Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   fi Modaaliverbien mennyt muoto 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [kahdeksankymmentäseitsemän]

Modaaliverbien mennyt muoto 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. Me--än ---- k-s------ku---. M----- p--- k------- k----- M-i-ä- p-t- k-s-e-l- k-k-t- --------------------------- Meidän piti kastella kukat. 0
Ми морасмо поспремити стан. M----- -i-i --i--ta ---nto. M----- p--- s------ a------ M-i-ä- p-t- s-i-o-a a-u-t-. --------------------------- Meidän piti siivota asunto. 0
Ми морасмо опрати посуђе. M-idä--pi---tiska---as-iat. M----- p--- t------ a------ M-i-ä- p-t- t-s-a-a a-t-a-. --------------------------- Meidän piti tiskata astiat. 0
Морасте ли ви платити рачун? P--ik---eidän ma---- las-u? P----- t----- m----- l----- P-t-k- t-i-ä- m-k-a- l-s-u- --------------------------- Pitikö teidän maksaa lasku? 0
Морасте ли ви платити улаз? Pi--kö teid---maksaa ---ää---ä-y--ks-? P----- t----- m----- s---------------- P-t-k- t-i-ä- m-k-a- s-s-ä-p-ä-y-a-s-? -------------------------------------- Pitikö teidän maksaa sisäänpääsymaksu? 0
Морасте ли ви платити казну? Pi---ö-t-idän ma-saa---kk-? P----- t----- m----- s----- P-t-k- t-i-ä- m-k-a- s-k-o- --------------------------- Pitikö teidän maksaa sakko? 0
Ко се мораше опростити? Ke--n-p----h---ste-l-? K---- p--- h---------- K-n-n p-t- h-v-s-e-l-? ---------------------- Kenen piti hyvästellä? 0
Ко мораше ићи раније кући? Ken-n-p-ti----n- aik--sin ------? K---- p--- m---- a------- k------ K-n-n p-t- m-n-ä a-k-i-i- k-t-i-? --------------------------------- Kenen piti mennä aikaisin kotiin? 0
Ко мораше узети воз? Ke-en pi-- m---- -u-al-a? K---- p--- m---- j------- K-n-n p-t- m-n-ä j-n-l-a- ------------------------- Kenen piti mennä junalla? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. Me -mme -alun-e-----äd- p--k-ksi---kaa. M- e--- h-------- j---- p------- a----- M- e-m- h-l-n-e-t j-ä-ä p-t-ä-s- a-k-a- --------------------------------------- Me emme halunneet jäädä pitkäksi aikaa. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. Me-em-e h----n-----u-d- mit-än. M- e--- h-------- j---- m------ M- e-m- h-l-n-e-t j-o-a m-t-ä-. ------------------------------- Me emme halunneet juoda mitään. 0
Ми не хтедосмо сметати. Me e--e h--un-eet--äir-t-. M- e--- h-------- h------- M- e-m- h-l-n-e-t h-i-i-ä- -------------------------- Me emme halunneet häiritä. 0
Ја хтедох управо телефонирати. M-nä--a---i--pu-ua p---l----s- juu--. M--- h------ p---- p---------- j----- M-n- h-l-s-n p-h-a p-h-l-m-s-a j-u-i- ------------------------------------- Minä halusin puhua puhelimessa juuri. 0
Ја хтедох управо позвати такси. Mi-ä ha---in t--ata taks-n. M--- h------ t----- t------ M-n- h-l-s-n t-l-t- t-k-i-. --------------------------- Minä halusin tilata taksin. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. Si-l--m--ä h---s-n-----ä-ko-ii-. S---- m--- h------ m---- k------ S-l-ä m-n- h-l-s-n m-n-ä k-t-i-. -------------------------------- Sillä minä halusin mennä kotiin. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. M-nä -uu-in,-et-ä-h--u-i------t---v----l-e--. M--- l------ e--- h------ s------ v---------- M-n- l-u-i-, e-t- h-l-s-t s-i-t-a v-i-o-l-s-. --------------------------------------------- Minä luulin, että halusit soittaa vaimollesi. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. Mi------l-n,--t---h--us-t-s-it----n-me-ot-edus---u-n. M--- l------ e--- h------ s------ n------------------ M-n- l-u-i-, e-t- h-l-s-t s-i-t-a n-m-r-t-e-u-t-l-u-. ----------------------------------------------------- Minä luulin, että halusit soittaa numerotiedusteluun. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. M--ä -u--in---t-- ---us-- -ilata -i-s--. M--- l------ e--- h------ t----- p------ M-n- l-u-i-, e-t- h-l-s-t t-l-t- p-t-a-. ---------------------------------------- Minä luulin, että halusit tilata pitsan. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...