l-i-n-d- ------------------------ Miks sa teed ei leidnud? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? M--s -a-t----- -r---i -aa-ud? M--- s- t----- a-- e- s------ M-k- s- t-m-s- a-u e- s-a-u-? ----------------------------- Miks sa temast aru ei saanud? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Ma -i -----d tä-selt-j-----k----ü-t--i bus-- -i-lä--ud. M- e- s----- t------ j---- k--- ü----- b---- e- l------ M- e- s-a-u- t-p-e-t j-u-a k-n- ü-t-g- b-s-i e- l-i-u-. ------------------------------------------------------- Ma ei saanud täpselt jõuda kuna ühtegi bussi ei läinud. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. M--ei-sa-n-- t-e---e--a k----m-- -i oln-- l-nnakaa--i. M- e- s----- t--- l---- k--- m-- e- o---- l----------- M- e- s-a-u- t-e- l-i-a k-n- m-l e- o-n-d l-n-a-a-r-i- ------------------------------------------------------ Ma ei saanud teed leida kuna mul ei olnud linnakaarti. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Ma-ei-s-an----ema-- a-u-kuna-muus--a--li-ni- -al-. M- e- s----- t----- a-- k--- m------ o-- n-- v---- M- e- s-a-u- t-m-s- a-u k-n- m-u-i-a o-i n-i v-l-. -------------------------------------------------- Ma ei saanud temast aru kuna muusika oli nii vali. 0
Ја сам морао / морала узети такси. M---id-n -a-so------. M- p---- t---- v----- M- p-d-n t-k-o v-t-a- --------------------- Ma pidin takso võtma. 0
Ја сам морао / морала купити план града. M- --din-l--n-k-ar-- ---ma. M- p---- l---------- o----- M- p-d-n l-n-a-a-r-i o-t-a- --------------------------- Ma pidin linnakaardi ostma. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Ma ----- raa--- --ik--m--s -ee--m-. M- p---- r----- v--------- k------- M- p-d-n r-a-i- v-i-s-m-k- k-e-a-a- ----------------------------------- Ma pidin raadio vaiksemaks keerama. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!