Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   uk Модальні дієслова у минулому 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [вісімдесят сім]

87 [visimdesyat sim]

Модальні дієслова у минулому 1

[Modalʹni diyeslova u mynulomu 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. Ми по-ин-і----- -------кві-и. М- п------ б--- п----- к----- М- п-в-н-і б-л- п-л-т- к-і-и- ----------------------------- Ми повинні були полити квіти. 0
M- pov--n- -u-y-poly-- -v-ty. M- p------ b--- p----- k----- M- p-v-n-i b-l- p-l-t- k-i-y- ----------------------------- My povynni buly polyty kvity.
Ми морасмо поспремити стан. М- п--и--і б--- --ибра-и-житл-. М- п------ б--- п------- ж----- М- п-в-н-і б-л- п-и-р-т- ж-т-о- ------------------------------- Ми повинні були прибрати житло. 0
M- --v--n--b-l----y-ra---zhy---. M- p------ b--- p------- z------ M- p-v-n-i b-l- p-y-r-t- z-y-l-. -------------------------------- My povynni buly prybraty zhytlo.
Ми морасмо опрати посуђе. М--повин-і --------ити --су-. М- п------ б--- в----- п----- М- п-в-н-і б-л- в-м-т- п-с-д- ----------------------------- Ми повинні були вимити посуд. 0
My p-v-n-i --l-----y-- -o---. M- p------ b--- v----- p----- M- p-v-n-i b-l- v-m-t- p-s-d- ----------------------------- My povynni buly vymyty posud.
Морасте ли ви платити рачун? Чи--о-------- --ли опла-и-и--аху-о-? Ч- п------ в- б--- о------- р------- Ч- п-в-н-і в- б-л- о-л-т-т- р-х-н-к- ------------------------------------ Чи повинні ви були оплатити рахунок? 0
Chy povynni v- -----o--a-yt- -ak-u-o-? C-- p------ v- b--- o------- r-------- C-y p-v-n-i v- b-l- o-l-t-t- r-k-u-o-? -------------------------------------- Chy povynni vy buly oplatyty rakhunok?
Морасте ли ви платити улаз? Чи п--инн- -----ли за-л--ит-----вхід? Ч- п------ в- б--- з-------- з- в---- Ч- п-в-н-і в- б-л- з-п-а-и-и з- в-і-? ------------------------------------- Чи повинні ви були заплатити за вхід? 0
Chy p-v--ni--- b--y z--lat-ty--- --hi-? C-- p------ v- b--- z-------- z- v----- C-y p-v-n-i v- b-l- z-p-a-y-y z- v-h-d- --------------------------------------- Chy povynni vy buly zaplatyty za vkhid?
Морасте ли ви платити казну? Чи-по-инн- -- бу-и -п-атити шт---? Ч- п------ в- б--- с------- ш----- Ч- п-в-н-і в- б-л- с-л-т-т- ш-р-ф- ---------------------------------- Чи повинні ви були сплатити штраф? 0
Chy--o-ynn- -- -ul----lat-t--s--raf? C-- p------ v- b--- s------- s------ C-y p-v-n-i v- b-l- s-l-t-t- s-t-a-? ------------------------------------ Chy povynni vy buly splatyty shtraf?
Ко се мораше опростити? Х-- п--и--- --- -оп-------я? Х-- п------ б-- п----------- Х-о п-в-н-н б-в п-п-о-а-и-я- ---------------------------- Хто повинен був попрощатися? 0
K--- po-y--n-b-v--o-ro-h-ha--sya? K--- p------ b-- p--------------- K-t- p-v-n-n b-v p-p-o-h-h-t-s-a- --------------------------------- Khto povynen buv poproshchatysya?
Ко мораше ићи раније кући? Хто--овине- б-в йти -ан- --д-му? Х-- п------ б-- й-- р--- д------ Х-о п-в-н-н б-в й-и р-н- д-д-м-? -------------------------------- Хто повинен був йти рано додому? 0
Kh-o ---ynen-bu- ------a-o -o--m-? K--- p------ b-- y--- r--- d------ K-t- p-v-n-n b-v y-t- r-n- d-d-m-? ---------------------------------- Khto povynen buv y̆ty rano dodomu?
Ко мораше узети воз? Х-о--о-ине--був -х-ти---ї-д--? Х-- п------ б-- ї---- п------- Х-о п-в-н-н б-в ї-а-и п-ї-д-м- ------------------------------ Хто повинен був їхати поїздом? 0
K--o---v-ne--bu--ï-h--y p-i-----? K--- p------ b-- i------ p-------- K-t- p-v-n-n b-v i-k-a-y p-i-z-o-? ---------------------------------- Khto povynen buv ïkhaty poïzdom?
Ми не хтедосмо остати дуго. М-----х-т-ли---ли-и-и----а-овго. М- н- х----- з--------- н------- М- н- х-т-л- з-л-ш-т-с- н-д-в-о- -------------------------------- Ми не хотіли залишитися надовго. 0
M--ne-k-ot-l- -al-----ysy- na-ov-o. M- n- k------ z----------- n------- M- n- k-o-i-y z-l-s-y-y-y- n-d-v-o- ----------------------------------- My ne khotily zalyshytysya nadovho.
Ми не хтедосмо ништа пити. Ми--е----іл-------о----и. М- н- х----- н----- п---- М- н- х-т-л- н-ч-г- п-т-. ------------------------- Ми не хотіли нічого пити. 0
My--e-kh--i-y n---o---pyty. M- n- k------ n------ p---- M- n- k-o-i-y n-c-o-o p-t-. --------------------------- My ne khotily nichoho pyty.
Ми не хтедосмо сметати. Ми-не ---і---з-важ-т-. М- н- х----- з-------- М- н- х-т-л- з-в-ж-т-. ---------------------- Ми не хотіли заважати. 0
My----kh-ti-y ---a-----. M- n- k------ z--------- M- n- k-o-i-y z-v-z-a-y- ------------------------ My ne khotily zavazhaty.
Ја хтедох управо телефонирати. Я---т---- -о-іла--і-ьки щ- -ат--ефо--в--и. Я х---- / х----- т----- щ- з-------------- Я х-т-в / х-т-л- т-л-к- щ- з-т-л-ф-н-в-т-. ------------------------------------------ Я хотів / хотіла тільки що зателефонувати. 0
Y- k-o-iv ---hoti-- ---ʹky shc-o -a----fo-u-aty. Y- k----- / k------ t----- s---- z-------------- Y- k-o-i- / k-o-i-a t-l-k- s-c-o z-t-l-f-n-v-t-. ------------------------------------------------ YA khotiv / khotila tilʹky shcho zatelefonuvaty.
Ја хтедох управо позвати такси. Я---т-в---хот-ла-замо---и--а---. Я х---- / х----- з------- т----- Я х-т-в / х-т-л- з-м-в-т- т-к-і- -------------------------------- Я хотів / хотіла замовити таксі. 0
YA --ot-v - -h--i-a -am-v-t- -ak--. Y- k----- / k------ z------- t----- Y- k-o-i- / k-o-i-a z-m-v-t- t-k-i- ----------------------------------- YA khotiv / khotila zamovyty taksi.
Ја хтедох наиме ићи кући. Я----ів - х---л---х-т- -одому. Я х---- / х----- ї---- д------ Я х-т-в / х-т-л- ї-а-и д-д-м-. ------------------------------ Я хотів / хотіла їхати додому. 0
YA kh--iv-/ -----la ------y dod-m-. Y- k----- / k------ i------ d------ Y- k-o-i- / k-o-i-a i-k-a-y d-d-m-. ----------------------------------- YA khotiv / khotila ïkhaty dodomu.
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. Я--ум---/-дума-а,--о -и --ті--з-т-ле--ну--т- --о----ружин-. Я д---- / д------ щ- т- х---- з------------- с---- д------- Я д-м-в / д-м-л-, щ- т- х-т-в з-т-л-ф-н-в-т- с-о-й д-у-и-і- ----------------------------------------------------------- Я думав / думала, що ти хотів зателефонувати своїй дружині. 0
YA-------/-----l-- -h-ho ty khot-v zat--efo-u---- --oi----d--zh-n-. Y- d---- / d------ s---- t- k----- z------------- s------ d-------- Y- d-m-v / d-m-l-, s-c-o t- k-o-i- z-t-l-f-n-v-t- s-o-̈-̆ d-u-h-n-. ------------------------------------------------------------------- YA dumav / dumala, shcho ty khotiv zatelefonuvaty svoïy̆ druzhyni.
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. Я --м-в - ---а------ -- хо-----а-е-е-онува---у -о-і----е б---. Я д---- / д------ щ- т- х---- з------------- у д-------- б---- Я д-м-в / д-м-л-, щ- т- х-т-в з-т-л-ф-н-в-т- у д-в-д-о-е б-р-. -------------------------------------------------------------- Я думав / думала, що ти хотів зателефонувати у довідкове бюро. 0
YA d--a--/ -u--l-, -hc-o--y -h--i- -a-e-e--nuv------d--i----- ----o. Y- d---- / d------ s---- t- k----- z------------- u d-------- b----- Y- d-m-v / d-m-l-, s-c-o t- k-o-i- z-t-l-f-n-v-t- u d-v-d-o-e b-u-o- -------------------------------------------------------------------- YA dumav / dumala, shcho ty khotiv zatelefonuvaty u dovidkove byuro.
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. Я----а- - ду----, -о -и хо-і- -амов-ти---ц-. Я д---- / д------ щ- т- х---- з------- п---- Я д-м-в / д-м-л-, щ- т- х-т-в з-м-в-т- п-ц-. -------------------------------------------- Я думав / думала, що ти хотів замовити піцу. 0
Y- -um-----duma-----hcho----kh--iv --m-vy-y p-t-u. Y- d---- / d------ s---- t- k----- z------- p----- Y- d-m-v / d-m-l-, s-c-o t- k-o-i- z-m-v-t- p-t-u- -------------------------------------------------- YA dumav / dumala, shcho ty khotiv zamovyty pitsu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...