Рјечник

sr Куповина   »   ka ყიდვა

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [ორმოცდათოთხმეტი]

54 [ormotsdatotkhmet\'i]

ყიდვა

[qidva]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Ја желим купити поклон. სა-უ-რი----დ-ა-მ-ნ-ა. ს------- ყ---- მ----- ს-ჩ-ქ-ი- ყ-დ-ა მ-ნ-ა- --------------------- საჩუქრის ყიდვა მინდა. 0
s-chukr-s--idv----nd-. s-------- q---- m----- s-c-u-r-s q-d-a m-n-a- ---------------------- sachukris qidva minda.
Али ништа превише скупо. მ-გ--- --ც თ- -სე---ი-ი-. მ----- ა-- თ- ი-- ძ------ მ-გ-ა- ა-ც თ- ი-ე ძ-ი-ი-. ------------------------- მაგრამ არც თუ ისე ძვირის. 0
ma--a--a-ts tu i-e-d--i-i-. m----- a--- t- i-- d------- m-g-a- a-t- t- i-e d-v-r-s- --------------------------- magram arts tu ise dzviris.
Имате ли можда ташну? ი-ნ-ბ ხე--ანთა? ი---- ხ-------- ი-ნ-ბ ხ-ლ-ა-თ-? --------------- იქნებ ხელჩანთა? 0
i--e- k-e-c---ta? i---- k---------- i-n-b k-e-c-a-t-? ----------------- ikneb khelchanta?
Коју боју желите? რ- --რ- გნება--? რ- ფ--- გ------- რ- ფ-რ- გ-ე-ა-თ- ---------------- რა ფერი გნებავთ? 0
ra pe----ne---t? r- p--- g------- r- p-r- g-e-a-t- ---------------- ra peri gnebavt?
Црну, браон или белу? შავი- --ვ-სფ-რ- -- თეთ--? შ---- ყ-------- თ- თ----- შ-ვ-, ყ-ვ-ს-ე-ი თ- თ-თ-ი- ------------------------- შავი, ყავისფერი თუ თეთრი? 0
s-a-i--q-v-speri t----tri? s----- q-------- t- t----- s-a-i- q-v-s-e-i t- t-t-i- -------------------------- shavi, qavisperi tu tetri?
Велику или малу? დ--- -უ-პ-ტარა? დ--- თ- პ------ დ-დ- თ- პ-ტ-რ-? --------------- დიდი თუ პატარა? 0
di----- p'-t----? d--- t- p-------- d-d- t- p-a-'-r-? ----------------- didi tu p'at'ara?
Могу ли видети ову? შ---ლე-ა --ახო? შ------- ვ----- შ-ი-ლ-ბ- ვ-ა-ო- --------------- შეიძლება ვნახო? 0
s-------ba v--kh-? s--------- v------ s-e-d-l-b- v-a-h-? ------------------ sheidzleba vnakho?
Је ли од коже? ტყ-ვის ა---? ტ----- ა---- ტ-ა-ი- ა-ი-? ------------ ტყავის არის? 0
t'---i----i-? t------ a---- t-q-v-s a-i-? ------------- t'qavis aris?
Или је од вештачког материјала? თუ--ე-ო-ნური-? თ- ხ---------- თ- ხ-ლ-ვ-უ-ი-? -------------- თუ ხელოვნურია? 0
tu khel--nur-a? t- k----------- t- k-e-o-n-r-a- --------------- tu khelovnuria?
Наравно, од коже. ტ-ა-ის- -ა -----უნ-ა. ტ------ რ- თ--- უ---- ტ-ა-ი-, რ- თ-მ- უ-დ-. --------------------- ტყავის, რა თქმა უნდა. 0
t'qav-----a t-ma----a. t------- r- t--- u---- t-q-v-s- r- t-m- u-d-. ---------------------- t'qavis, ra tkma unda.
То је нарочито добар квалитет. ე- გა--აკ-თრე-ით-ხარ---ია---. ე- გ------------ ხ----------- ე- გ-ნ-ა-უ-რ-ბ-თ ხ-რ-ს-ი-ნ-ა- ----------------------------- ეს განსაკუთრებით ხარისხიანია. 0
es g-ns---ut-------h-r--khia-i-. e- g------------- k------------- e- g-n-a-'-t-e-i- k-a-i-k-i-n-a- -------------------------------- es gansak'utrebit khariskhiania.
А ташна је заиста повољна. ხ--ჩ-ნთ--მ-რთლა- -ა-ი-. ხ------- მ------ ი----- ხ-ლ-ა-თ- მ-რ-ლ-ც ი-ფ-ა- ----------------------- ხელჩანთა მართლაც იაფია. 0
k-el--a-t---ar-lats --pi-. k--------- m------- i----- k-e-c-a-t- m-r-l-t- i-p-a- -------------------------- khelchanta martlats iapia.
Ова ми се допада. მომ-ონ-. მ------- მ-მ-ო-ს- -------- მომწონს. 0
m--ts---s. m--------- m-m-s-o-s- ---------- momts'ons.
Ову ћу узети. ვ-ყ--ი. ვ------ ვ-ყ-დ-. ------- ვიყიდი. 0
v-q--i. v------ v-q-d-. ------- viqidi.
Могу ли је евентуално заменити? გამ-ცვ-ა----აძლებელია? გ------- შ------------ გ-მ-ც-ლ- შ-ს-ძ-ე-ე-ი-? ---------------------- გამოცვლა შესაძლებელია? 0
g----svla --e--d-l--e-i-? g-------- s-------------- g-m-t-v-a s-e-a-z-e-e-i-? ------------------------- gamotsvla shesadzlebelia?
Подразумева се. რა--ქ-- უნდა. რ- თ--- უ---- რ- თ-მ- უ-დ-. ------------- რა თქმა უნდა. 0
ra tkma -n-a. r- t--- u---- r- t-m- u-d-. ------------- ra tkma unda.
Запаковаћемо је као поклон. გაგ----ვთ--ოგორც ს---ქ-რს. გ-------- რ----- ს-------- გ-გ-ხ-ე-თ რ-გ-რ- ს-ჩ-ქ-რ-. -------------------------- გაგიხვევთ როგორც საჩუქარს. 0
g--i----v--r-g--t-----h-k--s. g--------- r------ s--------- g-g-k-v-v- r-g-r-s s-c-u-a-s- ----------------------------- gagikhvevt rogorts sachukars.
Тамо преко је благајна. ი----ი--ს--არო. ი- ა--- ს------ ი- ა-ი- ს-ლ-რ-. --------------- იქ არის სალარო. 0
i- -ris sal-ro. i- a--- s------ i- a-i- s-l-r-. --------------- ik aris salaro.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.