Рјечник

sr У ресторану 4   »   ka რესტორანში 4

32 [тридесет и два]

У ресторану 4

У ресторану 4

32 [ოცდათორმეტი]

32 [otsdatormet\'i]

რესტორანში 4

[rest'oranshi 4]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Једанпут помфрит са кечапом. ერ----ა----ილი -ფრ---კეჩ---თ. ე--- კ-------- (---- კ------- ე-თ- კ-რ-ო-ი-ი (-რ-) კ-ჩ-პ-თ- ----------------------------- ერთი კარტოფილი (ფრი) კეჩუპით. 0
e--i ------op--i-(pr------chup-it. e--- k---------- (---- k---------- e-t- k-a-t-o-i-i (-r-) k-e-h-p-i-. ---------------------------------- erti k'art'opili (pri) k'echup'it.
И двапут с мајонезом. დ-----ე- ---ა--ნე--თ. დ- ო---- – მ--------- დ- ო-ჯ-რ – მ-ი-ნ-ზ-თ- --------------------- და ორჯერ – მაიონეზით. 0
d- or-er –-mai-nezit. d- o---- – m--------- d- o-j-r – m-i-n-z-t- --------------------- da orjer – maionezit.
И трипут пржену кобасицу са сенфом. სა-ი შ-მ---რ- ---ისი-მდოგ---. ს--- შ------- ს----- მ------- ს-მ- შ-მ-ვ-რ- ს-ს-ს- მ-ო-ვ-თ- ----------------------------- სამი შემწვარი სოსისი მდოგვით. 0
sam--she-t--va-i -osisi---o-v-t. s--- s---------- s----- m------- s-m- s-e-t-'-a-i s-s-s- m-o-v-t- -------------------------------- sami shemts'vari sosisi mdogvit.
Какво поврће имате? რა-ბ-ს--ე-ლი გაქვთ? რ- ბ-------- გ----- რ- ბ-ს-ნ-უ-ი გ-ქ-თ- ------------------- რა ბოსტნეული გაქვთ? 0
ra--o--'----i -akv-? r- b--------- g----- r- b-s-'-e-l- g-k-t- -------------------- ra bost'neuli gakvt?
Имате ли пасуља? ლობ-- ხომ ა- -----? ლ---- ხ-- ა- გ----- ლ-ბ-ო ხ-მ ა- გ-ქ-თ- ------------------- ლობიო ხომ არ გაქვთ? 0
l-b----h-m ----a--t? l---- k--- a- g----- l-b-o k-o- a- g-k-t- -------------------- lobio khom ar gakvt?
Имате ли карфиола? ყ-ავ---ვ--ი-----ოსტ---ო- ა--გაქვთ? ყ---------- კ------- ხ-- ა- გ----- ყ-ა-ი-ო-ა-ი კ-მ-ო-ტ- ხ-მ ა- გ-ქ-თ- ---------------------------------- ყვავილოვანი კომბოსტო ხომ არ გაქვთ? 0
q-a------ni -'-mbo------h-m--r---k-t? q---------- k--------- k--- a- g----- q-a-i-o-a-i k-o-b-s-'- k-o- a- g-k-t- ------------------------------------- qvavilovani k'ombost'o khom ar gakvt?
Ја радо једем кукуруз. მი-ვ-----იმი---. მ------ ს------- მ-ყ-ა-ს ს-მ-ნ-ი- ---------------- მიყვარს სიმინდი. 0
mi--a-- simi--i. m------ s------- m-q-a-s s-m-n-i- ---------------- miqvars simindi.
Ја радо једем краставце. მ----რ---ი-რ-. მ------ კ----- მ-ყ-ა-ს კ-ტ-ი- -------------- მიყვარს კიტრი. 0
m--var--k--t-r-. m------ k------- m-q-a-s k-i-'-i- ---------------- miqvars k'it'ri.
Ја радо једем парадајз. მი--ა----ო--დო--. მ------ პ-------- მ-ყ-ა-ს პ-მ-დ-რ-. ----------------- მიყვარს პომიდორი. 0
miqv--- --o------. m------ p--------- m-q-a-s p-o-i-o-i- ------------------ miqvars p'omidori.
Једете ли и Ви радо празилук? პრა-იც--ი---რ-? პ----- გ------- პ-ა-ი- გ-ყ-ა-თ- --------------- პრასიც გიყვართ? 0
p-ra-i---giq--rt? p------- g------- p-r-s-t- g-q-a-t- ----------------- p'rasits giqvart?
Једете ли Ви радо и кисели купус? მჟ--- -ო--ო-ტ-- გ---არ-? მ---- კ-------- გ------- მ-ა-ე კ-მ-ო-ტ-ც გ-ყ-ა-თ- ------------------------ მჟავე კომბოსტოც გიყვართ? 0
m------k-om-os-'--- g----rt? m----- k----------- g------- m-h-v- k-o-b-s-'-t- g-q-a-t- ---------------------------- mzhave k'ombost'ots giqvart?
Једете ли Ви радо и лећу? ოს-------ვ-რთ? ო---- გ------- ო-პ-ც გ-ყ-ა-თ- -------------- ოსპიც გიყვართ? 0
o---its-----ar-? o------ g------- o-p-i-s g-q-a-t- ---------------- osp'its giqvart?
Једеш ли и ти радо шаргарепу? სტ--ი--ც გ-ყვ-რს? ს------- გ------- ს-ა-ი-ო- გ-ყ-ა-ს- ----------------- სტაფილოც გიყვარს? 0
st'a-ilo-s---q---s? s--------- g------- s-'-p-l-t- g-q-a-s- ------------------- st'apilots giqvars?
Једеш ли и ти радо брокулe? ბ--კ-ლი- გიყ-არს? ბ------- გ------- ბ-ო-ო-ი- გ-ყ-ა-ს- ----------------- ბროკოლიც გიყვარს? 0
br---oli-- -iq-ars? b--------- g------- b-o-'-l-t- g-q-a-s- ------------------- brok'olits giqvars?
Једеш ли и ти радо паприку? წ--აკ-ც ----არს? წ------ გ------- წ-წ-კ-ც გ-ყ-ა-ს- ---------------- წიწაკაც გიყვარს? 0
ts-its'ak'-ts--i-va--? t------------ g------- t-'-t-'-k-a-s g-q-a-s- ---------------------- ts'its'ak'ats giqvars?
Ја не волим лук. ა---ი-ვარს ხ----. ა- მ------ ხ----- ა- მ-ყ-ა-ს ხ-ხ-ი- ----------------- არ მიყვარს ხახვი. 0
ar-m----r--k-akhv-. a- m------ k------- a- m-q-a-s k-a-h-i- ------------------- ar miqvars khakhvi.
Ја не волим маслине. ა- -იყ--რ- -ე--სხ-ლ-. ა- მ------ ზ--------- ა- მ-ყ-ა-ს ზ-თ-ს-ი-ი- --------------------- არ მიყვარს ზეთისხილი. 0
a--mi--ar- ze-i-k--l-. a- m------ z---------- a- m-q-a-s z-t-s-h-l-. ---------------------- ar miqvars zetiskhili.
Ја не волим гљиве. არ-მი---რს---კ-. ა- მ------ ს---- ა- მ-ყ-ა-ს ს-კ-. ---------------- არ მიყვარს სოკო. 0
ar--i--ars-sok'o. a- m------ s----- a- m-q-a-s s-k-o- ----------------- ar miqvars sok'o.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Тонални језици

Већина језика којима се на свету говори су тонални језици. Код тоналних језика је одлучујућа висина тона. Висина тона одређује који ће значак реч или слог добити. Тиме је тон нераздвојан од речи. Већина језика који се говоре у Азији су тонални језици. На пример: кинески, тајландски и вијетнамски. У Африци постоје такође разни тонални језици. Многи језици урођеника Америке су исто тако тонални језици. Индоевропски језици углавном садрже искључиво тоналне елементе. Шведски или српски, на пример. Број различитих висина тона варира од језика до језика. У кинеском можемо разлиовати четири различита тона. Кад се ово има у виду, слог ма добија четири различита значења. То су мајка, конопља, коњ и псовати. Занимљиво је да тонални језици утичу на наше чуло слуха. Ово је доказано у студијама о апсолутном слуху. Апсолутни слух је способност да се тонови који су се чули прецизно идентификују. Апсолутан слух је у Европи и Северној Америци врло редак. Има га мање од једне на десет хиљада особа. Код Кинеза је ово сасвим други случај. Ту је број оваквих људи девет пута већи. Као деца сви смо имали апсолутан слух. Он нам је потребан да би смо научили да правилно говоримо. Нажалост, касније се код већине људи губи. Природно да је висина тона веома важна и у музици. Ово посебно у културама које говоре тоналним језиком. Морају се прецизно држати мелодиjе. У противном ће прелепа љубавна песма звучати бесмислено.
Да ли си знао?
Панџапски језик спада у индоиранске језике. Он је матерњи језик око 130 милиона људи. Већина живи у Пакистану. Али панџапски се говори и у савезној држави Пенџаб. У Пакистану се панџапски скоро никако не користи као писани језик. У Индији је то друкчије, јер језик тамо има службени статус. У панџапском се користи властито писмо. И има веома дугу књижевну традицију… Нађени су текстови стари скоро 1000 година. И с фонолошке тачке гледишта је пенџапски веома интересантан. То је тонски језик. У тонским језицима висина наглашеног слога мења њихово значење. У панџапском наглашени слог може имати три различите висине тона. За индоевропске језике је то веома необично. Зато то чини панџапски узбудљивијим!