Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ka შეკითხვა – წარსული 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ოთხმოცდაექვსი]

86 [otkhmotsdaekvsi]

შეკითხვა – წარსული 2

[shek'itkhva – ts'arsuli 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? რო-ე--------უხი --კე-ა? რომელი ჰალსტუხი გეკეთა? რ-მ-ლ- ჰ-ლ-ტ-ხ- გ-კ-თ-? ----------------------- რომელი ჰალსტუხი გეკეთა? 0
r-me-i --ls-'-k-i-----eta? romeli halst'ukhi gek'eta? r-m-l- h-l-t-u-h- g-k-e-a- -------------------------- romeli halst'ukhi gek'eta?
Који ауто си купио / купила? რ-მ-ლ--მ---ა---იყ-დე? რომელი მანქანა იყიდე? რ-მ-ლ- მ-ნ-ა-ა ი-ი-ე- --------------------- რომელი მანქანა იყიდე? 0
r--el- ma--ana-iqi--? romeli mankana iqide? r-m-l- m-n-a-a i-i-e- --------------------- romeli mankana iqide?
На које новине си претплаћен / претплаћена? რო--ლ- გ----ი გა--ი-ერ-? რომელი გაზეთი გამოიწერე? რ-მ-ლ- გ-ზ-თ- გ-მ-ი-ე-ე- ------------------------ რომელი გაზეთი გამოიწერე? 0
ro---- g--eti g-moi-s-e-e? romeli gazeti gamoits'ere? r-m-l- g-z-t- g-m-i-s-e-e- -------------------------- romeli gazeti gamoits'ere?
Кога сте видели? ვ-ნ-დ-ინახე? ვინ დაინახე? ვ-ნ დ-ი-ა-ე- ------------ ვინ დაინახე? 0
v----ai-ak-e? vin dainakhe? v-n d-i-a-h-? ------------- vin dainakhe?
Кога сте срели? ვი- შე-ვ---? ვის შეხვდით? ვ-ს შ-ხ-დ-თ- ------------ ვის შეხვდით? 0
v-- --ekh-d--? vis shekhvdit? v-s s-e-h-d-t- -------------- vis shekhvdit?
Кога сте препознали? ვ----ცა-ი-? ვინ იცანით? ვ-ნ ი-ა-ი-? ----------- ვინ იცანით? 0
v-n i--anit? vin itsanit? v-n i-s-n-t- ------------ vin itsanit?
Када сте устали? რო-ი- -დე-ით? როდის ადექით? რ-დ-ს ა-ე-ი-? ------------- როდის ადექით? 0
r-di- ----i-? rodis adekit? r-d-s a-e-i-? ------------- rodis adekit?
Када сте почели? რ--ი--დ--წ-ეთ? როდის დაიწყეთ? რ-დ-ს დ-ი-ყ-თ- -------------- როდის დაიწყეთ? 0
rodis -a-ts'qet? rodis daits'qet? r-d-s d-i-s-q-t- ---------------- rodis daits'qet?
Када сте престали? რო-ის შე-ყვ----? როდის შეწყვიტეთ? რ-დ-ს შ-წ-ვ-ტ-თ- ---------------- როდის შეწყვიტეთ? 0
r-d-- ----s-q--t'-t? rodis shets'qvit'et? r-d-s s-e-s-q-i-'-t- -------------------- rodis shets'qvit'et?
Зашто сте се пробудили? რატ-მ-გ-იღ---ეთ? რატომ გაიღვიძეთ? რ-ტ-მ გ-ი-ვ-ძ-თ- ---------------- რატომ გაიღვიძეთ? 0
r-t'----ai-h----e-? rat'om gaighvidzet? r-t-o- g-i-h-i-z-t- ------------------- rat'om gaighvidzet?
Зашто сте постали учитељ? რა--მ--ახ--თ---ს---ლ-ბ-ლ-? რატომ გახდით მასწავლებელი? რ-ტ-მ გ-ხ-ი- მ-ს-ა-ლ-ბ-ლ-? -------------------------- რატომ გახდით მასწავლებელი? 0
r--'---g---d-- mas-s-av-e---i? rat'om gakhdit masts'avlebeli? r-t-o- g-k-d-t m-s-s-a-l-b-l-? ------------------------------ rat'om gakhdit masts'avlebeli?
Зашто сте узели такси? რ--ო---ა--ქით-ტ---ში? რატომ ჩაჯექით ტაქსში? რ-ტ-მ ჩ-ჯ-ქ-თ ტ-ქ-შ-? --------------------- რატომ ჩაჯექით ტაქსში? 0
rat-o- -------- -'ak-s--? rat'om chajekit t'aksshi? r-t-o- c-a-e-i- t-a-s-h-? ------------------------- rat'om chajekit t'aksshi?
Одакле сте дошли? სა--ა- --ხ-ე---? საიდან მოხვედით? ს-ი-ა- მ-ხ-ე-ი-? ---------------- საიდან მოხვედით? 0
s--d-- mokhve---? saidan mokhvedit? s-i-a- m-k-v-d-t- ----------------- saidan mokhvedit?
Где сте ишли? სა- --ხ--დ-თ? სად წახვედით? ს-დ წ-ხ-ე-ი-? ------------- სად წახვედით? 0
sa- ts'a-h---it? sad ts'akhvedit? s-d t-'-k-v-d-t- ---------------- sad ts'akhvedit?
Где сте били? ს-----ა--თ? სად იყავით? ს-დ ი-ა-ი-? ----------- სად იყავით? 0
sa--i-a-it? sad iqavit? s-d i-a-i-? ----------- sad iqavit?
Коме си помогао / помогла? ვის მიე---რ-? ვის მიეხმარე? ვ-ს მ-ე-მ-რ-? ------------- ვის მიეხმარე? 0
vis -i-k-ma--? vis miekhmare? v-s m-e-h-a-e- -------------- vis miekhmare?
Коме си писао / писала? ვი- --ს-ერ-? ვის მისწერე? ვ-ს მ-ს-ე-ე- ------------ ვის მისწერე? 0
vis m-s-s--re? vis mists'ere? v-s m-s-s-e-e- -------------- vis mists'ere?
Коме си одговорио / одговорила? ვ----პა-უხ-? ვის უპასუხე? ვ-ს უ-ა-უ-ე- ------------ ვის უპასუხე? 0
vis-----su-h-? vis up'asukhe? v-s u-'-s-k-e- -------------- vis up'asukhe?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...